Meteoropatija: Muke kad se vreme menja

Iz zime u leto, i obratno, velike temperaturne razlike od dana do dana, ponekad su i po petnaest stepeni. To utiče i na prirodu i na zdravlje ljudi

Nagle promene temperature i vazduha mnogima ne prijaju i izazivaju tegobe, posebno hroničnim bolesnicima. Kijavica, glavobolja, vrtoglavica, pospanost, nesanica, razdražljivost, temperatura, gušobolja, nadražene oči i grlo, obilne nosne sekrecije česti su pratioci prvih prolećnih dana. Neki ljudi se dobro osećaju tokom zime, a kako raste temperatura raspoloženje im je sve gore.

Najčešće se tegobe javljaju neposredno pred naglu promenu vremena ili tik posle nje. Pojedince najednom, bez vidljivog povoda bole stari ožiljci, imaju nesvesticu (pa i vrtoglavicu), lupa im srce, skače im ili pada pritisak. Hroničnim bolesnicima pogoršava se stanje osnovne bolesti.

Svaka nagla promena temperature, povećana ili smanjena vlažnost vazduha, skok ili pad atmosferskog pritiska, nagli udari vetra, iznenadna ili neprestana kiša, jaka grmljavina, pa i jonizacija doprinose nagloj promeni vremena. S godinama osetljivost na promenu vremena raste, a posebno osetljivi mogu da predvide vreme bolje nego meteorolozi.

Hronični bolesnici najteže podnose vremenske promene, mada piju redovno svoje lekove. Stanje im iz hroničnog prelazi u akutnoPoremećaj koji još nema ime manifestuje se tako da se ljudi dobro osećaju tokom zime, a kako raste temperatura, raspoloženje im je sve gorejer se smanji njihov prag tolerancije na vremenske promene. Neretko i zdrave osobe osećaju tegobe, što može biti znak da su na pragu nekog hroničnog oboljenja, da im je loša fizička kondicija.

Zato bi svi hronični bolesnici trebalo u ovom periodu da izbegavaju da izlaze kad su nagle promene temperature vazduha i da više vremena provode u kući, da piju dovoljno tečnosti, uzimaju laku hranu bogatu vitaminima. Ostalima koji imaju zdravstvene tegobe izazvane vremenskim prilikama, preporučuje se pre svega provera zdravlja – savetuje dr Mila Živojinović Đondović iz beogradske ordinacije Cardial.

Svaka treća sasvim mlada osoba oseća meteoropatiju, a najosetljiviji su hronični bolesnici. Posebno reaguju žene u menopauzi. Da njihove tegobe nisu subjektivne, već stvarne, svedoči i nauka – biometeorologija, koja izučava uticaj vremena i klime na žive organizme, posebno na čoveka.

1. meteorološki uslovi (vazdušni pritisak, padavine, temperatura vazduha, magla, vlažnost, jačina i smer vetra, UV zračenje itd);
2. vrste polena i njegova koncentracija;
3. koncentracija ugljen-monoksida, sumpora, kiseonik-dioksida, ozona i lebdećih čestica organskog i neorganskog porekla.

Treba pratiti vremensku prognozu i prema njoj planirati svoj radni dan, prilagoditi se svom vremenskom bioritmu, koliko god je to moguće. Jedina pomoć prilagođavanja vremenskim promenama jeste češće tuširanje naizmenično hladnom i toplom vodom, jer to pre svega ubrzava cirkulaciju. Pogodne su i duge šetnje na otvorenom, ali ne kad je veoma toplo vreme. Nije preporučljivo ni pregrevati niti veoma rashlađivati prostoriju u kojoj se boravi. Važno je da hronični, naročito kardiovaskularni bolesnici, redovno uzimaju propisanu terapiju, ali i da ne pridaju veću pažnju smetnjama nego što one zaslužuju.

Dane kad užeže sunce i kad je od ranog jutra do kasne večeri veoma vruće, malo ljudi lako podnosi. Ako vas muče klimatske promene, preselite se u Najrobi – tamo je večito proleće, konstantno 20-22 stepenaNaročito su na oprezu osobe s kardiovaskularnim smetnjama, bilo s povišenim ili niskim krvnim pritiskom ili drugim tegobama.

Krvni sudovi kod srčanih bolesnika i starijih osoba teško se prilagođavaju promenama vremena, jer su sklerotični, nefleksibilni, pa je važno da pacijenti slede savete lekara i da su redovno pod lekarskom kontrolom.

Na nagli porast temperature organizam reaguje tako što širi krvne sudove i pritisak pada. Telo mora da se rashladi, pa se pojačano znoji, znojenje doprinosi gubljenju tečnosti, koju čovek mora da nadoknadi. Ukoliko dođe do dehidracije, mozak ne dobija dovoljno krvi, dolazi do nesvestica, vrtoglavica, gubljenja svesti.

Jedan od milion ljudi boluje od posebnog oblika depresije – efektivnog sezonskog poremećaja. Dok ne dobije dijagnozu, ova osoba može da deluje kao lenja, glupa i razmažena jer su simptomi „problematični“: spavanje minimum 10-12 sati, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, asocijalnost, teško buđenje, tromost, aseksualnost, pa i prežderavanje slatkišima i gojenje „od vode“.

Kad su takva stanja povezana samo s određenim dobom godine, ako počinju kad zahladni i traju do proleća, onda se radi o efektivnom sezonskom poremećaju. S prvim zracima sunca i porastom temperature, sve tegobe prestaju. Još je ređi poremećaj koji zvanično nema ime, ali se manifestuje tako da se ljudi dobro osećaju tokom zime, a kako temperatura raste raspoloženje im je sve gore.

Za razliku od efektivnog sezonskog poremećaja koji je oblik depresije, ovde nema depresije već euforije koja se graniči s neurozom – ljudi su nervozni, razdražljivi, skloni agresiji, pojačan im je libido, smanjen apetit, ne „drži ih mesto“… Početkom jeseni, kad temperatura počne da pada, „unormale se“. U prvom slučaju, ukoliko je neophodna terapija, pomažu antidepresivi, u drugom klasični lekovi za smirenje.