Iako je peršun nesumnjivo lekovita biljka, koja se u te svrhe koristila još u antici, nije ni sasvim bezopasna, tako da za nju važi da je „svaki lek u preteranim količinama otrov”. Pre svega, ne preporučuje se da trudnice koriste lekovite preparate na bazi peršuna zbog eventualnih kontrakcija, ali svakako treba da ga koriste u ishrani. Najviše cenjen kao diuretik, peršun u prevelikoj upotrebi može da dovede do manjka kalijuma.
Peršunovo ulje (Oleum petreselini), na primer, odličan je lek kad imate krv u urinu, najbolje je (diuretičko) sredstvo za ispiranje mokraćnih kanala, protiv kamena u bubregu i bešici, a za spoljašnju upotrebu nezamenljivo je kao zaštita od insekata. Međutim, ima i neželjena dejstva – miristicin i apiol, sastojci ovog ulja, u malim količinama su lekoviti, a u većim mogu da budu toksični i izazovu iritaciju gastrointestinalnog trakta, oštećenje jetre, aritmiju, jake kontrakcije…
Stari Grci peršun nisu koristili u ishrani i smatrali su ga svetom biljkom. Od njega su pravili lekove i upletali vence za svečane gozbe ili heroje. Stari Rimljani su peršun neštedimice jeli,Držite se pravila: Sredina je zlatna a bio je obavezan za gladijatore pred borbu – smatralo se da daje snagu, jača reflekse, bistrinu misli i čini ih lukavijim. Kasnija naučna istraživanja su potvrdila sve te osobine peršuna i dodala im još jednu neverovatnu: vitamin K, kojim peršun obiluje, znatno smanjuje krtost kostiju, time i mogućnost preloma.
Kod nas se peršun mnogo koristi u ishrani, a ostalo je zabeleženo i da su se ljudi u stara vremena od bolova u uhu i zubobolje lečili zdrobljenim lišćem peršuna, pili čaj od semena peršuna da snize temperaturu, smanje glavobolju, migrenu, astmu, zaustave grčeve u stomaku. Sve to slobodno može i danas da se koristi kao lek.
Razne meleme na bazi peršuna naći ćete po biljnim apotekama, preporuka je da ih koristite kao antiseptike za posekotine i rane. A da li znate zašto planinari nose ili beru peršun kad su u pohodu na nadmorske visine? Da se zaštite od insekata ili ublaže posledice njihovih uboda.
I, na kraju, peršun se koristi i u kozmetici – uspešno otklanja pege i fleke na licu.
Sastav peršuna:
- kalijum
- bakar
- vitamin B12
- ostali vitamini grupe B
- vitamin C
- gvožđe
- kalcijum
- mangan
- magnezijum
- provitamin A
- hlorofil
Koren, lišće i plod peršuna izmešajte u otprilike istim količinama, pa sve usitnite. Na 5 kašika mešavine ide 1/2 litra vode. Stavite vodu da provri, ubacite peršun i kuvajte 5 minuta. Trebalo bi da odstoji 20 minuta i da se onda procedi. Pije se triput dnevno po šoljica.
Stavite 3 dl vode da provri, dodajte 2 kašike isitnjenog peršunovog lišća i kuvajte 2-3 minuta. Sklonite s vatre i ostavite da se prohladi, pa procedite kroz gazu. Ispirajte oči ovim čajem više puta dnevno, a uveče stavite oblog (od 6 grančica peršunovog lista, pa preko povežite gazom) i skinite ga tek ujutro, u zamračenoj prostoriji.
Koren i list peršuna što sitnije iseckajte, pomešajte sa sokom od malina i bagremovim medom. Količine su proizvoljne. Uzimajte pred spavanje. U slučajevima posebne uznemirenosti svakodnevno uzimajte triput dnevno, pre jela, po kašiku mešavine od 1 kg bagremovog meda, 2 dl soka od korena i lista peršuna (stavite sve u blender, pa procedite kroz gazu) i 5 dl soka od maline.
Sitno narendajte koren peršuna i iseckajte sveže lišće, pa izmešajte sa šoljom jogurta ili kiselog mleka. Svako veče pre spavanja popijte ovaj napitak.
Pomešajte po 100 g korena, lista i semena peršuna, pa od te mešavine uzmite dve kašike i kuvajte 5-8 minuta u 2 dl provrele vode. Posle sat vremena procedite i pijte po šoljicu pre jela. Ovaj čaj pijte sve dok ga ne potrošite (oko 3 dl).
