Darvinova nagrada
Da bi se takmičio za nagradu, preduslov je da kandidat bude mrtav i neviđeno glup
Osnova Darvinove teorije evolucije iskazana je rečenicom da „najjači opstaju”, a Darwin Award, ironično, bavi se onima koji ne bi opstali ni u idealnim uslovima za život. Rezultati dvodecenijskog istraživanja o besmislenim, bizarnim, nepromišljenim, jednom rečju − glupim smrtima, objavljeni su u Britanskom medicinskom žurnalu.
Ovo „priznanje” dodeljuje se onima „koji čine uslugu čovečanstvu svojeručno se uklanjajući iz ljudskog genetskog prostora”, i to na „uzvišeno idiotski način”.
U obzir dolaze samo:
* kandidati koji moraju biti mrtvi ili sterilni
* smrt se desila na izuzetno glup način
* sami su krivi
* dovoljno su stari da „zdravorazumski” razmišljaju
* događaji imaju svedoke ili su na drugi način potvrđeni
Tako su se na listi našla trojica turista u Kambodži, u pripitom stanju, koji su se, zabave radi, šetali minskim poljem, sve noseći flajke u rukama i ispijajući ih. Skoro da su stigli do cilja kad se jedna mina aktivirala. Naravno, imali su publiku koja ih je bodrila − kako bi se inače znalo šta im se tačno desilo.
Jedan lopov umro je na (ne „u”) liftu kad je pokušao da ukrade njegovo čelično uže. U stvari, ukrao ga je, ali se lift onda uz veliki prasak survao u podnožje. Pomalo liči na Hebranga Glupsona, rođaka Hogara Strašnog, koji je toliko voleo da krade da je u više navrata opljačkao samog sebe.
U SAD je 1996. čovek mrtav hladan proveravao nivo goriva u rezervoaru − upaljačem.
Istaknuti kandidat za najgluplju smrt svakako je i čovek koji je olovkom-pištoljem pucao sebi u glavu kako bi dokazao prijatelju da je to pravo oružje.
„Kolega” na listi je i pametnjaković koji se dosetio kako brže da stigne kući, pa se kolicima iz samoposluge zakačio za voz.
Na Filipinima je 1999. jedan od laureata ostavio „na sekund” upaljenu cigaretu u skladištu eksploziva sve se nadajući da se ništa neće desiti.
U dve decenije istraživanja bilo je na hiljade sličnih slučajeva gluposti i nepromišljenosti sa smrtnim ishodom, ali je najuži izbor spao na 318 „takmičara”. Prvobitno ih je bilo 332, ali su odbačeni oni koji su stradali vodeći ljubav na suludim mestima. Od preostalih, čak 282 kandidata (skoro 90%) bili su − muškarci.
Istraživanje je predvodio dr Denis Lendrem s Univerziteta u Njukastlu. Po njegovim rečima, ovakvo ponašanje, pre svega muškaraca, ne govori o tome da su gluplji od žena, već samo da su skloniji riziku. Ipak, priznao je da su rizici ove vrste takozvani idiotski rizici koje odlikuje „izostanak svesti o riziku”. Još od dečačkih dana muškarci su skloniji ponašanju koje nabija adrenalin, a računaju i na to da će kasnije moći da se hvale kako su prkosili smrti. Ukratko: Bez obzira što logički nema nikakvog izgleda će se neko rizično ponašanje završiti uspehom, imaju ludu nadu da će biti suprotno, i da će njihov idiotizam biti proglašen za herojski podvig. Ne postoji ništa što male i velike dečake više privlači.
Favorit autora ovog teksta je terorista koji je otvorio pismo-bombu, poštu koju je sam poslao, ali se vratila jer nije dobro napisao adresu.
Svakako, Darvinovu nagradu ne treba brkati s Nagradom Čarlsa Darvina koju Londonsko zoološko društvo dodeljuje studentima za izuzetan doprinos zoologiji.
Ostavite odgovor