Šta je psihoterapija u stvari? U ovom trenutku „industrija sreće”, kako je mnogi nazivaju, nije u potpunosti regulisana. Stoga svako može sebe nazivati terapeutom ili savetnikom
Ako razmišljate o nekoj vrsti psihološke pomoći, zaboravite na to da ćete na kauču govoriti o svojoj majci koja je kriva za sve loše u vašem životu. Saznajte šta se to u stvari događa kod psihoterapeuta. Nikad nemojte da se ustručuvate da pitate svog psihoterapeuta koje su njegove kvalifikacije, iskustvo i specijalnost. Da bi neko dobio to zvanje, trebalo bi da zadovoljava standarde u vezi s obavljanjem posla i da ima iskustvo, mora da bude osiguran i da sledi etički kodeks. Međutim, kod nas status psihoterapeuta nije zakonski regulisan, pa budite oprezni. Mnogo je samozvanih psihoterapeuta.
Većina seansi traje oko sat vremena i izvode se jedanput nedeljno u nekom psihološkom centru ili privatnoj ordinaciji, a ponekad i u domu psihoterapeuta. Postoje na stotine terapija, osvrnućemo se na one koje se najčešće primenjuju.
U psihoterapijskom procesu najznačajniji su poverenje i pozitivno očekivanje.
HUMANISTIČKA PSIHOTERAPIJA. Ističe urođenu sklonost čoveka da sposobnosti dovede do maksimuma, dakle, njegovu sklonost samoostvarenju. Zadatak humanističke terapije je da stvori prijatnu atmosferu u kojoj se ova sklonost može razvijati i u kojoj pacijent može da istraži probleme.
Najbolja je za: prevladavanje niskog samopoštovanja i nezadovoljstva. Pomaže u izgradnji samopouzdanja nakon velikih životnih promena.
PSIHODINAMIČNA TERAPIJA. Oblik je dubinske psihologije, čije je primarno težište da otkrije nesvesni sadržaj psihe klijenta u nastojanju da olakša psihičku napetost. Iako ima korene u psihoanalizi, psihodinamična terapija teži kratkoći i slabijem intenzitetu od tradicionalne psihoanalize.
Fokus je na tome kako prošlost utiče na sadašnjost, pa budite spremni na razgovor o svom detinjstvu.
Najbolja je za: osobe koje imaju problema s uspostavljanjem odnosa s drugima, pate od depresije ili imaju nizak prag samopouzdanja.
KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNA TERAPIJA. Koncentriše se na promenu svakodnevnih misli i ponašanja radi pozitivnog uticaja na emocije. Psihoterapeut pomaže klijentima da prepoznaju pogrešno razmišljanje i uči ih kako da zamene idealizovane ili nezdrave misli onim realnijim.
Najbolja je za: poremećaje anksioznosti, stres, umerenu depresiju, opsesivno-kompulsivni poremećaj, fobije, nedostatak samopouzdanja, neke vrste zavisnosti i probleme s hranom.
INTEGRATIVNA PSIHOTERAPIJA. Pokušaj kombinovanja ideja i strategija iz više od jednog teoretskog pristupa. Ti pristupi podrazumevaju kombinaciju temeljnih uverenja i isprobanih tehnika.
U praksi, većina iskusnih psihoterapeuta, kako vreme prolazi, a na bazi iskustva, razvija lični integrativni pristup.
Najbolja je za: teskobu, stres, depresiju, probleme u braku ili vezi, opšte nezadovoljstvo, gubitak bliske osobe.
Čak i ako nikad niste posetili psihoterapeuta, sigurno znate nekog ko jeste. Ljudi sve više traže pomoć stručnih osoba kad vide da ne mogu sami da se uhvate u koštac s problemima koji ih muče. Pritom nema razlike u tome ko dolazi – u ordinaciji psihoterapeuta mogu se videti i mladi ljudi i starije osobe, i muškarci i žene, i ljudi iz urbanih sredina i oni iz seoskih.
Ljudi su danas informisani kad je u pitanju psihoterapija i više ne postoje predrasude kao nekad, kad je bilo sramota zatražiti pomoć za duševnu bol. Neki psihijatri smatraju da je najbolje potražiti pomoć terapeuta posle 25. godine jer je tada već formirana ličnost i sebe osoba bolje poznaje nego dok je bila mlađa; spremnija je da se menja, da menja ono što sama želi, a ne ono što od nje zahtevaju drugi; spremnija je da otkrije šta je sprečava da bude srećnija. Ali, još postoje mnogi mitovi o tome šta se događa tokom seanse s psihoterapeutom. Otkrivamo neke.
Depresija, teskoba i problemi s partnerom i odnosima s drugima glavni su razlozi zašto ljudi traže pomoć. Poseta psihijatru može vam pomoći ako imate nedostatak samopouzdanja, ako ste izgubili voljenu osobu, prekinuli vezu, izgubili posao ili ako imate neki specifičan problem kao što su različite fobije ili zavisnosti. Neki ljudi traže pomoć s nejasnim osećanjem da nešto nije u redu s njihovim životom. Ipak, većina samo želi da dobije odgovor na pitanje šta to ne valja u vezi s njima.
Ne možete da kupite NOVU LIČNOST, ali možete da promenite PONAŠANJE i počnete da koristite OSEĆANJA koja ste odavno potisnuli
Njegov zadatak je da osigura podsticajno okruženje u kome možete da istražite svoja osećanje, pa zaboravite na to da će vam psihijatar savetovati da napustite posao ili ostavite supruga. Psihoterapija nije crno-belo lečenje, poput nameštanja slomljene noge, i terapeut vam neće reći da je on stručnjak za vaše probleme. Njegov posao je da vam pomogne da razvijete sopstvene veštine rešavanja problema. Svi odgovori koji vas muče moraju doći od vas samih, ne od psihoterapeuta.
Ljudi često misle da psihoterapeut ima posebnu sposobnost čitanja misli. Ali oni mogu da rade samo s onim što im kažete. Na vama je da odradite onaj teži deo posla, jer je terapija uspešna samo ako ste otvoreni za promene, pa nemojte očekivati da će psihoterapeut mahnuti čarobnim štapićem i ukloniti sve vaše brige i probleme.
Psihoterapeuta ćete uveravati da se vaši prošli odnosi s ljudima reflektuju na sadašnjost. Pa, iako će razgovor o roditeljima kad-tad biti na dnevnom redu, smisao psihoterapije nije u tome da provedete sate plačući nad detinjstvom. Neke vrste psihoterapije uopšte ne istražuju vašu prošlost, poput kognitivno-bihejvioralne, čiji je cilj da popravi ono što sada ne funkcioniše, a ne da traži uzroke i razloge tih problema.
Možda se nećete odmah osećati dobro. Mogli biste neko vreme da se osećate i loše. Terapija može da iznese osećanja koja bole, ali u sigurnom okruženju možete sebi priuštiti da budete ranjivi. Većina terapeuta preporučuje najmanje deset seansi, ali možda će vam biti potrebno i više. Najvažnije je da ne očekujete čuda. Za sve je potrebno vreme!
