Prevencija i terapija protiv Alchajmerove bolesti


U Srbiji, prema nezvaničnim podacima, živi oko 200.000 osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. Dijagnoza se najčešće uspostavlja kasno, kad je lečenje otežano, a upravo su rana dijagnoza i pravovremeno lečenje ključni u terapiji protiv Alchajmerove bolesti


Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti obeležen je 21. septembra u Pionirskom parku izračunavanjem rizika obolevanja od demencije. Zainteresovani građani su procenili svoje kognitivne sposobnosti, izračunali procenat rizika od demencije i kroz razgovor sa stručnjacima saznali na koji način mogu da reaguju u slučaju simptoma ove bolesti, ali i kako da se adekvatno preventivno zaštite.

Nepravovremena dijagnostika, neadekvatna terapija i nedostatak podrške, glavni su problemi s kojima se suočavaju osobe koje pate od Alchajmera u Srbiji, rečeno je na obeležavanju Svetskog dana borbe protiv ove bolesti u Beogradu. U cilju ukazivanja na značaj prevencije i otkrivanja ranih simptoma, uz podršku Alchajmer grupe, Grada Beograda i PharmaSwiss-a, u Pionirskom parku je za veliki broj građana organizovano izračunavanje rizika obolevanja od demencije. Simbolično su zasađene i sadnice Ginko Biloba drveta čiji se ekstrakt koristi u terapijskom lečenju ove bolesti.

Simbolično su zasađene i sadnice Ginko Biloba drveta čiji se ekstrakt koristi u terapijskom lečenju ove bolesti

„Mnoge bolesti su izlečive ako se o njima priča na vreme i ako su ljudi upoznati s tim na koji način mogu da se leče. Zrelost jednog društva ogleda se u tome kako se odnosi prema najmlađima, ali i prema ranjivim grupama stanovništva. Prema najmlađima naše društvo pokazuje veliko poštovanje i preduzimamo mere kako bi oni bili zaštićeni. Međutim, mislim da se nedovoljno bavimo problemima starijih ljudi, ne samo kad su u pitanju bolesti, već i kad je u pitanju odnos prema njima i nasilje. Moramo više da se bavimo starim ljudima“, rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Grada Beograda.

Iako ne postoji zvaničan registar, procenjuje se da u Srbiji živi više od 200.000 ljudi s Alchajmerovom bolešću, dok u svetu od demencije oboli jedna osoba na svake 3,5 sekunde, po podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Milan Jolerić, predsednik Alchajmer grupe
Milan Jolerić, predsednik Alchajmer grupe

„U našoj zemlji su najveći problemi obolelih od demencije nedovoljno razvijena svest društva, nepostojanje centralnog registra, licenciranih profesionalnih negovatelja, kasno prepoznavanje bolesti, kao i izostanak institucionalne podrške. Potrebna su praktična znanja iz realnih situacija. Na primer, kako valjano uraditi pregled oka, otisak zuba, ultrazvuk ili neku drugu dijagnostičku proceduru pacijentu koji ne sarađuje i ne ume da objasni šta ga muči“, rekao je Milan Jolerić, predsednik Alchajmer grupe, koja pruža pomoć i podršku populaciji pogođenoj demencijom putem telefonskog servisa.

„Alchajmer ne pogađa samo obolele već su njegovim posledicama direktno izloženi i sami negovatelji, što predstavlja fizičko, emotivno i ekonomsko opterećenje za porodice. Oni su najčešći korisnici našeg servisa.”

Nasledni faktori su u samo pet do deset odsto slučajeva preduslov za pojavu nekog oblika demencije, posebno kod rane pojave bolesti. U ostalim slučajevima kao faktori rizika identifikovani su, pored starosti, povišene vrednosti šećera i masnoća u krvi, krvnog pritiska, neadektivan stil života.

Prim. dr Dragana Kuljić Obradović, specijalista neurologije
Prim. dr Dragana Kuljić Obradović, specijalista neurologije

„Za sada ne postoji mogućnost lečenja Alchajmerove bolesti, ali postoje lekovi koji usporavaju tok bolesti i olakšavaju stanje kako pacijentu tako i porodici. Ranije postavljanje dijagnoze i pravovremeno lečenje odlučujući su za maksimalan učinak terapije. Zbog toga je prevencija veoma važna. Mnoga istraživanja ukazuju na delotvornost mediteranskog tipa ishrane, stalne psihičke aktivnosti, održavanja socijalnih kontakata i redovne fizičke aktivnosti. Postoje i preparati koji deluju zaštitno na mozak, poput standardizovanog ekstrakta Ginkgo Bilobe kao što je EGb 761, kod nas je to Tanakan, koji, dati na vreme, mogu da smanje rizik od nastanka demencije“, rekla je prim. dr Dragana Kuljić Obradović, specijalista neurologije u KBC Dr Dragiša Mišović – Dedinje.

Ona navodi da su gubitak pamćenja skorašnjih događaja i progresivni gubitak interesovanja, koji se završava apatijom i neaktivnošću značajna upozorenja.

Prevencija i terapija protiv Alchajmerove bolesti

Kada se treba obratiti neurologu ili psihijatru: „Nažalost, pacijenti se retko javljaju u početnim fazama bolesti i dolaze na pregled kad se već ispoljila demencija, odnosno kad je lečenje otežano, a smetnje u obavljanju svakodnevnih aktivnosti su već nastale. Ovde je ključna uloga porodice i lekara opšte prakse koji moraju da prepoznaju simptome i upute pacijenta neurologu“, zaključuje Kuljić Obradović.

Nezvanične procene govore da će u Srbiji između šest i osam odsto osoba starijih od 65 godina bolovati od Alchajmerove bolesti, dok će svaki deseti imati neku vrstu demencije. Posle osamdesete brojke su poražavajuće, jer se procenjuje da Alchajmer pogađa gotovo 40 odsto populacije te starosne dobi.

 

Podeli s drugima
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    1
    Share

You May Also Like

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *