Da li nam mozak radi brže kad je hladno, i da li to znači da bi zahvaljujući novom ledenom dobu postali još pametniji
Jedna od teorija o evoluciji smatra da je mozak Homo sapiensa počeo da raste i razvija se ubrzano kad je klima počela da se menja i temperatura na Zemlji počela da se spušta. Naučnici potvrdu za ovakvu tvrdnju nalaze u načinu rada mozga i anatomiji primitivnih hominida, tačnije Homo sapiensa idaltua.
Moždane aktivnosti proizvode ogromne količine toplote koje telo mora da oslobodi kako ne bi proključalo. „Nezamaranje“ mozga s tom aktivnošću nema nikakav problem.
Što se tiče primitivnih hominida, oni su davno izumrli, a naučni krugovi se još uvek spore oko teorija da li su nam najbliži rođaci, odnosno ljudi, ali zaostali, ili su evolutivni prelaz od majmuna ka čoveku, ili su pak potpuno odvojena vrsta, bliska i nama i majmunima. Živeli su u Africi, u tropskom pojasu, i ako smo zaista na hladnoći pametniji, odnosno da su moždane aktivnosti brže i efikasnije na hladnom vremenu, onda Idaltui nisu ni imali šanse da se „opamete“.
Njihov mozak bio je izuzetno mali u odnosu na mozak savremenog čoveka, a vilica mnogo jača, šira i isturenija.
