Deluje možda preterano, ali ima masti koje pomažu u očuvanju vitke linije i jačanju imuniteta. U masti koje su zdrave računaju se omega-3 i omega-6 masne kiseline – one učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana i hormona
Suncokretovo ulje koje koristimo u svakodnevnoj ishrani ima puno linoleinske kiseline, koja je jedna od najzastupljenijih omega-6 masnih kiselina. Pored ulja, nalazi se i u voću, povrću i žitaricama, ali u manjim količinama. Pitate se kako je onda moguće da nutricionisti masti stave na crnu listu? Odgovor je vrlo jednostavan – nije problem u mastima kao mastima, već u njihovoj vrsti, kao i u tome koliko je prerađena namirnica koja se smatra za izvor dobrih masti. Nerafinisano ulje u tom smislu ne može se porediti s rafinisanim, kao i hladno ceđeno s termički obrađenim.
Druga dobra mast je omega-3, koju ćete u izobilju naći u lanenom ulju i plavoj ribi. Laneno ulje lako možete da nabavite u svakoj prodavnici zdrave hrane. Posebnu pažnju opbratite na kvalitet, jer ga ovo ulje gubi ako stoji otvoreno i na osunčanom mestu. Kad ga kupite, ne samo što će biti zatvoreno i na tamnom mestu, već ga stavite i u frižider i koristite bez zagrevanja – visoka temperatura uništava omega kiseline.
Zagrejte 1/2 kg svinjske masti do ključanja i pustite da baci dva-tri ključa, pa dodajte dve pune šake iseckanog bilja. Promešajte i sklonite s vatre. Prohladite, poklopite i ostavite preko noći. Sutradan mast s biljem ponovo zagrejte ali ne do ključanja, toplu procedite kroz pamučnu tkaninu i odmah napunite pripremljene staklene tegle.
Na sličan način kao i mast, napravite ulje. Lekovitim biljem (savršeno opranim i prosušenim) do grlića napunite flašu, ali ga ne zbijajte. Prelijte hladno ceđenim maslinovim ili nekim drugim boljim uljem, da dva prsta bude uznad bilja. Ostavite flašu na suncu ili je stavite u blizinu grejnog tela do 14 dana.
Ima najbolji odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina, kao i visok nivo nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju loš holesterol LDL, brojne antioksidante, vitamine E, A, D i K, karoten i lecitin (prirodni antioksidant koji stimuliše metabolizam šećera, masnoća i belančevina). Dobro je za srce i krvne sudove, kod kožnih bolesti, neurodermatita, većih mentalnih opterećenja i alergija, usporava proces starenja, sprečava dijabetes, pozitivno utiče na digestivni trakt, ima efekat majčinog mleka koji doprinosi razvoju centralnog nervnog sistema kod beba i dece. Odlično je protiv opekotina, koristi se i kao ulje za sunčanje – dermatolozi tvrde da poseduje UV zaštitni faktor 20.
Ima izrazito gorak ukus i tamnu boju, mnogo omega-3 i omega-6 masnih kiselina, različite antioksidante, karoten, vitamine A i E. Smanjuje trigliceride i holesterol, jača imunosistem, pomaže kod bolesti probavnog sistema, alergija, koristi se za obloge pri opekotinama i promrzlinama. Nije preporučljivo za osobe koje pate od gastritisa jer naglašava tegobe.
U azijskoj kuhinji skoro sva jela prave se na ovom ulju. Bogato je linoleinskom kiselinom koju naše telo ne može da proizvede, a neophodna je za normalan rast i razvoj organizma, kao i za zdravlje kardiovaskularnog i nervnog sistema. Susamovo ulje takođe koži i drugim tkivima daje mladolikost zato što sprečava njihovo sušenje. Nedostatak linoleinske kiseline prouzrokuje gubitak kose, probleme s kožom, nagle promene raspoloženja, stanja slična artritisu, podložnost infekcijama, sporo zarastanje rana… Po najnovijim istraživanjima, redovno konzumiranje susamovog ulja snižava nivo holesterola i dobro deluje na rad srca i bubrega. Dokazano je i da ishrana bogata susamom, prirodnim fitoestrogenom u susamovom ulju, smanjuje rizik od bubrežne hipertenzije i bolesti srca. Susamovo ulje bogato je i oleniskom kiselinom koja blagotvorno deluje na kardiovaskularni sistem.
Nerafinisano susamovo ulje sadrži antioksidant sezamol koji ga štiti od kvarenja, tako da ovo ulje nema nikakve posebne zahteve u pogledu čuvanja. Istraživanje u Japanu pokazalo je da upravo sezamol značajno ublažuje oštećenja DNK koja prouzrokuju slobodni radikali.