Sunčate se na moru ili nekoj gradskoj plaži, dvorištu, pa i na terasi. Ukoliko preduzmete sve mere zaštite, dobićete lepu boju, u suprotnom ćete pregoreti, zaraditi opekotine, učiniti kožu starijom… sve do pojave različitih oblika kancera kože i katarakte
Stručnjaci kažu da s pravovremenom zaštitom kože od ultravioletnog zračenja treba krenuti odmalena. Smanjenjem gustine ozonskog omotača Sunce je od najveće radosti postalo najveća letnja pretnja. Odloženo dejstvo prekomernog sunčanja ili sunčanja bez zaštite dovodi do pada imuniteta i pojave različitih oblika kancera kože i katarakte.
Smanjenjem ozonskog omotača, naročito u poslednjih 25 godina prošlog veka, nestao je i deo zaštite koju je svojom gustinom stvarao protiv prirodnih ultraljubičastih (UV) zraka, značajnog dela nevidljivog spektra sunčevog zračenja. Ultravioletni spektar čine UVA i UVB zraci čija velika količina štetno deluje izazivajući opekotine i prerano starenje kože i slabljenje imuniteta, a u najgorim slučajevima različite oblike raka kože i kataraktu.
Radi zaštite od nepovoljnog uticaja sunca, uveden je jedinstveni UV indeks. Kod nas je ovaj indeks veliki i dostiže u letnjim mesecima 9,5 (na Kopaoniku i preko 10), na skali od 1 do 11 restandardizovanoj za područje Evrope 2003. godine. S porastom UV indeksa smanjuje se vreme potrebno sunčevim zracima da izazovu opekotine na koži kad je bez zaštite.
Ako je UV indeks 1, to vreme je 60 minuta, a kod UV indeksa 11, vreme se smanjuje na jedva 10 minuta. Dugotrajno izlaganje sunčevim zracima pod ovako velikim UV indeksom isto je što i tiha kremacija, smatraju dermatolozi. Primera radi, u Srbiji godišnje samo od melanoma oboli skoro 600 ljudi, a od ostalih karcinoma kože uzrokovanih suncem čak 4.000, sa stopom rasta od pet odsto godišnje, dok je od ukupnog broja slepih više od 20 odsto oslepelo zbog posledica UV zraka.
Stepen osetljivosti na UV zrake zavisi i od fotobiološkog tipa kože. Ima ih šest. Poslednja dva tipa odnose se na crnu populaciju, prva dva su rezervisana za osobe svetle i veoma svetle puti, kose i očiju, a na našem podneblju najzastupljeniji su tipovi 3 i 4 – tamnija put, kosa i oči.
S obzirom na to da koža i oči kumulativno pamte svako izlaganje suncu, da ne bi bilo vidljivog ispoljavanja posledica potrebno je odmalena primenjivati zaštitu od njegovog štetnog zračenja.
Preterano izlaganje suncu treba izbegavati između 11 i 16 časova, kad je intenzitet UV zraka najveći, a zračenje najopasnije, čak i kad je oblačno. Kao najsigurnija zaštita preporučuje se odeća od gusto tkanih materijala u bilo kojoj boji, jer, kako pokazuju najnovija istraživanja, i tamnija odlično štiti. Odeća ne sme da bude tesna kako se niti od kojih je izrađena ne bi istezale i stvarale prorede. Ove mere opreza ne važe samo za odlazak na plažu, već i za situacije van kuće.
Kako sva odeća ne pruža istu UV zaštitu, odnedavno se proizvodi i ona sa CPF (Cloth Protective Factor) zaštitnim faktorom. Vrednost ovog faktora kreće se od 1 do 50 i označava koji procenat UV zračenja propušta tkanina. Materijal s faktorom 50 propušta svega 2% zračenja.
Fototipovi kože
- Tip 1: vrlo osetljiva, uvek crveni i lako pregori, a nikad ne tamni. To su ljudi sa izrazito svetlom puti, riđom ili plavom kosom i svetlim očima, s puno pega i mladeža po koži.
- Tip 2: vrlo osetljiva, često crveni, a tamni malo, uz poteškoće. Umereno svetla put, kosa i oči.
- Tip 3: osetljiva, retko crveni, a tamni postepeno i uniformno. Smeđa kosa i oči.
- Tip 4: umereno osetljiva, uvek dobro potamni. Tamna, maslinasta put (mediteranski tip), kosa i oči.
Čak ni u vodi nismo sigurni. Ispitivanjem je utvrđeno da oko 50% UV zračenja prodire do 3 m dubine u bistroj vodi.
Otkrivene delelove tela obavezno bi trebalo namazati kremama čiji efekat zaštite ne zavisi samo od kvaliteta već i od pravilne primene. Stepen zaštite koji obezbeđuju označava se SPF (Sun Protective Faktor) jedinicom mere, na skali od 1 do 60. Ovaj faktor označava vreme potrebno da koža izgori. Ukoliko je koži bez zaštite potrebno 10 minuta da izgori, posle upotrebe kreme sa zaštitnim faktorom 50 većina misli da im se vreme izlaganja suncu produžava na 500 minuta. Treba imati u vidu da ovo vreme izražava samo stepen zaštite, a ne i bezbedan boravak na suncu u trajanju od 500 minuta. SPF 50 samo garantuje da će štetni efekti UV zračenja u okviru tih 10 minuta biti 50 puta manji.
Dermatolozi savetuju da prilikom izlaganja suncu krenete od faktora 15, a osobe s izuzetno osetljivom puti (tip 1 i 2) od bar SPF 30; za decu se savetuje 60 (block faktor). Za suvu kožu treba odabrati kremu, za normalnu mleko, a za masnu gel ili losion. Treba voditi računa o roku trajanja preparata.
Onaj na kome je jasno napisano da ima UVA i UVB zaštitne filtere, treba naneti dvadesetak minuta pre izlaganja suncu i ponoviti ga bar na svaka dva do tri sata, što zavisi od tipa kože. Posle kupanja, ukoliko nije vodootporan, treba ga naneti ponovo.
Vodootporni preparati opstaju na koži oko 80 minuta bez ispiranja, čak i ako plivate i intenzivno se znojite. Da bismo se zbilja zaštitili, iako zaštita nikad nije stopostotna, potrebno je dobro namazati celo telo posebno vodeći računa da ne izostavimo usta, nos, šake, stopala, lice i ramena.
Deci se ne preporučuju duge igre u vodi na suncu, naročito ne u najvrelijem delu dana, a ako se požale na malaksalost, odmah ih treba smestiti u zamračenu prostoriju i dati im dosta tečnosti.
Kako bismo izbegli kataraktu u kasnijim godinama (odloženo dejstvo preteranog izlaganja suncu) preporuka su naočare za sunce na kojima piše UV 400 nm (talasna dužina UV zraka u nanometrima). Blokiraju skoro 100 odsto UV zračenja, a najefikasnije su ako imaju i bočnu zaštitu. One koje nemaju UV zaštitu nose se isključivo iz dekorativnih razloga, kažu oftalmolozi.
Šešir je obavezan rekvizit, ne samo na plaži. Platneni ili slameni, gustog tkanja, s obodom širine od bar 10 cm dobra je zaštita jer pored dela lica zakloni i vrat i uši.
Da biste podstakli stvaranje melanina kojim se koža brani od sunca stvarajući poželjnu tamnu boju, organizmu je potreban beta karoten. On je važan u odbrani sluzokože i epitela kože, podstiče obnavljanje ćelija i ubrzava tamnjenje. Zbog toga bi trebalo u jelovnik uvrstiti one namirnice u kojima ga najviše ima – šargarepa, dinja, kajsija, breskva, blitva, spanać i paprika.
Za kožu je takođe opasno nekontrolisano izlaganje veštačkom UV zračenju u solarijumima, koje je skoro 20 puta jače od sunčevog. Između dva odlaska u solarijum mora da prođe minimum 72 sata, savetuju dermatolozi. Inače, Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje korišćenje solarijuma, a u nekim zemljama je zabranjena njegova upotreba mlađima od 18 godina.
Vitamin E utiče na poboljšanje elastičnosti kože, pa bi ga trebalo svakodnevno uzimati kroz hladno ceđena biljna ulja, pšenične klice, semenke i jezgra voća, kao i mleko i jaja.
Za obnavljanje ćelija kože neophodni su minerali: cink, selen i magnezijum, koji se mogu naći u integralnim žitaricama, ribi i kvascu.
Protiv razornog dejstva slobodnih radikala nezamenljiv je vitamin C kog najviše ima u citrusnom voću, kiviju, paprici i zelenoj salati.
Naravno, sve vitamine i minerale možete kupiti i u apoteci kao suplemente.
Osvežavajući napici su poželjni u što većim količinama, po mogućstvu ne previše hladni i nikako gazirani.
