---

Ćaknuti ili genijalni? Prosudite sami

---

 

Poslednji, treći deo o šokantnim navikama svetski poznatih književnika. Ko je voleo obućarski zanat, ko je obožavao crve a ko mrtvačnice, ko je lovio leptire, ko samog sebe proglasio za genija, a ko bio obuzet čistoćom i živeo izolovano?

 

 

Nije tajna da je Čarls Dikens bio pravi pravcijati radoholičar. Jedan od lekara postavio mu je dijagnozu „premor”, i propisao mu neku vrstu dijete. Dikens, kao disciplinovan čovek, strogo se držao saveta lekara: ujutro je ispijao čašu slatke pavlake s dve kašike ruma, posle ručka je bio obavezan desert Cherry Cobbler, neki sat posle ručka popio bi pola litra šampanjca, i svako veče ispijao sveže jaje sa šerijem. To su bili „lekovi”, a celokupan jelovnik, za svaki dan, sastojao se od supe, govedine i čaja.

Pored rada, gajio je strast i prema − mrtvačnicama. Kad god je boravio u Parizu, išao je na atrakcije odvratnosti, kako je nazivao izložene leševe kojima nije bio utvrđen identitet a bili su na uvid javnosti ne bi li ih neko prepoznao. Danima je, kao obuzet, gledao kako dovoze i odvoze mrtvace, spremaju ih za sahranu… Govorio je da ga neka nevidljiva sila kojoj ne može da odoli vuče u mrtvačnicu. Prema navodima savremenika, sa zadovoljstvom je asistirao u autopsijama i balzamovanju leševa, i nekoliko puta je platio noćnom čuvaru da ga pusti u mrtvačnicu do jutra. Da li je u to vreme postojala nekrofilija kao pojam?

 

 

Truman Kapote autor je, pored Doručka kod Tifanija, i često citirane a vrlo „skromne” izjave: „Ja sam − alkoholičar. Ja sam − narkoman. Ja sam − homoseksualac. Ja sam − genije.”

 

 

Lav Tolstoj imao je toliko nečitak rukopis, da je mogla da razabere šta je napisao jedino Sofja Andrejevna, njegova supruga. Zato je ona prepisivala ono što bi napisao u po nekoliko verzija jer je često menjao napisano. Kako ga je mrzelo da piše ponovo, on je stari tekst dopunjavao oznakama: crticama, strelicama, zvezdicama… Rat i mir je, kažu savremenici, gospođa Tolstoj ispisala u nekoliko stotina verzija. Psihijatar, uskostručno psihografolog Čezare Lombrozo je, kad su ga zamolili da opiše karakter na osnovu rukopisa koji su mu ponudili, a nije znao da je rukopis Tolstojev, rekao da se najverovatnije radi o ženi lakog morala koja pokazuje tendenciju ka psihopatologiji.

Tolstojev hobi bio je − obućarstvo. Svim članovima porodice popravljao je obuću, a ponekad je i sam pravio. U njegovoj kući u Jasnoj Poljani sačuvan je originalni alat kojim se služio. Da je Nemac, verovatno bi se prezivao Šuster.

 

Marsel Prust bio je homoseksualac, ali se javno nije izjašnjavao o svojim seksualnim sklonostima. Povučen, introvertan, kao da je želeo da bude neprimetan. Živeo je od rentijerstva, izdajući nekretnine koje poseduje. Nikoga nije pozivao u svoj dom, a retki koji su bili, kažu da mu je spavaća soba bila obložena plutom kako ne bi čuo buku pariskih ulica. Poslednjih godina života potpuno je zamenio noć za dan (noću bi pisao, danju spavao), hranio se jednom dnevno i bio obuzet ćistoćom prostora u kome živi.

 

 

Vladimir Nabokov je ludovao za leptirima. Lovio ih je, izučavao, crtao, opisivao, a najviše je voleo da o njima govori prijateljima. Nema podataka kako su prijatelji reagovali. Supruga Vera mu se pridružila u lovu i klasifikaciji leptira.

 

 

Fridrih Šiler obožavao je − crve. Jednom ga Gete nije zatekao kod kuće, pa je rešio da posedi i pričeka ga u njegovom kabinetu. Čim je kročio u prostoriju, užasnuo ga je neopisiv smrad, i odmah je osetio nagon za povraćanjem. Otvorio je prozor i kroz njega pobegao na ulicu. Pravi užas tek je predstojao − naime, Šiler mu je rekao da je ceo sto prekriven trulim jabukama prepunim crvâ. Ali, ima još nešto užasnije − čuveni književnik je tokom pisanja jeo crve. Čak, rekao je da bez crvâ ne može da piše.