Ceca

Jelena je venula. Nije nigde izlazila, nije imala društvo, drugarice, momka, nikoga sem majke. Pitala sam je zašto ne izlazi, rekla je da nema želju i da ima dobre kolege s fakulteta, da se s njima druži u toku dana

Radica Milovanović

Ceca je bila obična žena. Komšinica koju srećem tu i tamo. Živela je sama sa ćerkom, muž je ostavio, zaljubio se u mlađu i nestao. Ceca je bila vredna žena, radila je u robnoj kući kao trgovac. Bila je lepa, naočita crnka kojoj je crveni ruž, kao jedina šminka, davao lepotu holivudskih zvezda. Uvek je nosila haljine, kostime, potpetice su odzvanjale hodnikom dok je išla ili se vraćala s posla. Mirisala je na jeftine parfeme ili dezodoranse, ali bez obzira na to, svakome je zastajao dah kad prođe pored njega. Ponosno uzdignute glave, isturenih špicastih grudi, dugih nogu, crne kose ošišane na paž i usnama crvenim kao višnja. Sebe je dala Jeleni, svojoj ćerki. Možda je još nekome davala deo sebe, ali to nikad nisam saznala. Vikendom je vodila Jelenu sa sobom u kuće gde je peglala za novac. To joj je bila dodatna zarada jer joj bivši muž nije davao alimentaciju.

Ceca je obeležila moju mladost. Divila sam joj se jer je bila lepa, hrabra, vredna, i u časovima dokolice mi je gledala u šolju. Dok mi je jurila momke po šolji, smejala se osmehom sa zubima belim kao sneg. Jednim okom ne meni , drugim na Jeleni. Uvek je gledala kao da se plašila da će joj se svakog časa nešto desiti. Pila je višnjevaču ili orahovaču koju je sama pravila i kod nje sam prvi put probala alkohol. Beše lepo, smejale smo se obe jer je opuštao.

U njenom stanu, koji joj je bivši muž ostavio, bilo je čisto, sterilno čisto, nameštaj običan. Onaj koji se kupovao u kompletu s regalom preko cele sobe. Tu je držala slike Jelene i ikone. Bilo je i knjiga, onih lakih ženskih, kao i školske lektire.

Čitala je i učila zajedno s Jelenom. Uvek je govorila da joj je važno njeno obrazovanje. Kasnije, kad je Jelena krenula u srednju školu, i dalje je uvek jednim okom gledala u nju i kontrolisala joj domaće zadatke. Smatrala je da joj je drugarica i pričala je s njom o momcima, drugaricama. Želela je sve da ih upozna. Polako sam počela da shvatam da je ona nju kontrolisala i živela njen život jer nije imala svoj. Odredila je koji fakultet treba da upiše da bi imala budućnost. Jelenina želja je bila gluma, ali Ceca je to smatrala nesigurnim i neozbiljnim poslom. Učiteljica je posao za nju, govorila je i nagovorila je da upiše Učiteljski fakultet. Jelena, štreber, bila je dobar student, hvalila se Ceca njenim desetkama. U retkim susretima s Jelenom nasamo govorila mi je da mrzi što to uči, da se ne oseća svojom, i da to nije njena želja, ali da ne želi da povredi mamu.

Ceca je redovno čekala Jelenu sa spremljenom večerom, ručkom, ustajala je pre nje, išla u prodavnicu i spremala joj doručak i sveže ceđen sok od raznog voće i povrća. Govorila je da joj treba snaga da uči. Brinula je o njoj kao da ima pet godina a ne da je student. Nisam ništa govorila, nisam imala prava. A s vremena na vreme, u prolazu, na sve ređoj kafi, osećala sam se loše. Ceca je opsednuto pričala o Jeleni i ničemu više. Ona je bila njen video-nadzor, kamera koja je skenira i ona je jedina koja joj želi najbolje. Verujem da je tako i bilo, ali Jelena je venula. Nije nigde izlazila, nije imala društvo, drugarice, momka, nikoga sem majke. Pitala sam je zašto ne izlazi, rekla je da nema želju i da ima dobre kolege s fakulteta i da se s njima druži u toku dana. Išla je s mamom u prodavnicu, u bioskop, putovale su njih dve svakog leta na more, i Ceca je bila srećna i ponosna. Smatrala je Jelenin uspeh na fakultetu svojim, odnosno njeno zalaganje, odricanje i briga doprineli su tome kao i vaspitanje. Gledala sam sa strane i shvatala da ona ne vidi svoje dete, ne oseća je. Ona joj je i garderobu birala iako je bila svršeni student. Nakon diplomiranja Ceca je blistala, a Jelena se ugasila skroz. Smejala se s majkom, a pogled joj je bio staklen, prazan. Ceci nije palo na pamet da njeno dete nema drugaricu, da nikada nikoga nije dovela kući od srednje škole, da nikad nije izašla s društvom, valjda je mislila da joj je ona dovoljna ili ko zna da li je i šta mislila.

Odselila sam se, i kad sam dolazila kod mojih, pričali smo o nama, nisam pitala o njima ništa. Nekad bih se setila, pa zaboravila, nekad sam htela, pa nisam. I nakon nekoliko godina, kad sam dolazila kod mojih, srela sam Cecu. Kad me šlog nije opalio. Bila je zapuštena, mirisala je na alkohol i rekla mi je da je Jelena otišla u Ameriku, da je izdala, i da ona ne zna šta da radi sa svojim životom. Tada, na tom hodniku zgrade, nisam znala šta da joj kažem. Bilo mi je žao, bila sam ljuta na nju što se zapustila, što pije, što nije umela drugačije. A onda je dodala: „Ne znam gde sam pogrešila, dala sam život za nju, a ona me je ostavila.”

Govorila sam one stvari koje se govore u tim trenucima, tešila je, grdila „kao“ Jelenu, a u sebi mislila: „Bravo, dete, imaš pravo na svoj život.”

Jelena mi se javila uskoro, našla me je preko fejsbuka, rekla mi je da je gej, da ima divnu devojku, da je voli i da je srećna. Radi kao konobarica, briga je što je završila fakultet, ne smeta joj posao. Može da živi od njega, a njena devojka je umetnica koja je slika. Razumela sam je i pružila joj podršku. Rekla mi je da šalje novac majci, ali da joj ona ne odgovara na telefonske pozive, pisma i čestitke za praznike. Da ne veruje da će se ikada vratiti i da je internet i ova ljubav koju je srela preko njega spasila modela života njene majke i mnogih žena s naših prostora. Poslala mi je slike, slatke su obe, srećne, vidi se. Nije bila kompletno srećna, bolela je majka. Ali je presekla i dala sebe sebi. Bilo mi je drago zbog nje i veoma žao Cece koja nije umela drugačije da živi svoj život već je živela ćerkin i sada svoj uništava.

Jelena mi se povremeno javi preko fejsa, zamoli me da obiđem Cecu. Išla sam, ali bolje da nisam. Ona propada, vene, ubija se. Rekla sam Jeleni da pije i da nije dobro, nisam mogla da je lažem, i rekla sam joj da dođe kad bude mogla da joj pomogne i smesti je negde da se leči. Nadam se da će to uraditi.

Njih dve su mi ostavile pitanja u glavi, na koja ne znam odgovore.

Ljubav često boli.