Danska telesna terapija je karakteristična po tome što svaki problem posmatra iz više uglova koje treba proveriti na fizičkom, emocionalnom,energetskom, mentalnom planu
Danski telesni tretman nastao je u Danskoj, krajem četrdesetih godina 20. veka.
U današnje vreme sve veći broj ljudi oseća bolove, stalne ili povremene, u leđima, vratu, ramenima. Kad pogledamo način života, ta činjenica uopšte ne bi trebalo da nas iznenađuje. Prosečan čovek provede sate i sate pred računarom, pri tome ne diše pravilno, ne pije dovoljno vode, ako je pod pritiskom da nešto završi do roka zaboraviće i da jede ili će pojesti nešto nezdravo i na brzinu, a trebalo bi da ustane da prošeta, da se protegne.
Kad klijent dođe kod nas, prvo porazgovaramo s njim. Upoznamo se s njegovim navikama, koliko vode pije, da li vežba, šeta, koliko dnevno provodi u sedećem položaju, koliki je njegov subjektivni osećaj stresa i slično. Već po spoljašnjem izgledu klijenta terapeut može već dosta da pretpostavi, što tokom tretmana najčešće i potvrdi. Sam tretman se sastoji od duboke masaže tkiva, oslobađanja pritiska iz zglobova i između pršljenova, pulsacije koja stimuluše limfni sistem i rada po energetskim meridijanima. Terapeuti rade na meridijanima, na mišićima koji kontrolišu meridijane i s njihovim parovima i emocijama koje su povezane s određenim organima. Sve to ću objasniti na primeru bola u ramenu.
Klijent dođe s bolom u ramenu,kaže nam da sedi dugo pred računarom, da je pod velikim stresom. Terapeut već po položaju ramena može zaključiti da klijent nesvesno podiže ramena, da ne diše pravilno. Terapeut može, na primer,osetiti da je deltoidni mišić izrazito napet. To je mišić koji kontroliše meridijan pluća. Glavna emocija povezana s plućima je tuga. Iskusan terapeut lako može da proveri da li je klijent zaglavljen u procesu tugovanja. Radeći s meridijanom pluća možemo rešiti problem bolova u ramenu. Ako otkrijemo da nije problem u tom meridijanu, proveravamo kakvo je stanje u meridijanu debelog creva (pluća i debelo crevo su „sestre organi“, kako mi to zovemo). Zatim gledamo u kakvom je stanju torakalni deo kičme. Ako se neki pršljen u tom delu pomerio, može da dovede do bola u ramenu i tako dalje, i tako dalje.
Danska telesna terapija je karakteristična po tome što svaki problem posmatra iz više uglova koje treba proveriti na fizičkom, emocionalnom,energetskom, mentalnom planu. Uz sve to terapeut stalno uči klijenta kako pravilno da diše, jer na taj način klijent sam može da opusti mišiće i utiče na smanjenje bola. Disanje je veoma bitan deo kome se posvećuje malo pažnje. Moderan čovek mnogo sedi, ne diše pravilno, ne pije dovoljno vode, a to su sve faktori neophodni za pokretanje limfnog sistema, čije je pravilno funkcionisanje neophodno za pravilan rad organizma.
Na kraju tretmana terapeut, u zavisnosti od toga gde je otkrio problem, daje preporuke koje klijent treba da sprovodi kod kuće. Vežbe, disanje, pijenje veće količine vode, samo su neke od preporuka. Osim fizičkog efekta do kog dolazi poštovanjem tih preporuka, veoma je važno što klijenti osvešćuju činjenicu koliko je bitno njihovo aktivno učešće u rešavanju problema. To ih osnažuje i uči da je svaki problem moguće rešiti.
