Operacija katarakte: Za desetak minuta do oštrog vida

Katarakta je svako urođeno ili stečeno zamućenje sočiva. Ona je najbrojniji uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 55 godina. Operiše se brzom, pouzdanom i bezbolnom intervencijom

Često je pitanje i dilema kada treba operisati kataraktu, a odgovor je jednostavan: Onog časa kad počne da smeta u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Ne čeka se potpuno sazrevanje katarakte, kao pre deset godina, kad su pacijenti operisani tek kad dođe do slepila.

Njeno uklanjanje i ugradnja novog sočiva danas je najčešća intervencija na oku. Simptomi katarakte su uglavnom zamagljen vid, rasipanje svetla, potreba da se često menjaju naočare, do potpunog gubitka vida. Ako u oku postoje i druge bolesti, kao što su senilna degeneracija makule i promene na očnom dnu zbog šećerne bolesti, obično očni lekar predlaže operaciju katarakte, jer mu ona ometa da vidi pozadinu oka i prati ozbiljnija stanja.

Operacija obično traje desetak minuta i radi se u lokalnoj anesteziji. Potpuno je bezbolna. Većina ljudi misli da se katarakta uklanja laserom. To nije tačno.

Kroz rez od 2 mm ulazi instrument koji prenosi ultrazvuk, usitnjava i usisava kataraktu. Kroz isti rez se unosi veštačko sočivo i na mestu prirodnog ostaje zauvek. Pacijent boravi u bolnici ukupno dva sata, potom ide kući. Dobija flaster za oko i određene kapi. Kontrola je sutradan, a dalje po dogovoru. Mesec dana treba da prođe da se oko „oporavi“. Potrebno je čuvati se od udarca u oko, dizanja teškog tereta i „trljanja“ po oku.

Bez obzira na veliku uspešnost, i ova operacija kao i svaka druga, može imati i komplikacije, ali su svedene na minimum. Što je hirurg iskusniji, procenat komplikacija je manji. Postoperativne smetnje su prolazne: povećani očni pritisak, otok rožnjače ili njeno zapaljenje.

Standardna katarakta ne zahteva hitnu operaciju, već se planira u zavisnosti od stepena oštećenja vida i potreba pacijenta. Kad se dugotrajno odlaže, operacija može da bude rizičnija.