Mleko ljubavi

Ptice su kriknule to jutro. Nekako snažnije. Zatresle plavo avgustovsko nebo ispod Dinare

Danijela Nenadić

 

Jela se promeškolji ispod vunenog jorgana, letnjeg. Pogleda kroz mali drveni prozor. Dan je već dobro počeo da jede jutro.

Navuče štrikani džemper sa isheklanim ružama po rubovima i dva pauna u hladu drveta kako se ljube. Ubaci bosa ogrubela stopala u kaljače. Stavi kosu pod maramu boje jorgovana, pa liznu kraj da bolje napravi čvor pod bradom. Kokoške su već mlatarale krilima i  jedna drugu nervozno kljucale. Krave su mukale iz štale. Prvo pusti kokoške, da se ne satru, pomisli.

Njene su krave blage i dobre. Svakoj je dala ime, svakoj znala dan rođenja i decu im davala samo u dobre kuće. Rumenka je bila kao purpurna zora, pa bi je sve ispod trepavica onako umilno gledala. Ona je bila glavna. Nosila klepetušu i dozivala stado. Žuja je bila kao sunce ogrejano sa belim belegom na čelu u obliku srca. Šarulja je bila kao polje u cvatu, sa pobacanim cvećem runolista po trbuhu. Mladenka je bila još malo tele, šepurila se najviše od svih i svoj trbuh sa malim vimenom najviše zabacivala u hodu.

-Oooo Jelooo, viče joj prva komšinica Daka sa malog brda Glavice

-Ooojjj, odvaća Jela.

-Ne idi niđe danas, spremaj stvari, biće belaja, eno rekoše mi u selu, idu vojnici od Livna. Krenuli pred zoru.

-Ma to oni dolje, u selu, pričaju već mesec dana. Moram krave poterati. Imam danas naručenog mleka. Mora biti friško i slatko.

-Ne benavi se, nemoj zalud glavu pod panj stavljati. Ajd’ popakuj stvari, možeš na kola kod Vučena stati. Vodi on sve svoje i djecu je neku pokupio. Reče ima mesta i za tebe.

-‘Ajte vi svojom rabotom, odo’ ja krave na Gnjat poterati.

Znala je Daka da se sa Jelom nikad nije moglo pregovarati. Tu tvrdoglavu crtu dolinarsku nasledila je još od svoga đeda Pere. I svi su joj u porodici nekako bili takvi, na svoju ruku.

Ode Jela do tora, pa pusti i ovce da po šljiviku pasu. Uze svoj vrbov štap i potera krave. Ide tako ona, ide uskim kamenitim putićem. Sa strane puta nabacano granje, pa upleteno i opšiveno rosom. Buka je jutros neka. Viču ljudi i dozivaju se sa brda. Misli Jela, još jedno nesretno jutro ove 1995. Misli, proći će i ono, samo da se ove moje blage krave napasu i umire. Ide Mladenka na začelju kolone i repom tera muve. Uši joj mrdaju na jutru. Okrenu se Rumenka da vidi gde je Jela. Pogleda je blagim očima i nastavi poznati put.

***

Prolomi se nebo, pucnji neki i dim se vidi. Krenulo sve na moju Jelu. Kao da je sam sveti Ilija krenuo u pohode. Juri Jela, juri sa pašnjaka ispod Dinare. Vatra neka jede joj žito u trećoj livadi podno kuće i dim neki crni od kokošinjca se vidi. Juri Jela, noge satire. Marama joj se odveza. Marama boje jorgovana, pa skliznu sa sede kose. Pletenica joj se od šnala odvoji, pa pade na ogrubela ramena. Šta to može biti, misli se Jela. Koja to neman ili jad ili koje zlo ljudsko. Uvrteše joj se podsuknja i suknja, pa napraviše zabunu. Saplete se moja Jela, pade na ljuti bosanski kamen, pa pocepa crne štrikane čarape.

Ustade, vrletna, pojuri još jače. Ovce mekeću, nebo cepaju. Crni dim joj pred očima, juri, juri kao dorat iz priča stare joj majke. Crni neki ljudi i crne im neke oči; idu joj u susret. Pa pucaju, kao poludeli. Pucaju bez reda, u nebo, u ovce, u kamen. Pucaju i viču.Vika joj zapara uši, dim joj zamuti vid. Stade moja Jela, klecnuše joj noge na pragu kuće. Ptice kriknuše jače. Glava joj leže na stari đedov prag kamenite kuće u dolini, ispod šljive, u selu koje  muške glave više nema. Vatra buknu jače. Jače, do neba. Jače da javi, da više živih u tom selu nema.

***

Ako vas kojim slučajem put potera duž Dinare ka moru, u jednom malom bosanskom selu gde najhladnija izvorska voda teče. U koritu ispod puta četiri krave mirno pasu i gledaju vas svojim pitomim i blagim očima ispod dugih trepavica. Zastanite i pomuzite ih. Tu mleko samo od ljubavi teče.

(U sećanje na baku koju upoznala nikada nisam. Mirno spavaj, Jelena Jelo Nenadić (rođ. Trkulja), 1922-1942, selo Grkovci, opština Bosansko Grahovo, Bosna. Tvoga groba više nema. Sada na tom mestu ponekad rastu cvetovi)