Elementi krvne slike – koje su njihove normalne vrednosti, kao i na šta mogu da ukažu odstupanja od referentnih vrednosti
Analiza kompletne krvne slike samo naizgled tek utvrđuje broj eritrocita, leukocita, trombocita, vrednosti hematokrita i hemoglobina. Suštinski, ti brojevi ukazuju na opšte stanje organizma i pojedine bolesti.
ERITROCITI, crvena krvna zrnca (RBC), transporteri kiseonika koji je povezan sa hemoglobinom.
Eritrociti prenose kiseonik iz pluća do svih organa i tkiva. Niske vrednosti eritrocita upućuju na malokrvnost odnosno anemiju. Treba naglasiti da anemija najčešće nastaje polako, dok se nagli pad erotrocita dešava usled gubitka krvi povredom. Kod zdravih ljudi, pogotovo onih koji žive ili povrmeno borave na planinama broj erotrocita je povećan, ali može biti i posledica oboljenja koje se zove policitemija. Ovo oboljenje karakteriše otežan protok krvi kroz krvne sudove što izaziva određene tegobe.
Normalne vrednosti eritrocita
Za žene: 3,86 x 1012/ l do 5,08 x 1012/ l
Za muškarce: 4,34 x 1012/ l do 5,72 x 1012/ l
HEMOGLOBIN (HGB) – krvni pigment, sastavni deo eritrocita. Prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i organe, a vraća ugljen-dioksid iz tkiva u pluća. Hemoglobina je manje kod malokrvnih osoba.
Normalne vrednosti hemoglobina
110-180 g/l
HEMATOKRIT (HCT), pokazatelj volumena eritrocita u jedinici pune krvi. Smanjuje se starenjem, kod hipertireoze, ciroze jetre, s bolestima krvi, opekotinama, kod infekcija, Raste kod dehidratacije i u stanju šoka.
Normalne vrednosti hematokrita
Za žene: 0.356-0.470 l/l
Za muškarce: 0.41-0.53 l/l
LEUKOCITI (WBC), bela krvna zrnca koja nastaju u koštanoj srži i brane organizam od infekcije. Uvećan broj leukocita upućuje na infekciju, pre svega bakterijama. Smanjen broj govori o lošem imunitetu, ali je moguć i kod virusnih infekcija, u stanju stresa ili kod pacijenata na hemioterapiji.
Normalne vrednosti leukocita
3,9-10 x 109/l
Nekontrolisano povećanje broja leukocita često ukazuje na neko oboljenje krvi, uglavnom leukemije. Za preciznu dijagnozu radi se leukocitarna formula.
Leukocitarna formula. Najčešće zastupljeni leukociti su neutrofilni granulociti (NEU). To su zrele i otporne ćelije s razornim dejstvom na bakterije i viruse. Povećanje njihovog broja upućuje na prirodu uzročnika.
Normalne vrednosti leukocitarne formule
40%-70%
MONOCITI (MONO), druga vrsta leukocita, manje aktivna frakcija belih krvnih zrnaca. To su nezrele ćelije, a ulaskom u tkivo bujaju i postaju makrofagi, spremni za eliminaciju izazivača infekcije.
Normalna vrednost monocita
1/10%
EOZINOFILI (EOS) brane organizam od alergija i parazita. Rast njihovog broja upućuje na prirodu agensa.
Normalne vrednosti eozinofila
0%-6%
LIMFOCITI (LYM) učestvuju u proizvodnji antitela i pojačavaju imunitet ćelija.
Normalne vrednosti limfocita
20%-50%
BAZOFILI (BASO), najmanje zastupljeni leukociti u perifernoj krvi. Oni su odgovor na napad alergena.
Normalne vrednosti bazofila
0%-1%
TROMBOCITI (PLT) – krvne pločice, bitne za zgrušavanje krvi. Smanjen broj trombocita uslovljava sklonost ka krvarenju. Broj trombocita je mali kod pacijenata na hemioterapiji, kod bolesne jetre i mnogih drugih oboljenja. Povećan broj trombocita remeti protok krvi i omogućava formiranje tromba.
Normalne vrednosti trombocita
140-450×109/l
SEDIMENTACIJA ERITROCITA (SE) – brzina taloženja crvenih krvnih zrnaca. Ubrzana sedimentacija ukazuje na neko oboljenje, s tim da se izuzima trudnoća, gde je SE uvek povećana. Ubrzana SE je dokaz oštećenja tkiva ili prodora strane belančevine u organizam, tako da je redovno povećana kod infekcije, toksemije, prilikom unosa vakcine, posle operacije, prilikom preloma, zračenja, kod reume… Ipak, normalna sedimentacija nije nikakav dokaz da je organizam potpuno zdrav.
Normalne vrednosti sedimentacije eritrocita
2-12 mm/h
NIVO ŠEĆERA U KRVI – logično, povišene vrednosti imaju dijebetičari, mada nivo mogu da podignu i stres i obilan obrok. Pad nivoa šećera obično je posledica prekomerno uzetih antidijabetika, gladovanja.
Normalne vrednosti nivoa šećera u krvi
3,5-6,1 mmol/l
NIVO MASNOĆA U KRVI određuje se merenjem holesterola i triglicerida.
HOLESTEROL je esencijalna supstanca koja sintetiše hormone i vitamin D. Holesterol je bitna komponenta za izgradnju ćelijske opne, sintetiše se u jetri, crevima, a delom se unosi putem hrane. Kao i ostale masti, nerastvorljiv je u vodi i prenosi se kroz krv povezanu s proteinima. Zavisno od gustine, postoje oni manje i veće gustine, odnosno loš i dobar holesterol.
LOŠ HOLESTEROL (LDL) je holesterol manje gustine, lepi se za zidove krvnih sudova.
DOBRI HOLESTEROL (HDL) je holesterol veće gustine, eliminiše i čisti višak masti iz krvi, prenosi ih u ćelije na upotrebu, pa u jetru na preradu.
Normalne vrednosti holesterola
Ukupan holesterol: 3,11-5,2 mmol/l
HDL holesterol: 0,85 do 2,38 mmol/l
LDL holesterol: 2,34 do 3,4 mmol/l
TRIGLICERIDI – vrsta masti koji se nađu u većoj količini u krvi, zavisno od toga šta jedemo. Osim hranom, povećan nivo ukazuje na oštećenja jetre, dijabetes, smanjenu funkcije štitaste žlezde, ali i stresa. Povišeni trigliceridi udruženi s povećanim LDL mogu da dovedu do zapušenja krvnih sudova.
Normalne vrednosti triglicerida
0,5-1,7 mmol/l
