Šta šećeri rade u organizmu


Za zdravlje su bolji složeni šećeri, za raspoloženje prosti, a za top-formu i jedni i drugi jednako su dobri


Najvažniji izvor energije za organizam jesu ugljeni hidrati. U svakodnevnom jeziku prevodimo ih kao – šećer. Postoji više vrsta, a najpoznatija podela je na proste i složene šećere. Prosti se nalaze u slatkišima i sokovima, složeni u žitaricama i povrću bogatima skrobom. I jedni i drugi sadrže glicide, ali potpuno različite

Višak šećerâ, koji se ne preradi, skladišti se kao rezerva energije u jetri i mišićima u obliku glikogena. Iako neophodni, ugljeni hidrati, ukoliko se unose u većim količinama od potrebne, pretvaraju se u masti i deponuju u masnim ćelijama. Neki ljudi su pravi zavisnici od slatkišaProsti šećeri imaju veliki uticaj na nivo šećera u krvi zato što se brzo vare, i mogu da poremete rad pankreasa i nadbubrežne žlezde. Pri varenju odjednom raste količina glukoze u krvi, što izaziva naglo lučenje insulina. Posle toga ponekad dođe do hipoglikemi­je čiji su simptomi: umor, slabost, preznojavanje, muka i gađenje. To je razlog zašto su neki ljudi zavisni od slatkiša, kao da su u začaranom krugu.

Prosti ugljeni hidrati su, između ostalih: voćni šećeri (fruktoza i glukoza), mlečni (laktoza), beli šećer (saharoza)… U organizam najviše unosimo saharozu koja je doduše veliki izvor energije, ali ne daje nam niti jedan važan nutrijent. Naprotiv, stvara zubni karijes, goji, faktor je rizika za dijabetes i dijareju. Glavna odlika prostih šećera je brza apsorpcija, mada i tu ima razlike – najbrže se apsorbuje beli šećer, a najsporije fruktoza (iz voća).

Složeni šećeri

Složene šećere možemo naći u žitaricama, hlebu, testenini, repi, krompiru, pirinču, grizu… Oni se sporo apsorbuju, međutim, što se tiče glicida iz pirinča, testenine i hleba, spora apsorpcija odnosi se samo na integralne varijante.

Za zdravlje, budući da su nam ugljeni hidrati neophodni, složeni šećeri mnogo su bolji. Skrobno povrće i žitarice smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti i dijabetesa. Kako? Pošto se polako vare, šećeri iz ovih namirnica nas zasićuju. Osim toga, sadrže biljna vlakna koja snižavaju nivo holesterola, kao i belančevine koje regulišu krvni pritisak. Bogate su magnezijumom i vitaminima B6 i B9. Nasuptor njima, prosti šećeri povećavaju rizik od gojaznosti i dijabetesa jer se brzo vare i skladište u vidu masti. Takođe, sprečavaju unos vitamina i minerala koji bi bili poželjni s obzirom na unetu količinu hrane.

Za lepo raspoloženje bolji su prosti šećeri zato što utiču na lučenje serotonina, koji blagotvorno deluje na koncentraciju i smanjuju napetost. Takođe podstiču lučenje endorfina, zaduženog za lepo raspoloženje. Složeni šećeri takođe podstiču lučenje serotonina, ali u manjoj meri nego prosti šećeri. Osim toga, imaju umirujuće dejstvo. Uveče su efikasan lek protiv nesanice.

Prosti šećeri

Za dobru formu i izdržljivost u istoj meri su zaslužni i prosti i složeni šećeri. Kad naglo padne nivo šećera u krvi, osećamo umor, drhtavicu, čak nesvesticu. Prosti šećeri istog trenutka podižu taj nivo, ali samo nakratko, pa ih treba kombinovati sa složenim šećerima. Složeni šećeri, nasuprot delovanju prostih, predstavljaju glavni izvor energije. U organizmu se pretvaraju u glikozu, koja se skladišti prvenstveno u jetri i mišićima. Te rezerve služe kao hrana za mozak. Treba ih dakle unositi dovoljno, ali pravilno raspoređene na obroke.

 

Podeli s drugima
  • 6
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    7
    Shares

You May Also Like

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *