Tekila poboljšava apsorpciju kalcijuma i magnezijuma


Iako je tekila dobra za smanjenje nivoa šećera u krvi, pomaže u gubljenju kilograma i u borbi protiv holesterola, a po najnovijem istraživanju i za ljudske kosti, to nikako ne znači da je treba piti neumereno


Tekila je za sada još uvek egzotično piće u Srbiji, ali postaje sve popularnija. Možda će njenoj još većoj popularnosti doprineti saznanje da je, po pisanju Indipendenta, tekila dobra za ljudske kosti. Centar za istraživanje i napredne studije iz Meksika vršio je ispitivanja i došao do zaključka da agava, biljka koja je glavni sastojak tekile, sadrži supstance koje poboljšavaju apsorpciju kalcijuma i magnezijuma.

U istraživanju su učestvovala dva miša, od kojih su jednom u organizam uneli fruktane plave agave, i on je proizveo skoro 50 odsto više osteokalcina – Tekila je brend Meksika, kao što je u Srbiji šljivovicaproteina koji ukazuje na stvaranje nove kosti – nego drugi miš. Projekat je vodio doktor Mercedes Lopez, koji navodi da ovi efekti ukazuju na saradnju između fruktana i bakterije u unutrašnjim organima koji omogućavaju molekulima šećera da uzimaju hranljive sastojke i pomažu pri njihovom unosu u koštane ćelije. Rezultati istraživanja omogućavaju razvoj alternativnog lečenja osteoporoze od koje je obolelo oko 200 miliona ljudi širom sveta.

Pored potencijalnog lečenja osteoporoze, naučnici su u ranijim istraživanjima dokazali da tekila može smanjiti nivo šećera u krvi, pomoći pri gubitku kilograma, pa i u borbi protiv holesterola.

Ovo piće sadrži Za tekilu se koristi samo plava agava, koja je na listi svetske baštineizmeđu 35 i 55 odsto alkohola, a služi se uz so i limun. Specifičan je način ispijanja tekile: navlažite deo između palca i kažiprsta (možete i da poližete), posolite, oližite so, gucnite tekilu i zagrizite posluženu krišku limuna. Pojedine tekile poslužuju se i piju drugačije – na primer zlatna tekila: cimet zamenjuje so a pomorandža limun.

Tekilu, u stvari sok od agave, pravili su stari Asteci, koji su ovu biljku izgajali još pre 9.000 godina. Prva prepoznatljiva, odnosno moderna tekila, prvi put je napravljena u 16. veku, a od 17. je prešla granice Meksika. Ovakva kakva je danas, rodila se početkom 19. veka. Postoji više od 600 vrsta tekile.

 

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    1
    Share

You May Also Like

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *