Velika knjiga o bojama Klausbernda Folmara (Laguna) pokazuje kako boje određuju naš život, čine ga šarenim, pokreću naša čula i jačaju našu kreativnost. To što volimo neke konkretne boje, mnogo govori o nama
Klausbernd Folmar (Keln, 1946), dilplomirani psiholog, stručnjak za simbole i snove, čije su knjige prevedene na preko 15 jezika, već više od 30 godina bavi se delovanjem boja na naš život.
O svojoj Velikoj knjizi o bojama kaže: „Hvala vam što ste posegnuli za ovom knjigom. Verovatno biste voleli da znate šta ona nudi. Možete da je čitate redom, kao zabavan i činjenicama bogat prikaz svih boja. Pri tom ćete naći i savete i uputstva za korišćenje svake boje u svakodnevnom životu. Prikazano je i mitološko i simbolično značenje svake boje, kao i njena psihološka strana, kako neka boja deluje, i kako može da se primeni u lekovite svrhe. Pored toga, na lagan način ćete biti uvedeni u učenje o bojama i neke fizičke činjenice o njima, u onoj meri u kojoj su nam za svakodnevni odnos sa bojama potrebni.”
Sva naša čulna opažanja utiču na naša osećanja, a boje to čine u naročitoj meri. One automatski izazivaju nesvesne reakcije i asocijacije (koje su delom arhetipske, tj. urođene, a stoga i suštinske), pa povezujemo osećanja sa bojama. Plava smiruje, žuta inhibira strahove, crvena ima dejstvo koje seže od podsticajnog do agresivnog…
Boje suštinski utiču na to hoćemo li se dobro osećati, kaže Folmar. Ako osoba koja je pod stresom dospe u crvenu prostoriju, postaće još napetija, dok će se okružena plavom bojom postepeno smirivati. Sa crvenom bojom se nikad ne povezuje depresivno raspoloženjeJarke boje povećavaju budnost, stoga imaju smisla tamo gde treba upozoriti na opasnost. Nasuprot tome, plavi i zeleni tonovi prikladni su za prostorije u kojima bismo želeli da se opustimo, recimo za kupatilo.
Mentalne reakcije na boje naročito su proučavali arhitekte i graditelji zamkova od doba baroka. Pokazalo se da boje značajno utiču na to kako neki prostor deluje. Crvena prostorija, na primer, deluje da je manja nego plava. Ako želimo da niska tavanica optički deluje više, to se može postići ako je okrečimo u svetloplavo, dok će tavanica okrečena u tamnoplavo optički delovati niže.
Sve ovo, i još mnogo više, u Velikoj knjizi o bojama.
