Istraživači Škole za javno zdravlje univerziteta Harvard naveli su namirnice koje treba izbegavati ili eliminisati, kao i navike koje treba usvojiti kako bismo bili „jede, a ne goji se” tip
Za sada najobimnije nutricionističko istraživanje o sprezi određenih namirnica, nezdravih navika i gojaznosti, koje je sprovela Škola za javno zdravlje univerziteta Harvard, potvrdila je da određene namirnice treba izbegavati ukoliko želimo dobro zdravlje.
Učestvovalo je 120.000 ispitanika tokom 20 godina. Na svake četiri godine pravljena je provera. Što se tiče gojaznosti, izdvojene su namirnice koje su označene kao nepoželjne, takođe i nezdrave navike.
Za izbegavanje:
- pržen krompir (pomfrit/čips)
- osvežavajuća pića s velikim postotkom šećera
- neprerađeno crveno meso (nažalost, i tatarski biftek)
- mesne prerađevine s dosta soli
- alkohol
- pušenje
- višesatno gledanje TV programa i sedenje pred računarom
Spisak nepoželjnih namirnica asocira na neaktivnost, odnosno, u tesnoj je vezi s navikama koje su takođe na spisku nepoželjnih. Sve pobrojane „loše” namirnice imaju takozvane „prazne kalorije”, dovode do uvećanja nivoa holesterola i šećera u krvi, pa je logičan rezultat da dovode do gojaznosti i zdravstvenih problema koji su s njom povezani.
Eliminisanjem štetnih namirnica i navika ništa nećete izgubiti, mada vam ni tada niko ne garantuje da nećete dobijati na težini. S druge strane, nećete napraviti užasnu grešku ako koji put popijete piće u društvu ili pojedete nekoliko prženih krompirića. Ključ je u umerenosti.
Postoje i namirnice koje su povezane s gubitkom kilograma.
Poželjne namirnice:
- povrće
- proizvodi sa celim zrnom žitarica
- voće
- orašasti plodovi: orasi, lešnici, badem…
- jogurt
I s ovim namirnicama treba biti umeren, ali samo u pogledu raznovrsnosti i količine. Interesantni su podaci objavljeni za jogurt, na primer da ne treba izbegavati jogurt s većim postotkom mlečne masti.
Iako na pomen bakterija imamo negativne asocijacije, u našem organizmu stalno je nastanjeno 400-500 vrsta i većina utiče pozitivno na našu vitalnost. Ostale su prisutne i potencijalno štetne, ali ne moraju da se aktiviraju ako je crevna flora uravnotežena. Jogurt je poznat po bakterijama, ali onim dobrim, koje poboljšavaju varenje i dobro utiču na ceo organizam. Izuzetak od pravila su zašećereni jogurti, zato proučite šta piše na pakovanju.
Naučno je dokazano da probiotici u jogurtu poboljšavaju raspoloženje – utiču na delove mozga koji upravljaju emocijama i bolom. U okviru ovog velikog istraživanja spovedeno je jedno manje, nad 90 žena u uzrastu od 18 do 53 godine. Bile su podeljene u tri grupe: prva grupa pila je mesec dana dva puta dnevno jogurt sa živim bakterijskim kulturama, druga je takođe dvaput dnevno pila mlečne proizvode bez živih bakterijskih kultura, a treća grupa uopšte nije uzimala mlečne proizvode. Pritom su im svima magnetnom rezonancom svakodnevno skenirali mozak. Rezultati do kojih su došli govore da jogurt zaista može da izleči depresiju.
Odavno je poznato da je jogurt napitak mladosti. Svi znate priču o lekaru koji je boraveći u Bugarskoj bio iznenađen vitalnošću starih ljudi i da je, proučavajući njihove navike, uvideo da ih od ostalih jedino razlikuju navike u ishrani. Naime, jogurt im je bio glavna hrana. Tom istinitom pričom počinje opšta popularnost jogurta, sasvim opravdana.
Od svega možda najverovatnije deluje podatak da jogurt pomaže u mršavljenju, i pritom nema nikakvih nuspojava. Dozvoljeno je i do dva litra dnevno, kao obrok, uz pahuljice, grilovano ili dinstano povrće i pirinač, prelivajte njim salate…
Mada je najvećim delom za dobro zdravlje i fit liniju zaslužna ishrana, ipak treba usvojiti i zdrave navike. U njih se ubraja i dovoljno spavanja, nikako manje od šest sati, međutim, i ne duže od osam sati.
Istraživanje je potvrdilo ono što razumni ljudi i znaju i primenjuju: uživanje u hrani nije nikakav greh, ali treba izbegavati velike količine i nezdrave namirnice, treba biti umeren, posvetiti se nekoj rekreaciji i ne upražnjavati loše navike ili ih treba svesti na najmanju moguću meru.