Meteoropate pate

Ako vas muče klimatske promene, preselite se u Najrobi – tamo je večito proleće, konstantno 20-22 stepena

Milja Lukić

Reakcije na vremenske (ne)prilike javljaju se i kod potpuno zdravih ljudi, ne samo kod meteoropata. Hronični bolesnici i žene srednjih godina su najosetljiviji. Tegobe su prolazne, ali ponekad je potrebna terapija, u najtežim slučajevima čak i boravak u bolnici.

Ako na promenu vremena reagujete umorom, promenljivim raspoloženjem, razdražljivošću, lošom koncentracijom, bezvoljnošću, nesanicom, glavoboljom, bolovima u kostima… onda ste sigurno meteoropata. Najčešće vam se tegobe javljaju neposredno pred naglu promenu vremena ili tik posle nje. Neki ljudi reaguju tako što ih najednom, bez vidljivog povoda bole stari ožiljci, imaju nesvesticu (pa i vrtoglavicu), lupa im srce, skače im ili pada pritisak. Hroničnim bolesnicima pogoršava se stanje osnovne bolesti.

Svaka nagla promena temperature, povećana ili smanjena vlažnost vazduha, skok ili pad atmosferskog pritiska, nagli udari vetra, iznenadna ili neprestana kiša, jaka grmljavina, pa i jonizacija doprinose nagloj promeni vremena. S godinama osetljivost na promenu vremena raste, a posebno osetljivi mogu da predvide vreme bolje nego meteorolozi.

Statistički, u kasnu jesen, pred početak zime, kao i na proleće, kad se klima koleba, najviše je srčanih i moždanih udara, bubrežnih i žučnih napada, astmatičari „dišu na škrge“… Ljudi sa čirom na želucu imaju učestale i jače bolove, pa im se kao tretman preporučuje da na proleće ili u kasnu jesen borave u vazdušnim banjama. Lekari kažu da je to najdelotvorniji lek. Posebna priča su žarka leta i visoke temperature koje ih prate, to najbolje znaju srčani i bubrežni bolesnici.

Na nagli porast temperature organizam reaguje tako što širi krvne sudove (zakoni fizike) i pritisak pada. Telo mora da se rashladi, pa se pojačano znoji, znojenje doprinosi gubljenju tečnosti, koju čovek mora da nadoknadi kako bi normalno funkcionisao. Ukoliko dođe do dehidracije, mozak ne dobija dovoljno krvi, dolazi do nesvestica, vrtoglavica, gubljenja svesti. Krv nije dovoljno „razređena”, zgušnjava se… Kad se sve sabere i oduzme, opasnost da dođe do moždanog ili srčanog udara znatno je povećana.

Nasuprot visokim temperaturama, naglo zahlađenje skuplja krvne sudove (opet zakoni fizike) da ne bi odavali toplotu. Srce u tim uslovima ne može normalno da radi, i da bi se obezbedio optimalan dotok krvi u ceo organizam, pritisak raste. Samim tim, povećana je opasnost od moždanih i srčanih udara.

 

Po zdravlje su najopasnije magnetne bure – najveći broj infarkata, saobraćajnih nesreća (usporeni refleksi), oticanje nogu, slabiji vid, psihičke tegobe… dešavaju se u prva tri dana magnetnih bura. Psihijatrijskim bolesnicima se nekoliko dana ranije pogoršava stanje. Možda vam je ovaj atmosferski fenomen poznatiji pod imenom „pojačano zračenje”? Osim na ljude, utiče i na telekomunikacione, satelitske i navigacione sisteme

 

Svaka valjana vremenska sadrži i biometeorološku prognozu – to su oni saveti kako da se ponašate, na primer da ne izlazite iz kuće u određenom vremenskom periodu, da se slojevito oblačite i nosite flašicu vode sa sobom (pozdrav od Nade Macure), da izbegavate fizičku aktivnost ili, naprotiv, da se šetate. Kako god, bilo da temperatura i vazdušni pritisak naglo rastu ili padaju, neophodno je da unosite dovoljno tečnosti, da ste naspavani i da što više vremena provodite na svežem vazduhu. Dakle, nije dovoljno da šetate Pančevom ili u Beogradu Bulevarom Despota Stefana, već da uposlite noge u obližnjem parku, a ako vam je i neka šumica u blizini, smatrajte se povlašćenom osobom.

 

Proleće vs jesen

Jedan od milion ljudi boluje od posebnog oblika depresije – efektivnog sezonskog poremećaja. Dok ne dobije dijagnozu, ova osoba može da deluje kao lenja, glupa i razmažena jer su simptomi „problematični“: spavanje minimum 10-12 sati, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, asocijalnost, teško buđenje, tromost, aseksualnost, pa i prežderavanje slatkišima i gojenje „od vode“. Međutim, ako su takva stanja rezervisana samo za određeno doba godine, ako počinju kad zahladni i traju do proleća, onda se radi o efektivnom sezonskom poremećaju. S prvim zracima sunca i porastom temperature, sve tegobe prestaju.

Još je ređi poremećaj koji zvanično nema ime, ali se manifestuje tako da se ljudi dobro osećaju tokom zime, a kako temperatura raste raspoloženje im je sve gore. Međutim, za razliku od efektivnog sezonskog poremećaja koji je oblik depresije, ovde nema depresije već euforije koja se graniči s neurozom – ljudi su nervozni, razdražljivi, skloni agresiji, pojačan im je libido, smanjen apetit, ne „drži ih mesto“… Početkom jeseni, kad temperatura počne da pada, „unormale se“.

U prvom slučaju, ukoliko je neophodna terapija, pomažu antidepresivi, u drugom klasični lekovi za smirenje.

Da se još jednom poslužimo statistikom – proleće kod većine povoljno utiče na raspoloženje, najviše poslova sklapa se u ovo vreme, otvara se najviše firmi, najmanje je srčanih i moždanih udara… Nažalost, i broj pobačaja je tada najveći, najviše slučajeva alergije… I jesen ima svojih vrlina: kod muškaraca je najviši nivo testosterona, interesantno je i da tada najviše gledaju romantične komedije kojima nisu skloni tokom drugih godišnjih doba, deca rođena u periodu septembar-novembar imaju najveće šanse da dožive duboku starost, naklonjenija su sportu od ostalih… A loše strane jeseni su: najveći broj pojava depresije, žene tad najviše gube kosu, pojačana je potreba za ugljenim hidratima pa počinjemo da se gojimo… To je start trke koju završimo krajem zime znatno teži.