Miljin kuvar – fini mafini

Miljin kuvar – fini mafini izašao je u avgustu 2013. godine, ima 89 recepata, savete kako da napravite savršene mafine, bez greške, bilo da su slani ili slatki.

Kad je moja nana, tatina majka, vrsna kuvarica, napravila kolačiće u papirnim korpicama i poslužila ih prijateljicama, bila je to prava senzacija u njihovom krugu. A kolačići su bili, u stvari, običan patišpanj s rendanim jabukama i malo oraha. Iste te kolače jeli smo i po drugim kućama, ali su bili napravljeni u plehu i sečeni kao kocke. Ovo je bilo isto to, a ipak – drugačije. Još posluženo uz domaći sladoled od vanile i poprskano topljenom čokoladom! Beše to poodavno, ali se sećam.

Na pitanja da dobiju recept, odgovarala je da ga sve imaju, razlika je samo u izgledu. A kako je došla na ideju da napravi baš ovakav oblik, jer u to vreme niko u ovom delu sveta nije ni čuo za izraz „mafin”? Gledala je neke strane ženske časopise, i na jednom od stolova s posluženjem spazila interesantne kolačiće. Nije pisalo kako se prave, nisu oni bili tema tog članka, ali je nana uz malo sreće i mnogo iskustva i mašte, napravila nešto slično.

U principu, mafine možete da napravite od čega god hoćete, i slane i slatke… samo pratite osnovni recept za testo. Sve ostalo je stvar inspiracije i ukusa.

Ovo je recept za osnovnu masu, sve ostalo napravite ili po receptu ili pustite mašti na volju.

• 2 jajeta
• 2 čaše brašna
• kesica praška za pecivo
• 1,5 dl mleka
• 75 g omekšalog maslaca

Umutite jaja (sa šećerom, ako su mafini slatki, otprilike do čaše šećera; ili posolite ako su mafini slani), dodajte mleko i omekšali maslac, pa lagano varjačom umešajte brašno s praškom za pecivo.

Malo ko zna da su prvi mafini u stvari bili „brzi hleb” u malim porcijama – koliko za jedan zalogaj. Poreklo mafina nije tačno utvrđeno jer će vam Englezi reći da je to njihov originalni recept (doduše nije bio isti kao danas), a Amerikanci da su oni zaslužni za pojavu mafina na kulinarskoj sceni.

Što se tiče starosti, prvenstvo mora da se dâ Engleskoj jer su još u viktorijansko doba bili poznati hlepčići nalik pogačicama koji su se pravili od starog hleba i ostataka krompira. Već na osnovu sastojaka vidi se da su bili sirotinjska hrana, ali su bili toliko ukusni, da su ih prozvali mafini (od francuske reči moufflet – sočan hleb). Lako su se pravili, bili jeftini, i vrlo brzo postali su „brza hrana” za narastajuću radnu snagu ubrzano industrijalizovane Engleske. Kasnije su se sastojci menjali, pa su na red došle i slatke varijante. Ko je šta imao u kući, od toga je pravio mafine.

Međutim, sredinom XIX veka su u Americi dobili sadašnji oblik, a ni recept se nije mnogo menjao od tada, tako da Amerikanci odriču Englezima „pronalazak” mafina. Čak su i tri države proglasile mafine za svoje originalne kolače. Među njima je i država Njujork koja ima „svoje” mafine s – jabukama (a sa čim bi drugim?). Kako god, mafini su danas popularni u celom svetu, i to sasvim zasluženo.

Praksa kaže:

• Bolji efekat ćete postići ako jaja, ulje, mleko ili jogurt mutite žicom.
• Kad umešate brašno, možete ceo trud da pokvarite ako preterano mutite masu – potrebno je da bude glatka i kremasta, jer će tako mafini biti sočniji i rastresitiji kad se ispeku.
• Pečene mafine ostavite oko 10 minuta da se malo prohlade, pa ih tek tad vadite iz kalupa.
• Bilo koje mafine možete da pečete tako što ćete u kalupe staviti papirne korpice. Ovo je pogotovo dobro za pojedine slatke mafine jer tako duže ostaju sočni.
• Najčešće u receptima piše da prvo umutite sve mokre sastojke i onda im dodate pomešane suve sastojke, pa onda lagano dodajete ostale sastojke kako je receptom predviđeno.
• Podmazane kalupe za mafine punite do 2/3 ili najviše do 3/4 jer tokom pečenja narastu.
• Mafini se uobičajeno peku na 180-200 stepeni oko 20 minuta.