Lanvinplavi glamur

Žan Lanvin bila je prva koja je izbrisala razliku između „mladalačke” i „staračke” mode. Bitno je da se u haljini osećate nesputano, lepo, poletno, mlado… Koliko god da vam je godina

Milja Lukić

Modna kuća Lanvin nastala je na liniji dečje mode. Naime, rodonačelnica, gospođa Žan Lanvin, dizajnirajući odeću za svoju ćerku, počela je da kreira ženske haljine po ugledu na haljine za devojčice. Njena modna filosofija vrlo je jednostavna: kvalitetan materijal, najjednostavniji ali perfektan kroj i bogata dorada, najčešće ručna.

Možda će se neko pitati po čemu Lanvin zaslužuje da se nađe u serijalu o haljinama koje su promenile modu, međutim, mnogo je razloga da bude u ovom društvu, i to odmah iza Koko Šanel i male crne haljine. Dok je gospođica Šanel pravila revolucionarne poteze, dotle je gospođa Lanvin zaslužna za evoluciju. Njeni ključni modni saveti glase: Svako treba da pronađe svoj stil; i: Ono što nosite sada, možete i za 60 godina, ako ste dobro odabrali. Kloe Sevinji, model i glumica, Lanvin kreacije nazvala je „večnima”.

 

Počeci najstarije modne kuće – prvi butik otvoren je u Parizu 1889. godine

 

Brend Lanvin je prošle godine slavio 125 godina postojanja, što ga čini najstarijom modnom kućom u Parizu, samim tim i u svetu. Osnovan je 1889, prvo kao butik šešira. Mlađanoj Žan Lanvin bilo je tek 22 godine, a već je imala staž od deset godina u izradi šešira! Rođena je 1867. u siromašnoj porodici kao najstarija od jedanaestoro dece. Sa 12 godina je prvo dorađivala, a zatim i samostalno pravila šešire za tada najpopularniju parisku modiskinju Suzan Talbot. Kad je deset godina kasnije otvorila svoj butik, bila je udata, imala ćerku i stalne mušterije. Gospođe koje su dolazile u butik bile su očarane haljinicama koje je pravila svojoj ćerki Mari-Blanš. Neke su tražile da im pojedine ukrase s dečje haljinice ponovi i na kreacijama za njih, i tako je, malo po malo, bez para ali s velikom voljom i fantastičnim umećem, stvorena linija ženskih haljina po ugledu na dečje. Naravno, nisu to bile kopije, ali su ukrasi na haljinama u početku bili identični: mašne, trake, vez, aplikacije, rese, perlice… Žan Lanvin bila je prva koja je izbrisala razliku između „mladalačke” i „staračke” mode. Bitno je da se u haljini osećate nesputano, lepo, poletno, mlado… Koliko god da vam je godina.

 

Kolekcija proleće/leto 2015.

 

Najveću popularnost kuća Lanvin imala je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kad je lansirala stilske haljine – „robes de style”. Bile su izrađene od najfinije svile, somota, šifona, čipke… Iako su bile prilično smele: gola ramena i leđa, dubok dekolte (za ono vreme, smatralo se da su žene – gole), nisu bile vulgarne.

Do početka Drugog svetskog rata, posle stišavanja čarlston stila, sledio je Lanvin „izum”: haljine sečene u struku, bogato nabrane suknje, pripijen gornji deo sa širokim izrezom oko vrata. Stalne mušterije kuće Lanvin bile su: Marlen Ditrih, Meri Pikford, Kim Novak, Džoan Kraford, književnica Luiz de Vilmorin, kao i kraljice Rumunije i Italije.

 

Madam Žan Lanvin

 

Žan Lanvin preminula je 1946, njena ćerka Mari-Blanš preuzela je brend i vodila ga do 1950. U naredne tri decenije dizajneri su se neprestano smenjivali, ali je stil ipak uspeo da se zadrži, pre svega zahvaljujući rođaci Meril Lanvin, glavnoj dizajnerki. Početkom devedesetih taj posao bio je poveren Klodu Montani, uspešnom kreatoru za svoj brend, ali je kuća Lanvin tada počela vrtoglavo da gubi popularnost. Početkom novog veka brend je kupio kineski tajkun Šo Lan Vang, postavio Albera Elbaza za kreativnog direktora i dao mu – odrešene ruke. Na svu sreću, Elbaz se držao temelja koje je postavila Žan Lanvin i vratio brend tamo gde mu je mesto, na vrh. Najbolji pokazatelj da je na dobrom putu jesu obožavaoci novog-starog Lanvina: Kejt Mos, Sofija Kopola, Kloe Sevinji, Gvinet Paltrou, Nikol Kidman, Sara Džesika Parker…

 

Kolekcija jesen/zima 2015.

 

Na proslavi 125-godišnjice Lanvina, Alber Elbaz najavio je izložbu (ne reviju) brenda u 2015. Na prvi pogled, preambiciozno, međutim, ne treba smetnuti s uma da su neke prostorije stana Žan Lanvin rekonstruisane u muzeju Musée des Arts Décoratifs u Parizu. Iako nije imala klasično obrazovanje, bila je poznata po besprekornom ukusu, vlasnica velike i skupocene zbirke slika. Kupovala je slike nepoznatih ili manje poznatih slikara koji su kasnije postajali slavni: Edgar Dega, Ogist Renoar, Ežen Boudin, Eduard Vilard…

Možda je najveći kompliment njenom radu što je jedna boja prozvana po njoj – lanvinplava. Dok je bila u Firenci, videvši Fra Anđelikove freske i njegove „quattrocento blue” (četiri stotine plave), toliko je bila oduševljena da je plava boja postala nezaobilazna u njenim kolekcijama. Možda ova informacija i ne bi bila toliko značajna da nije „izumela” posebnu nijansu – lanvinplavu, koja se tako zove i zvanično.