Da bi vakcinacija stavila epidemiju pod kontrolu, potrebno je da broj onih koji su „preležali” virus a koji su i dalje imuni i broj vakcinisanih u zbiru bude barem 70% populacije u Srbiji na barem nekoliko meseci
Vladica Veličković
Dobijam dosta poruka ovih dana iz Srbije i opravdanu zabrinutost u vezi novog talasa kovid-19 i vakcina. Pokušaću da se izrazim narodskim jezikom koliko umem.
– Izgrađena je pogrešno slika u javnosti da vakcine u svim situacijama od momenta kada ih primite nude 100% zaštite (ili uvek 100% zaštite od teškog oblika kovid-19).
– Nespretnom komunikacijom stvorena je pogrešna slika da su vakcine dovoljne za kraj epidemije.
– Veruje se (opet pogrešno) da se ove godine epidemija završava i da će kovid-19 nestati.
– U ovom trenutku epidemiološka situacija u Srbiji je izuzetno nepovoljna (verovatno najgora od početka epidemije).
Važno je shvatiti da samo kombinacija striktnih „zaključavanja” i masovne vakcinacije može da stavi epidemiju pod kontrolu. Samo vakcine ne mogu to da urade
– Kovid-19 odnosno virus SARS-CoV-2 neće nestati ove godine (velike su šanse da će postati endemski kao virus gripa).
– Vakcinacija nema za cilj da iskoreni SARS-CoV-2, već da samo stavi epidemiju pod kontrolu.
– Da bi vakcinacija stavila epidemiju pod kontrolu, potrebno je da broj onih koji su „preležali” virus a koji su i dalje imuni i broj vakcinisanih u zbiru bude barem 70% populacije u Srbiji na barem nekoliko meseci. Mi smo još veoma daleko od tog procenta.
– Pritom, ne znamo tačno kad će vakcina prestati da štiti (možda za godinu ili dve), ali je sigurno da će u jednom momentu u narednim godinama biti potrebna revakcinacija. Imajući to u vidu, veoma je važno shvatiti da samo kombinacija striktnih „zaključavanja” i masovne vakcinacije može da stavi epidemiju pod kontrolu. Samo vakcine ne mogu to da urade.
– U najgorem scenariju, gubljenjem imuniteta od vakcina i gubljenjem imuniteta stečenog infekcijom, bez striktnih restriktivnih mera i velikog zahvata vakcinacijom, kraj epidemije nije izvestan u skorijoj budućnosti.
Kroz Srbiju se trenutno širi novi soj iz Engleske koji je zarazniji i dovodi do teže kliničke slike
– To što vakcinacija ide dobrim tempom u Srbiji još uvek nema gotovo nikakvog uticaja na tok epidemije jer je zahvat još uvek mali, a kroz Srbiju se trenutno širi novi soj iz Engleske koji je zarazniji i dovodi do teže kliničke slike.
– Potrebno je da prođe izvesno vreme između vakcinacija drugom dozom i punog efekta vakcine (zavisno od tipa vakcine).
– Takođe, efikasnost vakcina se ispituje tako što se volonterima u studiji dâ vakcina ili placebo. Kako volonteri do kraja studije i ne znaju da li su zaštićeni ili ne, te se većina i dalje pridržava mera, tako da efikasnost vakcine od 90% važi za takve slučajeve. Ako mislite da lumpujete na splavovima posle vakcine, ne nadajte se efikasnosti od 90%.
– Trenutno u Srbiji postoji opasna kombinacija brzog i masivnog vakcinacionog programa i nepostojanja gotovo nikakvih mera. Takva kombinacija je idealna za razvoj novih sojeva na kojima vakcine neće delovati. Mi smo mala zemlja i ako se to desi, niko neće razvijati vakcinu za nas, što može da nas košta nove višegodišnje izolacije.
Ovo su činjenice i farbanje realnosti u ruzičasto koje vam nude pojedine kolege neće promeniti konsekvence.
– rigorozne mere plus vakcina i izlaz iz epidemije tokom/krajem 2022;
– nastavak kako jeste i ne planirajte ni naznake izlaska iz krize pre 2024-2025. (u najgorem slučaju – novi soj i nepoznate posledice posle toga).
