Ljubavno prijateljstvo (prvi deo)


Biba je i dalje menjala frajere, čekajući da joj se desi Onaj Pravi. Drmala je Gocu da nađe nekoga, a ona više nije mogla da nađe sebe


Radica Milovanović

– Znaš s kim sam se videla?

– S kim?

– S Igorom!

– Ne verujem, pričaj!

Goca i ja se znamo još iz osnovne škole. Nikad nismo bile bliske, ali smo verovale jedna drugoj. Imale smo neke zajedničke životne trenutke, dosta razgovora, i to je sve. Nismo se posećivale, nismo putovale zajedno, nismo delile u stvari ništa. Ona je imala Biljanu, koju smo svi zvali Biba, i ona joj je bila najbolja drugarica. Možda i nešto više od toga. Bile su kao sestre. Obe su bile jedinice, živele su vrata do vrata. Goca s porodicom, a Biba s tatom i bakom. Majka joj je umrla na porođaju s njom. Tako su kolale priče. U svakom slučaju, Biba bez mame bila je stalno kod Goce, ili Goca kod nje. Spavale su jedna kod druge, učile su zajedno, ručale, putovale i sve su radile zajedno.

Goca je bila oduvek skromna. Na prvi pogled obična, devojčica duge smeđe kose, zelenih očiju, obučena kao i svi mi. Pantalone ili suknja, gore duks ili majica, neutralnih boja. Niko od nas nije štrčao po nekom odevnom predmetu, sem Bibe.Njoj su baka ili tata donosili roze pantalone, žutu suknju, šarene majice svih boja. Imala je dugu crnu kosu, svetao ten i crne oči, koje su izgledale kao kod Kineskinja ili Japanki. Nikad nismo uspele da utvrdimo na koju kosinu su nam ličile. Biba se isticala izgledom, ali i ponašanjem. Sve nas je zavodila nekom drskom ljubaznošću.

– Grozne su ti pantalone, ali tebi savršeno stoje.

U jednoj rečenici te pokopa i uzdigne. Rano je počela da primećuje dečake, a i oni nju. Uvek je pričala o nekom ko je sladak, o nekom ko joj se nasmejao, kupio čokoladu ili je otpratio do kuće, dok je Goca išla za njima. Već u sedmom razredu je imala jednog, pa drugog dečka, i trećeg iz neke druge škole. Dok smo se mi još tražile, nesvesne svoje ženskosti.

Goca i ja smo često sedele na zidiću kod škole, za vreme odmora, i posmatrale Bibine predstave s dečacima. Smejuljile smo se i pomalo joj zavidele. Ona je umela sve da očara.

Obe su bile odlične na kraju osnovne škole. I sve smo krenule u istu srednju školu, koja je pripadala našoj opštini, po Šuvarovom školstvu. Biba se tu tek raspojasala. Izašla je iz okvira našeg naselja, i počela da osvaja momke iz grada. Uveliko je nosila starke, petstokec i obične majice. Ali to je na njoj savršeno izgledalo. Bele starke, farmerke, bela majica, i ona je bila najbolja riba u školi. Koristila je to obilato.

Nastavila je da šarmira društvo, profane u školi, i da osvaja momke. Nismo umele više da popamtimo s kim je bila u šemi. Neretko se igrala s dvojicom i pravila da se potuku zbog nje. Sve češće se šuškalo po hodnicima škole da je Biba kurava. Goca se svađala, branila je i dokazivala da nije. Ona je verovala njoj, i verovala je u nju. Znale smo ponekad da sedimo u kafiću blizu naše škole čekajući Bibu iz neke njene avanture, i pričale o neobaveznim temama. Nekad smo i filosofirale, ali o Bibi nismo pričale. Nisam htela ako ne počne, a ona nije nikad. Bila joj je odana.

Nakon završetka srednje škole, obe su upisale Filološki fakultet. Goca ruski jezik i književnost, jer je bila zaljubljena u ruske pisce. Biba grčki jezik i književnost, jer je želela da se uda za Grka i ode da živi na moru, u Grčkoj. Svaka je imala svoj motiv.

Tokom studiranja Biba je nastavila da menja momke. Goca je povremeno izlazila s nekim, ali ništa ozbiljno. Nije se zaljubila nijednom. Sretale smo se po gradu. Tad smo svi izlazili na ista mesta. Biba je uvek bila s nekim tipom, Goca s nekom koleginicom, ili uopšte nije izlazila. Udevojčile su se obe. Biba je postala rasna lepotica, Goca lepa i privlačna na svoj skromni način. Ona nije ostavljala utisak na prvi pogled, već ako se priča s njom. Tada je umela da uvuče svakoga u tunele znanja, duhovitosti i šarma. Ali, koga je to interesovalo sa dvadeset godina.

Bile su na trećoj godini fakulteta kad je Bibi umrla baka. Išla sam na sahranu i ostala u šoku. Biba nije ličila na sebe. Odjednom je postala obična devojka, prepuna tuge koja je izbijala iz svake njene crte lica, pokreta tela. Tuga se zvala njenim imenom, bila je opipljiva. Rekla sam Goci da ne mogu da je prepoznam. Odogovorila mi je da je ne poznajem uopšte. Ona se plašila ovog trenutka, jer njoj je baka bila kao mama. I da je vrlo ranjiva i osetljiva. Da je njeno menjanje frajera, glad za ljubavlju, da ih je uvek ona ostavljala – sve to je radila jer se plašila da će biti ostavljena. Goci je takođe bilo veoma teško jer je odrasla uz Bibinu baku.

Narednih godinu dana ih nisam viđala uveče u gradu. Sretala sam ih ponekad na popodnevnoj kafi. Biba je i dalje loše izgledala, rekla bih da je bila u depresiji. Tu godinu na fakultetu nije prošla. Nije mogla da uči, kako mi je Goca kasnije rekla. Borila se s njom da prevaziđe bol i tugu, ali nije joj uspevalo. Na kraju je počela da odlazi na psihoterapiju, i to je počelo da je izvlači.

Ljubavno prijateljstvo (prvi deo)

Iduće godine, kad je delovalo da se oporavila i ponovo krenula da uči, upoznala je Igora. Upoznala ga je i Goca, i zaljubila se istog trenutka u njega. Zaljubio se i Igor u nju. Biba ništa nije primećivala, jer se tek vraćala u formu života kakav je ranije živela. Goca nije mogla da joj kaže ništa. Igor je bio njen dečko. Igor je tajno nalazio Gocu, govorio da će ostaviti Bibu, da želi nju. Naravno da ga je odbila bez pogovora. To je čak bila uvreda za nju. Tad me je zvala, videle smo se. Plakala je sve vreme, pričala da je baksuz, prvi put se u životu zaljubi, i to u drugaričinog dečka. Razumela sam je. Ali ona ništa nije imala od mog razumevanja.

Viđale smo se često te godine. Igor je stvarno ubrzo raskinuo s Bibom. Ona je bila šokirana. To je bilo prvi put da neko raskida s njom. Rekao joj je da se zaljubio u drugu, ali nije rekao da je to Goca. Pošizela je, ali baš! Pljuvala ga je, nazivala degenom, idiotom, i to sve pred Gocom, celim društvom. Proradila joj je opasno sujeta, i želela je da ga povredi. Odmah se smuvala s najlepšim likom na faksu i trudila se da on to što pre čuje i vidi ih zajedno, ne bi li crkao od muke. I tako je nastavila sa svojim životom, Gocin nije ni primetila. Njenu tugu, njen očaj, njenu potrebu da nešto kaže. I nije joj tada ništa rekla. Patila je i glumila pred Bibom da je sve u redu. Igor je takođe bio sam, trudio se da postane deo njenog sveta. Pisao joj je pisma, davao ih u prolazu, zvao je telefonom, pričao da je voli. Goca je umirala od tuge, ali nije mogla da bude s njim.

Do kraja studiranja ostali su sami. Biba je i dalje menjala frajere, čekajući da joj se desi Onaj Pravi. Drmala je Gocu da nađe nekoga, a ona više nije mogla da nađe sebe. Jedva je čekala da se završi fakultet, da ode iz tog kruga ljudi i da više nikad ne vidi Igora.

I nije ga videla narednih dvadeset godina, a u njihovim životima za to vreme svašta se izdešavalo.

 

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share