Objašnjenje zbrke u tekućoj NBA sezoni
U današnjoj NBA, dolarom se ne kupuje sve ono što se moglo nekad.
Ovo nije komentar na neku vrstu inflatornog trenda u ekonomiji lige. Pre je reč o signalu da je količina novca koju timovi troše mnogo manje bitna od ljudi koji su zaduženi za njegovo trošenje.
U suštini, tokom prethodnih nekoliko sezona nastala je „bistrija“ klasa NBA izvršnih direktora. Generalni direktori poput Sema Hinkija iz Filadelfija Seventisiksersa, Rajana Mek Donoua iz Finiks Sansa i Nila Olšija iz Portland Trejlblejzersa dokazuju da je pametno trošenje važnije od velike kupovine.
Kao rezultat toga, timovi sa velikih tržišta koji nikad nisu morali da kritički razmišljaju o svakom potrošenom peniju muče se da pruže partije na očekivanom nivou, dok se „gladnije“, skrpljenije franšize obnavljaju svetlosnom brzinom.
Problemi na vrhu
Ošamućujuća propast Bruklin Netsa jedna je od najfascinantnijih priča na početku sezone, najviše zahvaljući očekivanjima koja su podgrevana kosmički naduvenim platnim spiskom. Ove sezone, Bruklin će za plate igrača odvojiti više od 102 miliona dolara, a u tu cifru nije uračunut porez od najmanje 80 miliona koji će morati da plate na kraju godine.
Generalni direktor Bili King oduvek je poslovao pod „Pobeđuj odmah“ punomoćjem vlasnika kluba Prohorova, i to je edikt koji je odveo Netse tamo gde su sada. Bez ikakve fleksibilnosti, Bruklin se zaglavio sa kolekcijom nemoćnih i ostarelih veterana koje plaća kao da su i dalje zvezde.
Među brojnim velikim ugovorima igrača Netsa, samo onaj po kome Bruk Lopez dobija oko 47 miliona dolara za naredne tri sezone, može da se okvalifikuje kao rezonski.
Njujork Niksi ne zaostaju mnogo, razmećući se drugim najvećim budžetom za plate dok se istovremeno muče kao drugi najgori tim Istočne konferencije. Ako ništa drugo, Niksi stoje mnogo gore od Netsa, zahvaljujući svom živahnom vlasniku Džejmsu Dolanu, koji očigledno ne zna kako da zaposli ljude koji će njegov novac trošiti inteligentno.
Loše korišćenje sredstava Niksa kači i njihove pikove na draftu, što znači da čak i ako „zasluže“ visok broj na lutriji, taj izbor neće pripasti njima. Oni su već dali svog igrača iz prvog kruga drafta iduće godine u dilu kojim su dobili Karmela Entonija pre više od dve godine.
Niksi baziraju svoju nadu na tome da će Entoni obnoviti svoj ugovor sa njima pošto bude iskoristio svoju opciju „ranog raskida“ u ugovoru ovog leta. Naravno, ako Melo ostane na duže staze, Niksi mogu biti čak i gori nego ukoliko ode bez ikakvog obeštećenja.
Kao što vidite, stvari stoje prilično sumorno za dve najtrošadžijski nastrojene NBA organizacije. „Otvorili“ su se „široko“, a završili na samom dnu tabele.
Pametne glavne potpore i brzi ustanici
Na drugom kraju spektra, nalazi se par divlje uspešnih timova koji su pametno trošenje novca pretvorili u visoke plejof pozicije.
Tradicionalno proračunati San Antonio Spursi su jedan od tih timova, no nije neko posebno otkriće pominjati ih u društvu najjačih NBA timova. Prema podacima sajta ShamSports, čak 19 timova je potrošilo više novca od Spursa na ovogodišnje ekipe – a samo dva – Indijana Pejsersi i Portland Trejlblejzersi – procentualno stoje bolje na tabeli.
Portland je posebno divan primer kako nov način razmišljanja može pomoći da se izvuče najviše iz svakog potrošenog centa.
Evo šta je Olši rekao Adrijanu Vojnarovskom sa Yahoo! Sports sajta:
Mnogo je važno da ovaj tim igra dobro – i da to radi uz pomoć pravih momaka. Nisu u pitanju samo pobede, već kako pobeđujemo, kako gubimo, kako momci igraju, kako se ophode prema navijačima.
I znate, to je ono što je za mene ubrzalo čitavu priču. Bilo bi sjajno da imamo spreman plan za narednih tri-do-pet godina, da se sporo obnavljamo, ali otprilike pet minuta pošto sam došao ovde, shvatio sam: moraćemo da ubrzamo naš tempo.
Uprkos osećaju moranja i jednom od vlasnika klubova sa najdubljim džepom u NBA (Prema podacima časopisa Forbs, bogatstvo Pola Alena (suosnivača Majkrosofta, prim. prev) se procenjuje na oko 15.8 milijardi dolara), Olši je mudro potrošio novac kupivši Dorela Rajta i Moa Vilijamsa ispod cene. Zatim je u dva poteza demonstrirao svoju veštu preduzimljivost kupovinom Tomasa Robinsona i Robina Lopeza, ojačavši do tada nepostojeću „dubinu“ ekipe pod košem.
U osnovi, radio je male stvari. Sada, Portland uživa u velikom uspehu, iako je tek 19. u ligi po visini plata svojih igrača.
Svuda postoje „naoštreni“ timovi koji igraju iznad očekivanja. Atlanta Hoksi izgledaju kao treći najbolji tim Istoka, iako troše više od samo još tri NBA kluba.
Čak i timovi za koje su mnogi predviđali da će s razlogom gubiti brojne utakmice ove sezone, sve skupa su iznenađujuće startovali.
Sansi imaju preko 50% pobeda zato što su Mek Donou i glavni trener Džef Hornasek počeli da se služe analitikom, dali su slobodu mladim igračima da se razviju i generalno uhvatili ostatak NBA na spavanju. Zapravo, napori Finiksa u obnavljanju ekipe mogu biti otežani iznenadnim i neočekivanim uspehom tima.
Ipak, jedino o čemu Mek Donou brine je izgradnja dugoročnih temelja. I pošto vidi da Sansi napreduju brže nego što je planirano, verovatno nema ništa protiv nekih preuranjenih, po poziciju na draftu štetnih pobeda.
Evo citata Gerija Vošburna iz Boston Glouba:
„Kada sam došao ovde, glavna stvar koju sam želeo da poboljšam je talenat“, kaže Mek Donou, koji je trampio ili otpustio pet od devet najboljih strelaca tima u prošloj sezoni. „I da to uradim na način koji je dugoročno održiv. Nisam želeo da pokušavam sa prečicama ili nekim brzim popravkama“.
U nešto manjoj meri, i Siksersi, Orlando Medžik i Šarlot Bobketsi uživaju iznenađujući uspeh radeći sa ograničenim sredstvima. Sva tri ova tima imaju napredne trenere i izvršno osoblje koje ili već koristi analitički pristup ili se bar zagreva za tu ideju.
Nov novac
Ukratko, postoji pametniji način da stvorite pobednike u NBA. I neka od manjih tržišta lige su se brže opametila nego veliki igrači.
Ovo je deo gde ćemo pomenuti da se završila tek četvrtina tekuće sezone. Pošto je to slučaj, jedino je ispravno da ukažemo da će se mnogi trendovi koje smo primetili na početku sezone verovatno nivelisati – ili pretvoriti u svoju suprotnost do kraja sezone.
Pošto su „pametnice“ poput Hinkija i Mek Donoua opsednuti analitikom, oni će verovatno biti prvi koji će pomenuti regresiju kada ona bude nastupila.
Nemoguće je da će Bruklin i Njujork čitave sezone biti ovoliko loši. I pre ili kasnije, gomila poraza bi mogla da potkopa deo dobrog raspoloženja Siksersa, Medžika i Sansa.
No, Blejzersi izgledaju legitimno, i niko više ne bi trebalo ni da pomene da nisko-platežni Spursi neće ništa uraditi.
Liga se menja, i timovi težim putem počinju da shvataju da ne mogu samo da kupe svoj put do vrha. Pamet znači više nego velika lova.
I dokle god pametni timovi nastave da dobijaju više za svoj novac, a glomazni, anahroni behemoti sa velikih tržišta i dalje nastave da bacaju pare kroz prozor, jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju će biti sve manji.
NBA neće izgledati kao da je okrenuta naopačke čitave godine, ali trendovi koji su do sada uočeni ukazuju da je dostignuta neka vrsta kritične tačke.
(Preveo sa engleskog: Marko Nikolić)
Ostavite odgovor