Novi korona-virus nazvan je zvanično SARS-CoV-2 (sars kovid-2), a bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19 (kovid-19)
Korona-virus, čija je pandemija aktuelna, pripadnik je porodice korona-virusa, sedmi po redu. Do sada je bilo poznato šest, on je sedmi, pod zvaničnim nazivom SARS-CoV-2 (sars kovid-2). Na društvenim mrežama ćete naići na tekstove kako ovaj virus nije nikakav nov virus, da je poznat već preko pola veka, i da je to virus obične prehlade. Verovatno je do zabune došlo zbog naziva – korona, ali to nije jedan virus već porodica korona-virusa.
Prva četiri korona-virusa bila su poznata i pre 50 godina. Prva dva iz porodice izazivaju isključivo običnu prehladu, druga dva takođe prehladu, nešto drugačiju, ponekad i neku upalu pluća, ali ne drastičnu. Onda su se pojavili sars, koji je tek sada zvanično postao sars-1, opasan; i šesti virus je mers, bliskoistočni akutni respiratorni sindrom. On je najsmrtonosniji u odnosu na broj obolelih. Za sars-1 se pretpostavlja da je skoro suzbijen, dok je mers sasvim eliminisan.
Tokom evolucije korona-virusa, na genetičkom nivou, sars-2 je stekao mogućnost da inficira ljudske ćelije, mada je zoonoza (može se preneti sa životinja na ljude). Mnoge životinje su nosioci raznih korona-virusa. Na primer, mers potiče od kamile, a sars od cibetke (zver srodna mačkama). Nema dokaza da su kućni ljubimci zaraženi ili bi mogli da šire korona-virus.
Smatra se da je sars-2 povezan s korona-virusom kod slepih miševa, i verovatno je imao još jednog posrednika pre nego što je prešao na čoveka. Virus mutira, pa je sars korona-2 po ključnom proteinu koji čini sve viruse u korona-grupi, 70% identičan sarsu korona-1, a 30% je različit.
Prevod s italijanskog: Vesna Obradović
„Kompanija specijalizovana za fizičko-statističko-matematičku obradu kreirala je ovaj grafikon, koristeći epidemiološki matematički model. Naglašava se da ova obrada ne može apsolutno zameniti zvanične podatke koje je objavilo Ministarstvo zdravlja i civilne zaštite.
Italijanski grafikon
Grafikon prikazuje četiri parametra od kojih je svaki predstavljen kako isprekidanim linijama (dnevni priraštaj u odnosu na skalu s desne strane), tako i kontinuiranim linijama i obojenim površinama (s referencom na levoj skali).
Parametri su:
1) ZELENA, zaraženi, koji imaju tendenciju porasta svakog dana do 23. marta kad će preći 6.200 na dan, a nakon toga će opadati, ali će broj novozaraženih da nastavi da se održava tokom čitavog meseca aprila, s brojem zaraženih od 4.500 na dan! Krajem aprila će premašiti iznos od preko 200.000 ukupno zaraženih u Italiji (pokazano na grafikonu zelenom bojom).
2) CRVENA, trenutno pozitivni na corona virus aktivni, koji će rasti do 6. aprila do 70.000.
3) PLAVA, označava broj izlečenih, koji će nadalje biti, na sreću, u stalnom porastu.
4) CRNA, mrtvi, koji će se povećavati iz dana u dan dok se ne dostigne broj od 1.000 mrtvih dnevno 2. aprila, da bi krajem aprila dostigao ukupno preko 30.000.
Završni komentar: Svi modeli predviđaju eksponencijalni trend rasta do tačke ‘inverzije trenda’. U ovom slučaju, preokret trenda koji počinje nije posledica zasićenja, već je posledica prisile, odnosno delovanja raznih vladinih mera.
Dakle, jasno je da:
1) Preokret trenda i takozvani pik (vrhunac) nisu karakteristike trajanja virusa i zaraživanja, već je isključivo rezultat vladinih mera i mera koje sprovodi stanovništvo, kao i faktor životne sredine.
2) Bićemo primorani da sačekamo smanjenje aktivnih slučajeva sve do praga izdržljivosti nacionalnog zdravstvenog sistema, dobijajući na vremenu za antivirusne terapije.
3) Svaki put kad mere vlade budu oslabljene, može se očekivati ‘manji’ porast zaraženih, ili u slučaju jačih mera – stabilizacija slučajeva do prosečnog novoa kojim se može upravljati.
4) Ne isključuju se povećanja broja aktivno zaraženih.
5) Epidemija će trajati još dosta dugo, sve dok vakcina ne bude dostupna u dovoljnom broju.”
Brzina porasta broja obolelih čini sars-2 opasnijim od sezonskog gripa, a još uvek se ne zna u kojoj meri će biti opasan, mada ga brzina širenja i nepredvidljivost (u pojedinim slučajevima ne pokazuje nikakve simptome) kvalifikuju za „vrlo opasan”. Za manje od dva meseca proširio se na nekoliko kontinenata, i proglašena je pandemija (kontinuirani prenos bolesti, istovremeno na tri ili više različitih geografskih regiona). Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 11. februara 2020. objavila je zvanično ime bolesti koja je prouzrokovana virusom SARS-CoV-2, to je COVID-19.
Sars-1 se pojavio krajem 2002. godine u Кini. Tokom osam meseci 33 države su prijavile više od 8.000 slučajeva zaraze ovim virusom, a stopa smrtnosti je bila 10%. Za sars korona-2 još se ne može tačno reći kolika mu je smrtnost, mada, po trenutnom stanju gledano, manje je smrtonosan od sarsa-1. Visoka stopa smrtnosti (14,8%) zabeležena je samo kod starijih od 80 godina.
Ovaj virus uglavnom se prenosi kapljičnim putem pri kijanju i kašljanju. Prema podacima SZO, period inkubacije varira između 2 i 10 dana, a nedavni podaci pokazuju da se može produžiti na 21 dan. Da li su ljudi zarazni za druge kad već imaju simptome kovida-19 ili je to u prva dva dana inkubacije, još uvek se vode polemike. Nepoznato je i da li se nakon bolesti i oporavka stvara trajni imunitet.
„Kratak dah, suv kašalj (bez sekreta), suvo grlo i temperatura ukazuju na verovatnu zarazu korona-virusom. Curenje iz nosa, bol u grlu i kašalj sa sekretom ukazuju da osoba najverovatnije nije zaražena.” World Health Org.
Sumnja se na kovid-19 ako osoba ima:
- visoku temperaturu (preko 380 C);
- tešku respiratornu infekciju sa suvim kašljem i otežanim disanjem;
- početnu pneumoniju (upalu pluća).
Starije osobe, hronični bolesnici i osobe sa slabim imunitetom najugroženija su grupa za obolevanje. Po stopi smrtnosti, ovo su zabeleženi podaci nakon analize skoro 70.000 potvrđenih slučajeva obolelih od kovida-19:
- manje od 1% ljudi koji su inače bili zdravi umrlo je od ove bolesti;
- 10,5% je stopa smrtnosti kod osoba s kardiovaskularnim oboljenjima;
- 7,3% smrtnosti kod pacijenata s dijabetesom;
- 6% kod bolesnika s hroničnim respiratornim bolestima, hipertenzijom ili rakom.
Dodatni faktori rizika su:
- putovanje u područja s epidemijskim rizikom u poslednjih 14 dana (Kina, Italija, Španija…);
- kontakt s osobom kojoj je dijagnostikovana ili kod koje se usled dodatnih faktora rizika sumnja na kovid-19.
Od 13. januara postoji test za otkrivanje zaraženosti. Međutim, merodavni dijagnostički testovi nisu rutinski.
Važni kontakti
- Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi s korona-virusom: 064/894-52-35
- Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”: 011/268-45-66; mobilna ekipa epidemiologa: 011/207-86-72
- Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd, Epidemiološka služba: 8-17 časova: 011/207-86-72, 207-86-73; 17-22 časa: 064/850-30-57
- Informacije o trenutnoj epidemiloškoj situaciji u Srbiji na sajtu covid19.rs.
Analizirano je 1.099 pacijenata s laboratorijski potvrđenim kovid-19 iz 552 bolnice u 30 provincija Kine do 29. januara 2020. godine.
- prosečna starost pacijenata – 47 godina;
- 41,9% pacijenata je bilo ženskog pola;
- najveći broj su bili nepušači (85,4%);
- ozbiljna klinička slika kod 67 pacijenata (6,1%), uključujući 5,0% koji su primljeni na intenzivnu negu, a 2,3% su bili na respiratoru i 1,4% je umrlo;
- samo 1,9% pacijenata imalo je direktan kontakt s divljim životinjama;
- najčešći simptomi bili su groznica (43,8% pri prijemu i 88,7% tokom hospitalizacije) i kašalj (67,8%), proliv je bio neuobičajen (3,8%), kijavica (manje od 5%), glavobolja i dijareja ( manje od 5%);
- prosečan inkubacioni period trajao je četiri dana (raspon 2-7 dana);
- limfocitopenija (abnormalno nizak broj limfocita, vrsta belih krvnih zrnaca) – 83,2% na prijemu;
- od biohemijskih nalaza značajnije je bio povišen C reaktivni protein (znak akutnog upalnog procesa) – 60,7%, d-dimer (aktivacija procesa zgrušavanja krvi) – 46,4% i laktat dehidrogenaza (javlja se kod virusnog hepatitisa, ciroze, opstruktivne žutice, infarkta miokarda u megaloblastičnoj i pernicioznoj anemiji, šoka, hipoksije, bubrežnih bolesti, metastatskih karcinoma) – 41%;
- srednje trajanje hospitalizacije bilo je 12 dana.
Pranje i dezinfekcija ruku. Najbolje je često i temeljno pranje ruku sapunom i vodom u trajanju od najkraće 20 sekundi, što smanjuje broj klica virusa. Dobra su i sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola (najmanje 60%), na primer rastvor etanola (62-71% alkohola), hidrogen peroksida (0,5%) ili natrijum hipohlorita (0,1%). Izbegavajte proizvode koji sadrže triklozan, hemijsku supstancu koja ometa hormone.
Oči, nos, usta. Ne dirajte oči, nos i usta prljavim rukama, tako virus možete da unesete u telo.
Zaštita drugih. Kašljite ili kijte u papirnu maramicu, a ako je nemate, u prevoj lakta ruke. Upotrebljenu papirnu maramicu odmah bacite i, naravno, operite ruke.
Ko i kad treba da nosi maske. Po rečima dr Predraga Kona, epidemiologa i člana Ekspertskog tima za borbu protiv korona-virusa, maske treba da nose svi koji imaju bilo kakve respiratorne probleme, bez obzira na to da li su oni u vezi s korona-virusom ili imaju neko drugo oboljenje. Zdravim osobama se maske preporučuju samo kad ulaze u zatvorene prostore. Pritom, maska treba dobro da pokrije nos i usta i da se zameni drugom posle jednog i po sata. SZO savetuje nošenje maski ako kašljete, imate probleme s disanjem, groznicu ili kijate. Bez ovih simptoma, nošenjem maske uskraćujete je nekome kome je zaista potrebna.
Dezinfekcija površina koje često dodirujete. Telefoni, tastature, kvake, stolovi, radne površine, daljinski upravljači, poklopac WC šolje… čistite uobičajenim sredstvima za dezinfekciju ili alkoholnim rastvorima.
Kontakti s drugima. Izbegavajte zatvorene prostore i mesta s više ljudi. Držite razdaljinu 1,5-2 metra.
Spavanje. Jedna od tajni imuniteta jeste i kvalitetno i dovoljno spavanja. Svako veče lezite u približno isto vreme, bez upaljenog televizora ili računara u prohladnoj, tihoj i mračnoj sobi.
Fizička aktivnost. Umerena i redovna fizička aktivnost podiže nivo belih krvnih zrnaca i antitela koja se bore protiv infekcije, povećava cirkulaciju i smanjuje hormone stresa.
Ishrana. Temeljno kuvajte meso i jaja. Jedite dosta voća i povrća, pogotovo onog jarkih boja (po mogustvu u pet manjih porcija dnevno), kao i probiotsku hranu.
Čist vazduh. Provetravajte prostor u kome ste, ali ne tako što ćete „na kip” držati vrata i prozore celog dana, već ih nekoliko puta dnevno širom otvorite, da vazduh prostruji.
Do sada se deset zemalja uključilo u testiranje četiri leka koja se primenjuju u lečenju kovid-19. Većina najviše veruje u remdesivir, koji je bio uspešan u lečenju ebole. On je u Italiji bio terapija pacijentu od 79 godina obolelom od kovida-19, koji se uspešno oporavio. Kineski lekari polažu nade u favipiravir, japanski lek koji se prodaje i kao avigan. U lečenju kovida-19 pokazao je dobre rezultate. Pominju se kao uspešni i lekovi protiv malarije. Kanadska biotehnološka kompanija Medicago kao bioreaktor za vakcinu koristi biljku duvana umesto kokošjih jaja, koja se uglavnom koriste prilikom uobičajenog komponovanja novog leka.
Nema zvanične potvrde da bilo koji od ovih lekova apsolutno pomaže. Najefikasnija bi bila vakcina, na kojoj radi 39 laboratorija širom sveta, ali do njenog pronalaska još nije došlo. Nemačka farmaceutska kompanija CureVac najavila je svoju vakcinu na jesen. Čak i kad bi je danas napravila, testiranje za široku upotrebu traje najmanje godinu dana.
Izvori:
Mapa zastupljenosti korona virusom u svetu
Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
