neno-belan-110

Večeras je koncert Nena Belana u Mikseru (23.12.), pa sam se prisetio kako sam ga upoznao pre 12 godina

Bratislav Nikolić

Bio sam lutajući reporter Radija B92, i koleginica i ja smo dobili zadatak da ceo dan provedemo u Zrenjaninu i da se odatle uključujemo uživo u program. Bio je petak, a dnevni program u studiju je vodio legendarni Srđa Anđelić (Mjehur Ubica), što je već tih godina bila prava retkost jer je tada radio neke sasvim druge stvari (kreativni direktor televizije ili nešto slično).

Šetajući se centrom grada, ispred kluba „Zeleno zvono“ naletim na Belana koji je tog dana, koliko se sećam, prvi put posle rata gostovao u Srbiji, i to baš u Zrenjaninu. Bio je u društvu Gute Grubačkog, vlasnika „Zvona“, i još nekih ljudi. Upoznamo se, zamolim ga za kratko uključenje i on pristane bez problema.

Pošto nisam imao mnogo vremena za pripremu jer sam morao da se uključim u program samo par minuta nakon upoznavanja sa bivšim frontmenom grupe „Đavoli“, tokom kratkog razgovora za vreme uključenja pitao sam ga neke trivijalne stvari. Verovatno nešto vezano za koncert, kako se oseća u Zrenjaninu i slično. Za kraj sam ga pitao, pošto sam želeo da unesem u razgovor atmosferu opšteg pomirenja, koja mesta preporučuje ljudima iz Srbije za letovanje u Hrvatskoj. On je ljubazno nabrajao ostrva Hvar, Brač i još neka mesta koja sam zaboravio.

A onda je Srđa Anđelić, slušajući nas iz studija, dodao nešto u stilu „može da se ide i u Grčku na letovanje, šta sad…“. Moram da priznam da mi je njegov komentar bio iznenađenje, jednostavno nisam od njega to očekivao. Taj mali izraz „nacionalizma“, doživeo sam kao sitnu subverziju s obzirom na tadašnju orijentaciju danas već nepostojeće „devedesetdvojke“. Čak mi je iz ove perspektive to i simpatično, jer je uvek zanimljivo kad neko uradi ili kaže nešto što od određene osobe nikako ne očekuješ.

Tako da je ovo u stvari više anegdota o Mjehuru, nego o upoznavanju sa Belanom.

Podeli s drugima