Naslovna


Dan bez vina, dan bez sunca − francuska poslovica


O vinu je mnogo pesama ispevano i reči izgovoreno. Uz to je i dokazano lekovito. Iako (možda) niste enolog, ako ste poznavalac vinske kulture i pogotovo uživalac ovog božanskog i božanstvenog pića, slobodno se smatrajte za stručnjaka. U vezi s vinom su čak i najobičniji podaci interesantni.

  • Na planeti Zemlji zasađeno je oko 8.000.000 hektara vinograda.
  • Grožđe gajeno na višim nadmorskim visinama nakupi više kiselina i sporije sazreva. Temperatura opada po 1º C na svakih 100 m nadmorske visine, što znači da grožđu treba dodatnih 10 do 15 dana u vinogradu da bi sazrelo.

 

Odležala, stara vina ponekad su flaširana i decenijama pre nego što se otvore
Odležala, stara vina ponekad su flaširana i decenijama pre nego što se otvore

 

  • „Litarska“ boca sadrži oko 7,5 dl vina, što je otprilike pet čaša (za šta je potrebno da se preradi 1 kg, odnosno 600−800 bobica grožđa).
  • Prosečna bobica grožđa ima 75% pulpe, 20% pokožice i 5% semenki. Neke sorte, na primer pino noar, imaju veći udeo pokožice nego pulpe.
  • Što se nežnije cedi grožđe, dobija se manje soka, ali je kvalitet vina visok. Sok najboljeg ukusa i mirisa, kao i najbolji balans kiseline i šećera, dolazi od pulpe. Što se jače cedi grožđe, dobija se veća količina grožđanog soka iz pulpe koja ima mnogo manje ekstrakata potrebnih za dobro vino. Zbog toga se grožđe tradicionalno cedi gaženjem nogama (stopala su idealno sredstvo za muljanje bobica).

 

Muljanje grožđa stopalima kida pokožicu bobice, meša sokove, ali ne lomi semenke grožđa koje vinu daju gorak ukus
Muljanje grožđa stopalima kida pokožicu bobice, meša sokove, ali ne lomi semenke grožđa koje vinu daju gorak ukus
  • Naučno je dokazano da u vinu postoji više od 250 različitih komponenti, međutim, potrebno im je vreme da odleže i sazre. Nažalost, više od 90% vina u svetu popije se za najviše dve godine od datuma berbe.
  • Za vino iz novog vinograda potrebno je sačekati 4-5 godina da bi grožđe postiglo odgovarajući kvalitet.
  • U boci običnog penušavog vina ima oko 49 miliona mehurića, dok je u boci kvalitetnog šampanjca oko 250 miliona mehurića.

 

Zbog (pre)velikog broja mehurića, u boci šampanjca je pritisak tri puta veći od onog u automobilskoj gumi
Zbog (pre)velikog broja mehurića, u boci šampanjca je pritisak tri puta veći od onog u automobilskoj gumi

 

  • Pluta za zapušače pravi se od kore jedne vrste hrasta, u proseku starog oko 25 godina. Kora se guli jednom u devet godina, a svako stablo može da bude oguljeno najviše devet puta.
     
Portugalija je najveći izvoznik plutanih čepova − godišnje proizvede oko 13 milijardi „pampura”
Portugalija je najveći izvoznik plutanih čepova − godišnje proizvede oko 13 milijardi „pampura”

 

Bonton degustacije

Nije preporučljivo da vino pijete naiskap iz mnogo razloga, a jedan od njih je i bonton. Svako ko pije vino ujedno ga i degustira, ali amaterski.

Da li ste nekad prisustvovali degustaciji vina? Ili je makar gledali na filmu? Profesionalci ispred sebe imaju posude u koje − ispljunu vino koje su probali. Deluje neučtivo, ali je neophodno ako žele da zapamte ukuse jer probaju više vrsta vina. Pravilo je da provrte vino u čaši (kako bi došlo u kontakt s vazduhom i oslobodilo arome), sačekaju da se smiri, zatim prinesu čašu nosu i udahnu. Dobri poznavaoci već na osnovu bukea mogu da vam ispričaju priču o poreklu i vrsti vina, ali čak i oni prelaze na sledeći korak − otpiju malo (minimalno) vina, taj prvi gutljaj ne uzimaju u obzir, zatim otpiju još malo, promućkaju taj srednji gutljaj u ustima (da osete teksturu) i onda ga ispljunu zato što moraju da probaju i druge vrste. Međutim, budući da niste profesionalac na zvaničnoj degustaciji već se nalazite u restoranu i konobar vam je doneo vino „na probu”, vi ćete ga naravno progutati. Nakon toga otvorite usne (sasvim malo, da se „oslobodi” ukus vina), i kratko sačekajte − ako su miris i ukus ujednačeni (ima i vina gde se ne podudaraju) i što duže ukus traje u ustima, vino je kvalitetnije.

 

Degustacija po propisanim pravilima
Degustacija po propisanim pravilima

 

Obavezni vinski rečnik

Postoje reči karakteristične za enologiju. Proverite koliki ste stručnjak.

  • Balans – harmoničnost ukusa, udela alkohola, kiselosti i tanina (kad jedan element dominira, vino nije balansirano)
  • Buke – miris/aroma vina u čaši
  • Čisto – vino koje nema neprijatne miris i ukus
  • Elegantno – dobro balansirano vino visokog kvaliteta; vina koja imaju puna tela i bogat ukus nazivaju se robusna vina
  • Finiš – krajnji ukus vina; setilni osećaj koji ostaje u ustima nakon što se proguta vino
  • Gorčina – ukus koji potiče iz tanina, nesazrelo grožđe ili mlado vino
  • Kiselost – ukus citrusa, oštar i osvežavajući
  • Kuve (cuvéе) – francuska reč koja označava kombinaciju dva ili više vina od različitih sorti grožđa ili iz različitih godina berbe; sinonim je reč kupaž (coupage)
  • Oksidacija – vino koje je dugo bilo u kontaktu s vazduhom
  • Tanin – sastojak u vinu koji dolazi iz pokožice grožđa, semenki i granja vinove loze; tanini se nalaze i u drvenim buradima u kojima se čuva vino
  • Telo – vino može da ima lako, srednje ili puno telo; to je direktan rezultat količine alkohola i ekstrakata grožđa u vinu; telo se izražava kao težina vina u ustima

Uzdravlje! Živeli!

 

Podeli s drugima
  • 23
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    23
    Shares