Ples „Pustinjskih lisica“

Pobedom od 4:2 nad Južnom Korejom, reprezentacija Alžira ne samo da je prekinula post dug 32 godina bez pobede na Svetskim prvenstvima, već je oborila rekord Mundijala po broju datih golova na jednoj utakmici kada su u pitanju afričke selekcije

Izabranici selektora Vahida Halilhodžića su nagovestili da mogu da igraju zapaženiju ulogu na ovom šampionatu već na premijeri favorizovane Belgije, ali iako su vodili do 70. minuta nisu izdržali pritisak i favorit je na kraju teškom mukom slavio. Za razliku od po mnogima dekadentnog, ultradefanzivnog izdanja koje je krasilo igru Alžira na prethodnom Mundijalu u Južnoj Africi, „Vaha“ je iskoristio smenu generacija i postavio mnogo dopadljiviju, tehnički potkovanu napadačku igru za meč protiv Korejaca, što je rezultiralo velikim vođstvom od 3:0 na poluvremenu, golovima korpulentnog špica Islama Slimanija, Hališa i Đabua. Korejci su u nastavku krenuli na sve ili ništa i brzo postigli pogodak, ali ih je gol Brahimija presekao, te su do kraja samo još jednom uspeli da pogode mrežu Alžiraca i stave tačku na jednu od najuzbudljivijih utakmica u dosadašnjem toku Svetskog prvenstva u Brazilu.

Alžirci sada imaju realne šanse da prođu u nokaut fazu, a da bi se našli među najboljih 16 na svetu, potrebno je da u trećem kolu grupe H ne izgube od do sada prilično neuverljivih Rusa, kao i da Južna Koreja ne slavi protiv Belgije sa više od dva gola razlike, što je malo verovatan scenario. Sva je prilika da će popularni „Feneci“ (vrsta pustinjske lisice koja živi noću) biti u prilici da u meču osmine finala protiv Nemačke (koja ima realno najveće šanse da završi na čelnoj poziciji grupe G) izravnaju jedan stari dug.

Naime, na debiju afričke selekcije na Mundijalima, 1982. u Španiji, Alžirci su na premijeri prvenstva iznenadili tada aktuelne evropske prvake Zapadnu Nemačku sa 2:1. Usledio je poraz od Austrije od 0:2, ali i pobeda protiv Čilea 3:2. Taj meč je odigran dan pre poslednje utakmice u grupi u kojoj su se sastali Zapadni Nemci i Austrijanci, a pobeda Nemačke od jednog do dva gola razlike ostavljala je obe ekipe u takmičenju, i izbacivala iz igre Alžir. Golom Hrubeša Nemci su pobedili sa 1:0, a španska publika je čitavo drugo poluvreme skandirala „Fuera, Fuera“ („Napolje, napolje“), dok su gnevni navijači Alžira mahali novčanicama u pravcu igrača. Ovo je bila samo jedna u nizu situacija „štelovanja“ rezultata na Svetskim prvenstvima, i razlog zbog čega se već nekoliko prvenstava unazad utakmice poslednjeg kola grupne faze igraju u isto vreme.

Učesnik na prvenstvu u Španiji bio je i alžirski selektor Vahid Halilhodžić, kao rezervista tadašnje reprezentacije Jugoslavije, koja se u relativno lakoj grupi sa domaćinom, Severnim Ircima i Hondurasom nije plasirala u drugi krug.  Tobdžija Veleža, Nanta i Pari Sen Žermena tvrdi da se razlog neuspeha tadašnjeg tima sastavljenog od vrsnih pojedinaca krio u politici, a više od jednom je izjavio da je „njegovo prezime bilo predugačko za beogradske semafore“ iako je „bio najbolji igrač lige“, aludirajući na činjenicu da kao Musliman iz Hercegovine nije bio poželjan u startnih jedanaest,  čime je objašnjavao samo 15 odigranih utakmica za SFRJ, u kojima je uspeo da postigne osam golova. U ispovestima koje je objavilo nekoliko beogradskih glasila pre nekoliko godina, „Vaha“ se više bavio politikom nego fudbalom, a u posebne pikanterije ubraja se njegova tvrdnja da mu je tadašnji selektor Miljan Miljanić priznao posle Mundijala u Španiji da je pogrešio što ga nije uvrstio među startere. „Čiča, kasno je sad…“, bio je Halilhodžićev odgovor.

Početak građanskog rata u Bosni i Hercegovini Halilhodžića zatiče u Mostaru. U susretu sa „niškim specijalcima“, ranio je sam sebe. Iz Mostara je bio prinuđen da izbegne 1993. posle učestalih pretnjih Hrvatskog Vijeća Obrane. Nosilac je francuskog odlikovanja „Legija časti“.

Poznat kao stručnjak koji je u svojoj trenerskoj karijeri, između ostalih, vodio Lil, Pari Sen Žermen i zagrebački Dinamo, popularni „Vaha“ se u ulozi selektora  prvi put okušao na klupi Obale Slonovače. Halilhodžić je otpušten četiri meseca pre Mundijala u Južnoj Africi, i nakon toga je tvrdio da je problem te ekipe to što se igrači suviše mešaju u trenerski posao. Pod vođstvom Svena Jerena Eriksona, „Slonovi“ su završili takmičenje posle prvog kruga, iza Brazila i Portugalije.

Sudeći po do sada prikazanoj igri Alžiraca, izgleda da je u novom selektorskom mandatu Hercegovac imao više sreće pri odabiru selekcije, i da u njegovom timu za sada svako radi svoj posao.