Multipla skleroza (MS) – bolest sa stotinu simptoma


Još uvek je multipla skleroza (MS) nerešeni rebus, i pored neverovatnog napretka medicine. Nažalost, napada mlade i od njih pravi invalide


Od multiple skleroze (Sclerosis multiplex), skraćeno MS, u Srbiji boluje oko 7.000 osoba, a u svetu oko 2,5 miliona. MS je neurološko oboljenje koje se najčešće dijagnostikuje izmeđe 20. i 40. godine. Žene obolevaju češće od muškaraca, vrlo je retka u tropskim krajevima i na Dalekom istoku, najviše je obolelih u odnosu na broj stanovnika u Kanadi.

Multipla skleroza je kompleksna bolest. Simptomi su: trnjenja, slabost, vrtoglavice, nestabilnost pri hodu, zamućenje vida, podrhtavanje ruku, smetnje u kontroli mokrenja ili stolice… Postoje i druga oboljenja s istim simptomima, tako da se ne dijagnostikuje lako. Može da traje i nekoliko meseci, a nije retkost i da ljudi saznaju kako su bolesni od MS već nekoliko godina, a da nisu ni znali jer na simptome nisu obraćali pažnju.

Napredak nauke

U prvoj polovini 19. veka lekari Karsvel i Kruvelje dali su prve opise mozga osoba s multipla sklerozom.

U drugoj polovini 19. veka, 1868. godine, neurolog Žan-Martin Šarko jasno je definisao vezu između promena na mozgu i kliničkih simptoma kod multiple skleroze.

A 1878. Ranvije je „otkrio” mijelin, što je bila polazna tačka za bolje razumevanje šta se tačno dešava u organizmu obolelom od multiple skleroze.

Dvadeseti vek stalno je donosio nova saznanja, što se nastavilo i u 21. veku. Sad se mnogo brže i određenije dijagnostikuje ova degenerativna bolest, terapija je delotvornija, pojavljuju se novi, efikasniji lekovi… Ipak, MS je još uvek nerešeni rebus.

Bolest nije genetska, ali se kod genetski predisponiranih osoba javlja kad se nađu pod uticajem određenih faktora iz spoljašnje sredine. Verovatnoća da će dete oboleti od MS ukoliko jedan roditelj boluje od ove bolesti iznosi 3-5%. U faktore spoljašnje sredine spadaju: izloženost suncu u ranom detinjstvu (vitamin D), određene navike u ishrani, određene infekcije (npr. Ebštajn-Barov virus koji izaziva infektivnu mononukleozu), pušenje, gojaznost…

Multipla skleroza (MS) – bolest sa stotinu simptoma

Većina ljudi sa sličnim ili istovetnim simptomima nema MS. Međutim, ako neurolog posumnja na MS, uradiće analize, i na osnovu kliničke slike, magnetne rezonance mozga i kičmene moždine, i nalaza u likvoru, moći će da potvrdi ili opovrgne da imate MS. Danas se to radi mnogo brže i efikasnije nego nekad. Saznanja o MS uvećavaju se iz dana u dan, mada se još uvek smatra za neizlečivu bolest. Ipak, može se usporiti.

U suštini, multipla skleroza je bolest imunog sistema, kad limfociti napadaju sopstveni mijelin (omotač nervnog vlakna) u centralnom nervnom sistemu. U mozgu i kičmenoj moždini javljaju se zapaljenski procesi koji utiču na trajne deficite osobe, odnosno na invaliditet.

U videu Društva multiple skleroze Srbije pokazan je život osobe obolele od MS, odnosno kako se oseća. Naslov sve govori.

Društvo multiple skleroze Srbije osnovano je 1974. godine i predstavlja krovnu organizaciju za 17 MS udruženja iz čitave zemlje. Društvo MS Srbije zastupa njihove interese na republičkom nivou.

Podeli s drugima
  • 7
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    8
    Shares

You May Also Like

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *