Domaći kvasac

Za domaći kvasac je potrebno strpljenje jer proces traje 5-7 dana, ali posao je izuzetno lak. Možete i da ga zamrznete. S ovakvim kvascem testo narasta sporije, pa je najbolje da ga umesite uveče, a ujutro pečete.

Nedavno je bila aktuelna tema kvasca. Kako ga nije bilo, mnogi su počeli da prave domaću varijantu ili da mese beskvasni hleb (bez praška za pecivo ili sode bikarbone) za koji je potrebno malo više umeća.

Stari Rimljani su mešali brašno i vodu u jednakim razmerama, pokrivali platnom, ostavljali nekoliko dana da se „ukiseli” (fermentiše), i takvim kvascem mesili hleb. Otprilike isti princip za dobijanje kvasca u kućnim uslovima važi i dan-danas.

Jedina razlika je što, ukoliko želite da proces traje kraće, dodajete i malo šećera. Nekad su domaćice, u stara vremena, kad je šećer bio retkost a med nije pogodan za pravljenje kvasca, koristile voće – na primer stave oljuštenu koru jabuke, i posle dva-tri dana je izvade iz „kvasca” koji je na pola puta da postane pravi kvasac. Kvasac „pojede” šećer iz kore jabuke, tako da vam više nije potrebna.

Jedan od načina je bio i da parče starog dobro razmrvljenog hleba prelijete pivom i sačekate da fermentiše. Uostalom, hemijski gledano, pivo je – tečni hleb.

Sve biljke, pa i žitarice, u sebi već sadrže kvasac. Vaše je da ga aktivirate, tako što će ga brašno u kombinaciji s vodom odvojiti i počeće fermentaciju pomoću skroba iz brašna.

Za domaći kvasac je potrebno malo strpljenja jer proces traje 5-7 dana, ali posao je izuzetno lak. Obavezni su staklena tegla, plastična folija kojom ćete pokriti teglu (uz nekoliko rupica da vazduh struji kako bi kvasac mogao da „diše”) i ključno – da bude toplo. Ako je hladno, slobodno teglu s domaćim kvascem uvijte u ćebe. Dobićete starter (ili bazu ili maju, kako god da ga zovete) koji ćete kasnije stalno „dohranjivati” i tako uvek imati svež kvasac u kući.

Sastojci

• čaša brašna
• čaša mlake vode
• ravna kašika šećera

Brašno, mlaku vodu i šećer u tegli pomešajte da budu ujednačena smesa, pokrijte plastičnom folijom, izbušite čačkalicom na nekoliko mesta i ostavite na toplom (dovoljna je i sobna temperatura). Direktna toplota ubija kvasac, tako da nije poželjno da teglu držite u rerni, na radijatoru…

Domaći kvasac – drugi dan

Drugog dana dodajte pola čaše brašna i četvrtinu do polovinu čaše vode, pa sve dobro izmešajte. Optimalno je da od svakog dodavanja brašna i vode prođe okvirno 24 sata, dakle, uvek u isto vreme dohranjujte kvasac.

Trećeg dana ponovite postupak. Trebalo bi da se na površini pojave mehurići. To je znak da je fermentacija u toku. Naravno, oseća se i karakterističan kiseli miris kvasca.

Domaći kvasac – treći dan

Četvrtog dana opet ponovite postupak, a možete već i da koristite kvasac, ali ćete bolje rezultate postići ako sačekate još malo. Ako primetite da gušći deo ostaje na dnu, a iznad njega je mnogo ređi sloj, možda i tamnije boje, ne brinite – sve je u redu. Potrebno je samo da sve dobro promešate.

Petog dana bi trebalo da je kvasac znatno nadošao. Opet ga „nahranite” i dobro promešajte, kao i šestog i sedmog dana, a tad već možete i da ga koristite. Kvasac je duplo narastao u tegli, nema više neprijatan miris i sasvim je spreman za upotrebu.

Domaći kvasac – peti dan

Osnovna mera za hleb s domaćim kvascem je: na 100 g domaćeg kvasca ide 130-150 g brašna i tri čaše tople vode, kao i so po ukusu. S domaćim kvascem testo narasta sporije, pa je najbolje da ga umesite uveče, uvijete u plastičnu foliju, ostavite na sobnoj temperature sat-dva, zatim ga stavite u frižider i tek ujutro pečete hleb.

Domaći kvasac možete i da zamrznete. Podelite ga na količine za mešenje jednog hleba i zamrznite. Pred upotrebu ga samo odmrznite. Pored pečenja, možete da ga koristite i kao starter (maju, bazu) za drugo pravljenje domaćeg kvasca.