Naslovna


Kralj, književnik, šahovski genije, radža, imperator i glumac i muzičar − pobegli su u svoj svet, daleko od očiju javnosti


Endi Vorhol je rekao da „svako može imati svojih 15 minuta slave”, aludirajući da svako teži popularnosti. Međutim, neki ljudi su bili slavni, po svetskim merilima, i odbacili su slavu. Ili su je možda isprva i želeli, ali su se kasnije povukli, ne želeći da nose taj „teret”. Od megapopularnosti do potpune anonimnosti njima je bila potrebna samo odluka, nisu imali tu (ne)sreću da ih ljudi zaborave.

 

Rastko Lupulovič kao Jovanče u Otvorenim vratima
Rastko Lupulovič kao Jovanče u Otvorenim vratima

 

Jedan od njih je i naše gore list, glumac i gitarista Rastko Lupulović, koji je utočište našao u Bogu.

Edvard VIII, kralj Velike Britanije od 20. januara do 11. decembra 1936, odrekao se prestola jer nije mogao da se oženi s Volis Simpson − nije bila aristokratskog porekla, uz to i Amerikanka, razvedena…

 

Volis Simpson i princ Edvard VIII
Volis Simpson i princ Edvard VIII

 

Pred parlament je postavio ultimatum: ili će se oženiti onom kojom želi ili neće biti monarh. Englezi očigledno ne vole ultimatume, pa je kralj postao princ. S voljenom se preselio u Francusku i tu proveo ostatak života.

 

Bio je kralj manje od godinu dana
Bio je kralj manje od godinu dana

 

Do tridesete godine Sidarta Gautama, poznatiji kao Buda, živeo je na dvoru svog oca, okružen neviđenim raskošem koji sebi može da priušti indijski radža. Bio je dovoljan samo jedan izlazak van zidina tog savršenstva da se više ne vrati u palatu. Punih pet godina je lutao zemljom, hranio se i spavao gde stigne, razgovarao s ljudima, čak i nedodirljivima. Začetnik jedne od najrasprostranjenijih religija na svetu sam sebi je nadenuo ime Buda Šakjamuni (u prevodu: probuđeni mudrac od roda Šakja). Imao je pod nogama ceo (sebi poznat) svet, i zamenio ga je za duhovni život bez ikakvog posedovanja.

 

Od sina oslobođenog roba preko rimskog imperatora do baštovana
Od sina oslobođenog roba preko rimskog imperatora do baštovana

 

Imperator Dioklecijan odrekao se položaja vladara sveta da bi − sadio kupus. Sin je oslobođenog roba, vrtoglavo je napredovao, i kad je bio na vrhuncu, svojevoljno je sišao s vlasti i posvetio se svojoj bašti. Kad ga je jedan zvaničnik posetio i pitao hoće li se vratiti u javni život i pretendovati na svoj raniji položaj, odgovorio je: „Kad biste videli kakav sam kupus uzgajio, ne biste mi postavili tako glupo pitanje.”

 

Fišer je prekinuo rusku dominaciju i učinio šah svetski popularnim
Fišer je prekinuo rusku dominaciju i učinio šah svetski popularnim

 

Bobi Fišer (Robert Džejms Fišer) prvi je Amerikanac koji je osvojio svetsku titulu šampiona u šahu. U SAD su ga smatrali za „usamljenog genija” − bio je asocijalan, veći deo premija poklonio je crkvi, stanovao je u jeftinim stanovima, u potpunosti posvećen igri koja ga je proslavila… Napisao je nekoliko briljantnih knjiga o šahu i definitivno posle njega šah više nije bio isti. Sa svega 13 godina bio je šampion Amerike i skrenuo na sebe pažnju. U „meču stoleća”, 1972. godine, pobedio je Borisa Spaskog. I otprilike tada i završava karijeru, s 29 godina. Titulu nije odbranio 1975. jer nije pristajao na nove uslove. Povukao se u ilegalu, a onda je 1992. rešio da ponovo odmeri snage sa Spaskim u Jugoslaviji, koja je tada bila pod sankcijama. Čudno ponašanje i izjave koje nisu godile državi godinama su mu bile tolerisane zbog slave kojom je bio ovenčan, ali sad mu je pretilo deset godina zatvora kao građaninu SAD zbog „saradnje s neprijateljem”(!). U domovinu se više nije vraćao, živeo je u Japanu, Nemačkoj, Filipinima, Mađarskoj, i na kraju se skrasio na Islandu dobivši državljanstvo, gde je i umro.

 

Džerom Selindžer govorio je da mu je Holden Kolfild najbolji prijatelj
Džerom Selindžer govorio je da mu je Holden Kolfild najbolji prijatelj

 

Prva ljubav Džeroma Selindžera, autora legendarnog Lovca u raži, bila je Una O’Nil, ćerka Judžina O’Nila i kasnija supruga Čarlija Čaplina, s kojom se samo dopisivao. Posle objavljivanja Lovca (negde prevedenog i kao Lovac u žitu), 1951, stekao je svetsku slavu. Međutim, on se tada povukao u Nju Hempšir i izlazio iz kuće samo triput dnevno – kako bi oterao silne novinare koji su ga opsedali. Do 1965. objavljivao je i druga dela, a onda se sasvim povukao u anonimnost. Posvetio se zen-budizmu i svakodnevno meditirao. Dve godine kasnije razveo se po treći put, i sve do smrti 2010, u 91. godini, praktično nije ni izlazio iz kuće. Povremeno su se pojavljivale vesti kako neumorno piše, ali više nikad ništa nije objavio. Holden Kolfild, junak Lovca, postao je mitska ličnost, ne samo za mlade Amerikance. Knjiga je doživela preko stotinu izdanja, štampano je oko deset miliona primeraka, a i dalje se izdaje u celom svetu. Prevedena je na skoro sve svetske jezike. Prošlo je više od 60 godina kako je ugledala svetlo dana, a popularnost joj ne jenjava.

Džerom Selindžer bio je povučen i patio od depresije, pa je interesovanje za njegov rad i lični život umesto zadovoljstva kod njega proizvelo ogroman stres.

 

Iguman Ilarion (svetovno ime Rastko Lupulović)
Iguman Ilarion (svetovno ime Rastko Lupulović)

 

Rastko Lupulović je sada otac Ilarion, iguman manastira Draganac kod Gnjilana, a nekada je bio glumac u usponu i popularni gitarista (grupa Kanda, Kodža i Nebojša). Na vrhuncu karijere, s nagradama Sterija i Zoran Radmilović, 1996. se zamonašio. Još pamtimo njegove uloge: Otvorena vrata, U potpalublju, Biće bolje, Paket aranžman

 

Podeli s drugima
  • 28
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    28
    Shares