Irezumi


Šta je zajedničko natpisima „JNA, godina ta i ta“, imenima velikih ljubavi, najboljih drugova… i remek-delima slikarstva? Tetovaža!


Obred, običaj ili estetski razlozi od praistorijskih vremena do danas obeležja su šaranja tela bojom ili ožiljcima. Crteži i natpisi po telu koji se rade bojom poznati su kao tetovaža, a ljudi tamne boje kože pribegavaju skarifikaciji (pravljenju ožiljaka). I jedan i drugi način su bolni, i uglavnom trajni.

Ledeni čovek - Eci
Ledeni čovek – Eci

Praistorijski Ledeni čovek – Eci, na telu ima čak 61 tetovažu. Kad su ga pronašli u Alpima 1991. godine, objavljeno je da ima 57 tetovaža, uglavnom tačkica i linija, međutim, pažljivim pregledom ustanovljeno je da ih ima više. Iz kojih razloga bi se tetovirao čovek bronzanog doba, pre oko 5.300 godina? Pogotovo što se njegove tetovaže ne bi videle kad je obučen. Pretpostavlja se da je razlog terapeutske prirode jer su sve „sličice“ na akupunkturnim tačkama. Naravno da Eci nije znao šta je akupunktura i koje su akupunkturne tačke, ali je koincidencija zapanjujuća. Utvrđeno je da je bolovao od osteoartroze, kao i od nekih crevnih parazita, i baš na najosetljivijim mestima tih bolesti bile su grupisane tačke i linijice.

Praistorijsko tetoviranje
Praistorijsko tetoviranje

Pored najverovatnije terapeutskih razloga, tetoviranje je najčešće bilo povezano s ličnom identifikacijom, pripadnošću nekoj grupi ili je imalo ritualni značaj. U mnogim kulturama tetoviranje je deo vekovne tradicije. Narodi u Evropi tetoviranje su uglavnom povezivali s razbojnicima, prostitutkama… uopšte, s ljudima na margini društva. Ponekad je odražavalo bunt, a danas je pre svega lični izraz. I vrlo je moderno biti istetoviran, makar malo.

Mandala na ruci
Mandala na ruci

U Indiji, ali i u drugim zemljama hinduizma i budizma, tetoviranje je ritualno, s određenim motivima, koji se skupno zovu mandala i simbolizuju – univerzum. Kako je ovaj način tetoviranja bogat detaljima, proces dugo traje i vrlo je bolan na osetljivim mestima. Motiv mandale nikada nije izgubio popularnost, ne samo u vezi s tetovažama. Međutim, nije naodmet znati da je prevashodno – „tatoo“ motiv. Proteklih godina bilo je moderno tetovirati mandala motiv na glavi i šakama.

Tradicionalna i akvarel-tehnika tetoviranja
Tradicionalna i akvarel-tehnika tetoviranja

Na Tahitiju se za tetoviranje koristio životinjski zub ili zašiljena kost – umoče se u organsko mastilo i probijaju kožu tako što se po kosti ili zubu udara malim štapom. Naziv „tatoo“ najverovatnije je potekao od zvuka koji su proizvodili štapić i kost ili zub.

Tipični predstavnik ganga Mongrel Mob s Novog Zelanda
Tipični predstavnik ganga Mongrel Mob s Novog Zelanda

Na Novom Zelandu je autohtonom stanovništvu – Maorima, ali i svim Polinežanima, tetoviranje deo folklora. Ko dobro poznaje tamošnje običaje, na osnovu tetovaže, i to tetovaže na licu, može da odredi iz kog je dela zemlje neki čovek, kao i kojoj porodici pripada, da li je ratnik… Moderna vremena potisnula su tetovaže u drugi plan, ali u poslednje dve decenije planetarno su se vratile u modu, i maorsko/polinežanski način tetoviranja pobuđuje veliku pažnju. Tako je i haka, folklorna igra tetoviranih Maora, postala opštepoznata.

Još od šezdesetih godina prošlog veka, kad je oformljena trenutno najveća banda u ovoj zemlji – Mongrel Mob, „tatoo“ je bio obavezan kao znak raspoznavanja. Deo „uniforme“ su i vojnički šlemovi, svastika, bajkerska garderoba… Ipak, najupečatljiviji simbol su tetovaže na licu.

Beli pripadnik Mongrel Mob bande
Beli pripadnik Mongrel Mob bande

Fotograf Džono Rotman fotografisao je bandu punih sedam godina i priredio izložbu u Velingtonu s više od 200 fotografija „mongrelovaca“. Gledajući ih, očigledno je da „domoroci“ (iako u bandi ima i belaca) žele da se na svaki način razlikuju od belaca (pakeha), pa je tetovaža dupli uspeh – tradicionalna je i uočljiva na prvi pogled.

Japanski irezumi danas
Japanski irezumi danas

Jedna od najpoznatijih i najpopularnija među tradicionalnim tetovažama koja i danas ima poklonike, svakako je japanska tetovaža – irezumi. Velike površine tela prekrivene su slikama i bojom. U starom Japanu, kao i u Evropi, asocijacije na tetovažu nisu prijatne, ali se mora priznati da popularnost irezumija, bez obzira na sve, ipak raste.

Irezumi kombinovan s takozvanom akvarel-tehnikom izvodi se ne samo pomoću igle, već i pomoću specijalnih četkica, gde više nema ograničenja u izboru boja. Irezumi je trajna tetovaža, a akvarel- tehnika je nešto zahtevnija za održavanje.

Irezumi - celo telo
Irezumi – celo telo

Fotograf Adam Hilton imao je tu privilegiju da pre nekoliko godina uđe u zatvor Penas Ciudad Barrios u Salvadoru. Deluje malo nelogično spojiti zatvor i privilegiju, ali, u pojedine zatvore Salvadora ne zalaze ni čuvari. To su prostori u kojima važe neka druga pravila, oni imaju svoju hijerarhiju, prodavnice, bolnice, škole, pekare, apoteke… Konkretno, zatvor u kome je Hilton fotografisao osuđenike, poznat je po tome što je predviđen za 800, a uvek je oko 2.500 kažnjenika u njemu. Druga osobenost je što su svi članovi iste bande – Mara Salvatruča. Jedna od vizuelnih odlika ove bande je tetovaža, i to po svim delovima tela. Neki su istetovirani od glave do pete, bukvalno.

Zatvorenik u Salvadoru, član bande Mara Salvatruča
Zatvorenik u Salvadoru, član bande Mara Salvatruča

Banda je najpoznatija po naručenim ubistvima, i često tetovaže govore o tim „podvizima“ ili o poslu koji obavljaju u zatvoru – čuvari, prodavci, čistači… Zaista je podvig naći se među tim ljudima, fotografisati ih i otići odatle kao prijatelj, što je Hiltonu pošlo za rukom.

Od glave do pete u slikama
Od glave do pete u slikama

U periodu 1989-1993. fotograf Sergej Vasiljev fotografisao je zatvorenike po zlu čuvenog zatvora Kресты (Krstovi) u Sankt Peterburgu. Međutim, priča počinje mnogo ranije, još 1938, kad je u njemu bio zatvoren kao narodni neprijatelj Sergej Petrovič Baldaev. Njegov tada 13-godišnji sin Dancig Sergejevič Baldaev obilazio ga je u zatvoru, i još u to vreme zainteresovao se za „zatvorski folklor“ čiji je obavezni deo bilo i tetoviranje. Mnogo godina kasnije, sin Baldaev je, između ostalih dela, napisao i tri knjige o tetovažama i njihovoj simbolici. Knjige su bile propraćene retkim fotografijama i nešto brojnijim ilustracijama, ali su priče koje su ih pratile zaista bile fascinantne, pre svega zato što se o tom paralelnom svetu pravog i pseudokriminala znalo vrlo malo ili baš ništa.

Fotografija Danciga Baldaeva - tetovaže kriminalca iz Krstova
Fotografija Danciga Baldaeva – tetovaže kriminalca iz zatvora Kресты

Vasiljev je mogao da sklopi konačnu sliku Dancigovih priča o životu zatvorenikâ ispričanom kroz crteže na telu i još uverljivije nam približi čudesni svet simbola i šifri tetovaža. Za razliku od vremena o kome je Dancig pisao, sanitarni uslovi bili su nešto povoljniji (nekad su se osuđenici tetovirali mastilom iz domaće radinosti, bez dezinfekcije igala ili parčića najobičnijeg stakla), ali je suština tetoviranja ostala ista – ispričati svoju životnu priču uz dozvoljene simbole. Naime, nije svako smeo da napiše ili iscrta šta mu padne na pamet. Nepisana pravila bila su stroga, hijerarhijski određena i sve je bilo propraćeno tajnim kodovima koji su važili za pojedine grupe. U prevodu, mogli ste da „čitate“ preko crteža na telu.

Deadly Code, John Malkovich
Deadly Code, Džon Malkovič

Dok se Baldaev bavio opisivanjem, sortiranjem i dešifrovanjem tetovaža, Vasiljev je želeo samo da ih ovekoveči fotografijom. Film Deadly Code (koji su mnogi preveli kao Sibirsko vaspitanje, između ostalih i Rusi) može tek malo da nam približi taj svet i pokaže nešto od „kriminalnih tetovaža“.

Podeli s drugima
  • 17
  •  
  •  
  •  
  •  
    17
    Shares