Divni, mirisni, opojni – CIMET

Susam, korijander i cimet najstariji su začini o kojima postoje pisani tragovi. Još 2800. godine p.n.e. Kinezi su pisali o cimetu u botanici. U starom Egiptu upotrebljavan je i za balzamovanje. U Evropi je u srednjem veku, poput šafrana, bio vredniji od zlata.

Prirodni je adstrigens (koristi se u lečenju zapaljenja kože i sluzokože), antimikotik (protiv gljivičnih upala), antibakterik… Preventivno deluje na nadimanje, pomaže pri bolovima u želucu i kod dijabetesa tipa 2, jača srce i želudac, uravnotežuje odnos holesterola, u kombinaciji s drugim lekovitim biljkama povoljno utiče na eliminaciju celulita, sanira bronhitis…

Koristi se u pravljenju parfema zbog svoje lepe arome, a u kuhinji za oplemenjivanje kompota, slatkiša, kuvanih jela, vrućih napitaka…

Cejlonski cimet je najaromatičniji i prodaje se isključivo u obliku štapića, ali se češće koristi takozvani kasija cimet koji se prodaje više mleven nego kao štapić. Za poslastice se obilato koristi (možete li da zamislite pitu s jabukama bez cimeta ili na primer sutlijaš?), ali i na vrh noža cimeta obogatiće ukus vašeg gulaša, jela s krompirom, raznih čorbi i variva.