Miljin kuvar – sve od čokolade

Miljin kuvar – sve od čokolade je decembarsko/januarski broj iz 2013/2104. godine, ima 80 recepata i već sam naslov ukusno zvuči.

Prosečno, svaki Evropljanin godišnje pojede oko 3,5 kg „gorke vode” – to je prevod astečke reči ksoksolatl (xoxolatl), po kojoj je čokolada dobila ime. Asteci i Maje su je pili, otud asocijacija na piće. Smatrali su da je čokolada hrana bogova. Skoro da ne postoji čovek koji ne voli čokoladu. S pravom se smatra za vrhunsku poslasticu. Danas postoji toliko vrsta, da se ne može jednostavno govoriti o nekom „originalnom” receptu. Ipak, neki podaci važe za sve vrste. Mlečna i bela čokolada obiluju kalcijumom zbog količine mleka u njima. Procenat gvožđa u bilo kojoj vrsti čokolade veći je nego u crvenom mesu. Fosfor iz čokolade sličan je onom u ribi. Sadrži i kalijum koji pritisak dovodi u ravnotežu, zatim antioksidanse koji se bore protiv starenja ćelija… Da se ne govori o dobrom raspoloženju, poboljšanju koncentracije i savladavanju umora. Čokolada sadrži i dosta belančevina koje hrane kožu, a opravdano se smatra za afrodizijak.

Crna čokolada ima najmanje 43% kakaoa, a bela čokolada nema kakao kao sastojak već samo kakaov maslac.