Nesavršena deca


Smejale smo se facama divnih mama, s divnom decom, kako ovaj naš ucirkan leži na patosu i spava


Radica Milovanović

Moj sestrić je malo blesav, dobro, malo više. I sestra je. Ali voUlim ih.

To naše blesavo dete, voli sve što vole mladi. Istetoviran, „čelav”, voli da popije, ume da se pobije… I tako.

Otišao on u grad pre nekog vremena. Cirkao, zevzečio se, blejao, zabavljao se. Što i priliči njegovim godinama. Kada će, ako ne sa dvadeset i nešto. Skontao on sa zamućenim mozgom, da mu se ne isplati da ide kući, već u firmu koja je u centru grada. Ionako je trebalo za nekoliko sati da ide tamo da radi. Ključ je bio kod njega, otišao, smotao duks i lepo čovek legao da spava na patos. Šta će. Ujutro došli koleginica i gazda, i zatekli ga tako. Uslikali ga nekoliko puta, probudili i skuvali mu kafu. Bila je to opšta sprdnja čitav dan. Naravno da je sliku odmah poslao majci, ona meni.

Ljubi ga tetka, bre!

Mislila ona da okači te slike na fejs, da se pohvali s deteom. Kao što i druge majke to rade.

Jedna kači kako joj je ćerka diplomirala, druga kako je sin prvi na takmičenju, treća da joj se ćerka udala, četvrta kako je postala baba… Savršena deca, od savršenih majki. Ova moja rodila idiota.

Smisao života, kako pišu, uglavnom.

Rekoh joj, da je moj, ja bih okačila. Ona nije htela zbog firme.

Smejale smo se facama divnih mama, s divnom decom, kako ovaj naš ucirkan leži na patosu i spava. Kreten od majke kako ga je vaspitala!

Ološi!

Postoje nesavršena deca. I ja sam takva svojim roditeljima.

Nisam se udala, nisam rodila decu, ne radim u državnoj firmi, nemam godine staža za peMziju. Brljam nešto po horoskopima, i ništa. Po njihovom mišljenju.

Čime da se pohvale?

To bre sagnu glavu kad ih neko pita kako sam i gde sam. Sad malo manje, a ranije sam bila bruka živa!

– Je l’ ti se udala Radica?

– Nije.

– Šteta, ostaće sama. Neće imati ko čašu vode da joj donese.

– Kad je blesava i nije rodila dete sebi.

Ovo moja majka i danas misli o meni, reče mi skoro kad je bila bolesna.

Da je u njeno vreme postojao fejs, šta bi kačila kao moje uspehe?

Đoku.

Slike su u nama. Slike greški, iskustava za pamćenje, za prenošenje dalje.

Mislim, ko voli savršenost?

Šta da rade one majke čija su deca u zatvorima, bolesna, depresivna, razvedena, ubijena, neuspešna po svim formama bez suštine?

Da izađu na fejs, vide slike savršene dece i odu odmah da se roknu, jer su negde pogrešile, jer su njihova deca nesavršena.

A tek mi što nemamo decu… Šta je nama smisao života?

Opet đoka, po njihovom mišljenju.

Društvene mreže su često laž, kao i politika i političari koji nam vode zemlju. Mediji nam govore da živimo u savršenoj zemlji, a ono prc. Brojiš platu da bi nešto kupio na akciji i platio račune. S ogroooooomnim trudom neulaska u minus. Mislim da kod nas retko ko živi u plusu. Al’ kad upališ televizor, čuješ da ti je lepo. Imaginarijum.

I tako…

Ljubi vas nesavršeno dete, tetka,sestra, prijatelj, astrolog i pisac. Nesavršenog srca.

 

Podeli s drugima
  • 194
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    194
    Shares