pr

Stvarno bi bilo lepo kad bi poslednji Pravopis Matice srpske iz 2010. razrešio sve dileme koje su postojale u vezi s izdanjem iz 1993. godine.

Milja Lukić

Međutim, istorija se ponavlja. Od pravopisa pre ovog takođe se mnogo očekivalo, ali je uveo toliko dubleta (može i jedno i drugo), pa i tripleta (može i jedno i drugo i treće), da je sasvim prirodno bilo nadati se da će se sve to uniformisati i ujednačiti, da bude sve na jednom mestu i s objašnjenjem zašto je ovako a nije onako. Dok ću prethodni pravopis pamtiti po „pravilno je i jedno i drugo“, ovaj ću pamtiti po crticama. Ispalo je da srpski jezik ima toliko polusloženica da je verovatno prvak sveta. Eva Stanojević je pitala zašto je na primer daktilo-biro, a presbiro u PMS. Bilo joj je potrebno pravilo za steno(-)biro, ali nije mogla da ga „izvuče“ iz ponuđenih sličnih reči. I još po nečemu je poslednji PMS vredan pamćenja – po velikom broju kontradiktornosti – na jednoj te istoj stranici imate dva savršeno različita primera, koja se međusobno potiru, a za svaki od njih imate objašnjenje. Ili, da se vidi kako je ekipa baš zdušno radila – bez ikakvog objašnjenja propisuju da je pravilno „ovo“ a nije „ono“. Zašto? Niko pojma nema.

Na primer, reči kojima je prvi deo nepromenljiv tretiraju se kao polusloženice, pa smo, za razliku od prethodnog pravopisa, sad dobili auto-put umesto autoputa, foto-aparat umesto fotoaparata… podrazumevaju se remek-delo, spomen-ploča, radio-aparat, veb-sajt, tajm-aut… ali se podrazumavaju i internet adresa (i internet stranica), rok koncert, feng šui, bejzbol palica… ali i žužu, imejl, fotosinteza (na jednoj stranici je tako, ali na drugoj je foto-sinteza)… Ko je razumeo, shvatio je. Sve je to „podrobno“ objašnjeno u PMS, tačka 86 a.

Zateći ćete i da internetski i internetni ne postoje, već se imenica internet ponaša kao pridev – zato imate internet stranicu, a ne internet-stranicu. A ako želite da se zbunite još više, okrenite rečnik stranih reči autora M. Šipke i Ivana Klajna, pa ćete sve ovo što sam nabrojala da se piše bez crtice pronaći s crticom. Ko prati promene, lako će reći: „Pravopis Matice srpske jedini je merodavan“, ali se pitam zašto bi to i oni kojima jezik nije struka morali da znaju. Pogotovo što su ta lingvistička dešavanja uzbudljiva kao neki akcioni film – situacija se iz časa u čas menja i samo onaj ko prati tok radnje a da ne trepne, zna na koga da sumnja kao glavnog krivca. Teško profesorima i deci koju uče, jer ćete u nekim gramatikama zateći i-mejl (Klettova gramatika za 7. razred i Pravopisni rečnik, na primer), u nekima imejl, a u novinama (pogotovo onim skupljim) e-mail. Najelegantnije rešenje je jednostavno – mejl, a (po mom mišljenju) najgrđe emajl (e-mail).

Da li se sećate polemike oko naziva mosta – Mosta na Adi? Lingvisti su osporavali ispravnost predloga NA jer Ada nije reka, pa bi pravilno bilo: Most preko Ade. Most na Žepi je u redu jer je Žepa reka, ali ko zna – možda postoji reka Ada, samo što ovaj naš most ne premošćuje tu reku već Savu. Uostalom, za ovakve stvari lingviste nikad niko ništa i ne puta, a pitam se zašto. Da li zato što i najjednostavniju nedoumicu mogu toliko da iskomplikuju, da vam posle bude žao što ste uopšte nešto i pitali. Konkretan odgovor niste dobili, a oni se između sebe isposvađali.

Najsvežiji primer kako se silnim pravilima u stvari približavamo pravilima babe Smiljane jeste probni kvalifikacioni test za upis u srednju školu. Naime, jedno od pitanja je bilo u vezi s brojevima telefona. U PMS (str. 128 i 142, gde piše da je ispravno 011/425-523) stavljena je kosa crta posle pozivnog, a broj je na po tri cifre razdeljen crticom. E, pa u rešenju testa je bilo: 064 123 8909 ili (011) 12345566. Ko se držao PMS, izgubio je bod! Kako ono beše – najmerodavnije je poslednje izdanje Pravopisa Matice srpske?

Nekima je Ivan Klajn najmerodavniji, čak i kad se sukobi s PMS. Činjenica je da je on doprineo popularizaciji pitanja o jeziku i da skreće pažnju na najčešće greške u pravopisu i govoru, ali… Iako najviše volim da čitam njegove tekstove o jeziku, ipak je on romanista i to se vrlo često oseti u nedoumicama – uvek prevagne romanska varijanta (na primer, predlaže množinu od imenice pončo – pončosi, mada su mu prošli kapučino i Pačino). Jednom me je Klajn i razočarao. Ne mogu da se setim u kojem je broju NIN objavio taj tekst, ali se radilo o psihološkinjama (mislim da je takav bio i naslov), meteorološkinjama… i ostalim -kinjama. Priznaje i sam da sve te reči rogobatno zvuče, ali su bolja varijanta od onog zlokobnog slaganja po značenju: Gospođa psiholog je govorila na skupu. Ide dalje, pa kaže kako bi u duhu jezika najbolji sufiks bio -ginja, ali kaže kako to suviše vuče na hrvatski: psihologinja, meteorologinja… Pa šta? Zar nije bolje, zarad rodne ravnopravnosti, uzeti ono što Hrvati već koriste nego praviti reč koja lomi jezik i deluje čudno. Hrvatski ima isti sistem kao i naš jezik, oba su iz slovenske grupe… Zar to nije prirodnije? Ili smo i mi počeli kao Hrvati – po svaku cenu da se razlikujemo, samo da budemo što nejasniji jedni drugima i da nam jezici budu što udaljeniji, po mogućstvu mereno svetlosnim godinama! Od jedne majke smo potekli – staroslovenskog jezika – a toliko insistiramo na razlikama.

Završila sam svetsku književnost (zvanično: opštu književnost s teorijom književnosti) i na fakultetu nisam imala obaveznu gramatiku, ali sam mogla da je polažem kao izborni predmet. Nisam se dvoumila ni časa kad sam je izabrala za polaganje zato što mi je gramatika – ljubav. Stvarno je volim! Tako je velika moja ljubav da sam je zvala „gramatičica“. Pravopis ide uz nju kao brat blizanac. Sećam se tog svog polaganja jednog davnog juna, kad smo posle položenog pismenog za usmeni ostale samo jedna devojka s engleskog (koja to ima kao obavezu) i ja. Dok smo čekale profesora, najmanje pet puta me je pitala, svaki put sve zapanjenija: „S-a-m-a si birala?“ A ja bih joj svaki put odgovorila potvrdno. Očigledno nije verovala da je neko toliko lud i prijavi se da polaže nešto što bi svi drugi rado izbegli. Ne dam ja „gramatičicu“! Tako sam je i predavala dok sam radila u prosveti – kao nešto dragoceno. Međutim, učila sam decu i „pogrešnim“ stvarima. Kad god neko pravilo promene, tu noć obično ne mogu da spavam. Samo premotavam po glavi film koliko li sam dece oštetila, a nisu ništa krivi. Ma, nisam ni ja, ali se osećam odgovorno. Najgore mi je bilo kad su se pravila o navodnicima promenila.

U Pravopisu iz 1993. nije bilo jasno napisano da li se znak interpunkcije stavlja unutar navodnika ili posle njega, pa je to svako tumačio na svoj način. Ja sam deci predavala onako kako su mene učili i kako su bile štampane knjige. I onda smo imali gradsko takmičenje gde je bilo i jedno pitanje u vezi s tim. Pre nego što smo počeli da pregledamo testove, s koleginicom sam rešavala zadatke i oko toga se nismo složile. Kad su stigla zvanična rešenja, ispalo je da je ona u pravu. To je moju devojčicu koštalo jednog boda, a u stvari su pogrešili – oni. Po tadašnjem tumačenju, i znakovi interpunkcije kojima se završava rečenica (tri tačke, uzvičnik i upitnik), izuzev tačke, pišu se u okviru navodnika, a samo se tačka piše posle navodnika! To se odnosi i na upravni i na neupravni govor. Po najnovijem Pravopisu (iz 2010) tačka posle navodnika ide samo posle neupravnog govora ((PMS, tačka 188). Bile smo u pravu, moje dete i ja, ali nju je to koštalo odlaska na republičko takmičenje. Kasnije sam predavala onako kako sam mislila da nije ispravno, ali… autoritet je autoritet. A posle objavljivanja Pravopisa iz 2010. nisam mogla da spavam normalno nekoliko dana od brige što sam učila decu nečemu za šta sam i sama znala da je glupost. Ako neko od njih čita ovo, neka primi moje najiskrenije izvinjenje!
Primer kako je to bilo nekad (ako je uopšte i tada bilo pravilno): Rekla sam joj: „Ne gnjavi i dođi ovamo“. (upravni govor) i: Rekla sam joj da „ne gnjavi i dođe ovamo“. (neupravni govor)
Primer kako je to danas: Rekla sam joj: „Ne gnjavi i dođi ovamo.“ i: Rekla sam joj da „ne gnjavi i dođe ovamo“.

Izgleda da je moj muž u pravu – društvo koje menja pravila samo nešto trtomudi ne bi li dobilo pare. I što su nerazumljiviji – mora biti da su pametniji. A kad od tih njihovih (novih i neusaglašenih) pravila nekoga zaboli glava ili ga košta bodova na ispitima… nema veze. To je nauka, nije to za svakog.

Cenim da će za jedno desetak godina osvanuti novi pravopis i da će se u njemu naći tušta i tma nedoumica, čisto da se ne izneveri tradicija. Zašto prosto kad može i komplikovano?

Napomena: PMS je skraćenica za Pravopis Matice srpske.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share