U susret slavama

Za slavu postoji više od 20 naziva: svetac, panađur, krsno ime, sveto… Zovite je kako hoćete, ali je obeležite onako kako treba ako je već slavite i želite da očuvate narodnu i porodičnu tradiciju

Milja Lukić

Slava je, bar zvanično, dan kad je vaš predak, rodonačelnik loze kojoj pripadate, primio hrišćanstvo. Prenosi se s oca na sina. Dok je otac živ, svi naslednici dolaze kod njega, a kad umre, svaki sin počinje da je slavi u svojoj kući, sa svojom porodicom. Tako, prenošena s oca na sina, može da vam pomogne u pronalaženju predaka i pravljenju porodičnog stabla. To je vrlo lako ukoliko ste nasledili neku retku slavu, na primer Sv. Kirika i Julitu – i da se odselite na Mars, i da izgubite svaku vezu sa zavičajem i rodbinom, znaćete da ste potomak jedne od porodica iz plemena Kuča. Postoje i predanja u nekim porodicama, na primer – svi Lukići koji slave Sv. Luku u rodbinskim su vezama, imaju istog pretka.

Jedan od naših predloga za upisivanje u Registar nematerijalne baštine sveta upravo je – slava. Ima elemente posebnosti u odnosu na druge narode, a duboko je ukorenjena u običaje i vitalna. Jedna od najčešćih slava kod Srba je Sveti Nikola, kad ste ili domaćin ili gost. Postoji i izreka: Nikog na ulici nema, kao na Nikoljdan.

Za slavu se niko ni sa kim ne svađa, svima se sve oprašta, svi su dobrodošli u kuću i bogato su počašćeni, najboljim što se ima u kući, domaćini su lepo obučeni i ljubazni, kuća je čista i atmosfera je svečana. Bar tako kažu običaji.

Postoji i takozvana „preslava”, druga slava koju samo obeležavate, ali je ne slavite kao onu „zvaničnu”. Preslavu imate kad ste „domazet”, odnosno oženili ste se devojkom u čiju ste kuću ušli. Budući da ste sad vi glava kuće, i da će deca preuzeti vaše prezime i naslediti vašu slavu, glavna slava biće vaša, ali je preslava – slava vašeg tasta, ipak je to njegova kuća. Preslavu možete imati i ako ste se s nekim pobratimili, a pobratim nema muških naslednika, pa onda vi, dok ste živi, obeležavate njegovu slavu. Preslavu obeležavate i ako ste na nekog „sveca” izbegli smrtnu opasnost.

Mnogi su se vratili starim običajima slavljenja slave, a jedan od njih je i da je kuća na dan slave otvorena za svakog gosta. Ko god dođe da vam čestita, ponudite ga žitom, čašom vina ili rakije, i nek odlomi parče slavskog kolača. Gost će vam reći: „Srećna slava, domaćice!” i prekrstiće se pre nego što uzme žito.

Najčešće se za slavu priprema svečani ručak, ali u zavisnosti od toga da li slava pripada posnim ili mrsnim danima, zavisi i šta ćete spremiti. Poslednjih godina se čak spremaju i mrsna jela u posne dane, što je ranije bilo nezamislivo, da bi mogli da se počaste i gosti koji ne poste. U stara vremena, pre nego što počne ručak svi gosti bi ustali, a domaćin bi se prekrstio i očitao Očenaš, a zatim bi uz treću čašicu rakije držao zdravicu. Ovom zdravicom je blagosiljao goste. Potom se seče slavski kolač (sekao ga je domaćin s ukućanima, najčešće sa sinovima).

Danas je ručak najčešće rezervisan za užu porodicu i kumove, a večera za prijatelje. Po običaju, iz jedne kuće dolazilo je najviše troje ljudi. Sutradan se od onoga što je ostalo od slavskih ručka i večere obavezno davao doručak za one koji su prespavali u kući, ali i za komšiluk. U mnogim krajevima drugi dan slave nazivaju paterice.

Ipak, ono što slavu čini slavom jesu: sveća, slavski kolač i žito.

Dva dana ranije skuvajte žito, ostavite ga preko noći na stolnjaku da se osuši, a dan pred slavu ga sameljite i pomešajte sa šećerom i mlevenim orasima, pa ga dekorišite po želji.

Slavski kolač možete i sami da napravite, mada danas mnoge poslastičarnice i pekare imaju već gotove kolače ili možete da ih naručite. Napomenite im da li hoćete posnu ili mrsnu varijantu.

Sveća je velika, od čistog voska, najčešće dugačka 50 cm. Stavite je u čirak, i neposredno pred rezanje kolača nek je zapali domaćin (najstariji muški član porodice) uz prisustvo cele porodice. Sveća gori celog dana, gasi se tek kad ostane na nekoliko centimetara. I za gašenje slavske sveće postoji običaj: domaćin se prekrsti, uzme malo sredine iz slavskog kolača i ugasi je, ili: domaćin se prekrsti, uzme kafenu kašičicu vina i lagano je sipa uz fitilj sveće.

Mnogim domaćicama proslava slave najvažniji je dan u godini ne samo po značaju za porodicu (jer to i jeste pre svega porodični praznik), već i po tome što su pripreme veliki posao koji ne može da se poredi ni sa kojim drugim. Eventualno bi možda mogao da vas podseti na pripremu svadbe ili renoviranje stana, s tim što se sigurno ne venčavate jednom godišnje niti tom učestalošću obijate zidove i menjate lični opis prostora u kome živite.

Najmanje nedelju dana pred slavu makar razmišljate šta biste sve mogli da spremite a šta da naručite od drugih, ili da jednostavno odete u prodavnicu i kupite gotovo sve što vam je potrebno. Maksimalno ćete se truditi da olakšate sebi ako ste se naoružali mudrošću poučeni dosadašnjom praksom, ali sigurno postoji bar jedno jelo ili poslastica koju tradicionalno spremate iz godine u godinu, koju su spremale i vaša majka ili svekrva, pa i generacije koje su slavile slavu pre njih. Upravo zarad recepata koji se prenose s kolena na koleno i nekako su postali znak raspoznavanja pojedinih kuća, znate šta da očekujete kad odete nekome na slavu.

Probajte da iznenadite goste ove godine! Spremite nešto što se podrazumeva, nešto po čemu vas poznaju, a i nešto novo, da ne bude baš uvek isto.

Kalendar poznatijih slava

Januar

09. Sveti Stefan

14. Sveti Vasilije

20. Sveti Jovan Krstitelj

27. Sveti Sava

29. Sveti apostol Petar (Časne verige)

Februar

12. Sveta Tri jerarha

14. Sveti Trifun

Mart

22. Svetih 40 mučenika (Mladenci)

April

07. Blagovesti

Maj

06. Sveti Georgije (Đurđevdan)

08. Sveti evanđelist Marko

12. Sveti Vasilije Ostroški

Jun

28. Sveti knez Lazar (Vidovdan)

Jul

07. Rođenje Svetog Jovana Krstitelja (Ivandan)

12. Sveti apostoli Petar i Pavle (Petrovdan)

30. Sveta velikomučenica Marina (Ognjena Marija)

Avgust

2. Sveti prorok Ilija

4. Sveta Marija Magdalena (Blaga Marija)

8. Sveta mučenica Paraskeva (Trnova Petka)

19. Preobraženje Gospodnje

28. Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina)

Septembar

21. Rođenje presvete Bogorodice (Mala Gospojina)

27. Krstovdan

Oktobar

12. Sveti Kirijak (Miholjdan)

14. Pokrov presvete Bogorodice

19. Sveti apostol Toma

27. Prepodobna Paraskeva (Sveta Petka)

31. Sveti evanđelist Luka

Novembar

08. Sveti Dimitrije (Mitrovdan)

16. Sveti Georgije (Đurđic)

21. Sveti arhanđel Mihailo (Aranđelovdan)

24. Sveti Stefan Dečanski (Sveti Mrata)

Decembar

04. Vavedenje presvete Bogorodice

17. Sveta Varvara

19. Sveti Nikola