info

Stereotip da Ruse nema „pas za šta da ujede” odavno je napušten. Para imaju, ali – da li je i svest da je sigurnije ostaviti novac u banci na istom nivou? Da li će ih nova novčanica od 100 dolara naterati da se drugačije ponašaju za list Izvestija pitaju se vodeći ekonomski eksperti Rusije

Milja Lukić

Najmanje polovina ukupno štampanih dolarskih novčanica, a neki ekonomisti smatraju i dve trećine, nalazi se – van granica SAD. Računica bi bila mnogo tačnija kad bi celokupna suma bila u bankama. Međutim, smatra se da u Rusiji „štediše” pare drže po kućama više nego u bankama. Po procenama, u rukama građana Rusije je čak 21 milijarda dolara koja se čuva „u slamarici”. Kako piše Izvestija, eventualni problem mogao bi da nastane kad SAD pusti u opticaj redizajniru novčanicu od sto dolara. Zvanično, po rečima Majkla Lamberta, predsednika Upravnog odbora Federalnih rezervi SAD, nema roka za promenu starih novčanica za nove. U oktobru ove godine stiglo je obaveštenje da se će se nove novčanice polako puštati u opticaj.

U Rusiji su tabloidne novine unele priličnu pometnju objavljujući senzacionalističke napise kako će svi ušteđeni dolari Rusa propasti jer se, „po nezvaničnim izvorima”, SAD spremaju da i na taj način smanje dug nastao usled ekonomske krize. Sada je stiglo i zvanično obaveštenje, s najrelevantnijeg mesta, da roka za zamenu novčanica nema niti će ga biti u dogledno vreme. Ipak, čak i ekonomisti, i s jedne i s druge strane, smatraju da je ovo pogodan trenutak da se odredi rok zamene novih novčanica za stare.

Zašto Rusi, koji više nisu u kategoriji „siromašnih”, i dalje imaju nepoverenje prema bankama? Nekima je još uvek u sećanju kriza iz osamdesetih, slična onoj našoj iz devedesetih, kad se kurs menjao nekoliko puta dnevno, i kad su bile strašne nestašice, čak i osnovnih životnih namirnica. Takođe, pogađala ih je i piramidalna štednja, mada ne u razmerama koje su bile kod nas, kao i inflacija. Ostala je navika da pare „ostanu u kući” iako ne skupljaju kamatu. U oktobru je u Rusiji zabeležena i inflacija od 6,3%, što premašuje planiranu od 5%. A dolar je od početka godine imao nestabilan kurs u odnosu na rublju: u nekoliko navrata vredeo je manje od 29 rubalja, a nekoliko puta je vredeo više od 34, što se inače ovde smatra za gornju granicu kursa.

Ako se posmatra kretanje štednje od 2007. (tada je, po procenama, u rukama građana, odnosno „u slamaricama”, bilo 21,75 milijardi dolara) do danas, reklo bi se da je suma ostala ista, međutim, već naredne godine, u menjačnicama je zabeležena promena valute koja ne potiče iz banaka u dvostrukom iznosu – 46,3 milijarde dolara, da bi 2010. iznosila 26,8 milijardi.

Andrej Meljnikov, direktor Agencije za osiguranje depozita, za Izvestija kaže da se ovakve varijacije mogu objasniti nepoverenjem građana u sopstvenu valutu u vreme najave krize i vraćanje poverenja kad kurs dolara počinje da pada ili osetno variva. Po njegovim rečima, ne treba zanemariti ni one koji smatraju da na kursnim razlikama mogu da zarade, kao ni one koji taj novac čuvaju pre svega za putovanja u inostranstvo. Ekonomski ekspert Jevgenij Nadoršin dodaje da je pozitivna promena što sve više građana štedi u banci, pa je podatak da je krajem oktobra na bankarskim deviznim računima građana bilo oko 90 milijardi dolara, što je znatno više nego ranijih godina.

Procenat „finansijski pismenih” ljudi sve je veći, smatra Vladislav Reznik, zamenik predsednika Državnog komiteta Ruske Dume za finansije: „Kad uporedite period od pre 2008. do danas, vidite kako broj štediša u bankama raste, kao i visine ulogâ. Ipak je u bankama više deviza nego kod kuće, što ranije nije bio slučaj. Ipak, još uvek je mnogo sredstava van zvaničnih finansijskih tokova .”

infografika: Vasilisa Dorošina

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •