Godišnje liste 2019: Milja Lukić

---

Lista događaja u svetu i kod nas koji su obeležili prethodnu, 2019. godinu (bez korona-virusa, začudo) – izbor Milja Lukić

---

Kad sledeće godine budem pravila listu za 2020, sigurno će skoro ceo tekst biti posvećen korona-virusu na razne načine, ali je ovo lista za proteklu, 2019. godinu, a korona se pojavila tek pred sam kraj godine i u početku nije bila shvaćena ozbiljno koliko zaslužuje. Zato je pred vama tekst u kome nema ni korone niti bilo kog drugog virusa.

Zanimljivosti

Tri zanimljivosti iz Kine: 1) letelica kineske svemirske agencije CNSA prva je sletela na „tamnu stranu” Meseca; 2) Huavej je predstavio operativni sistem HarmonyOS, kojim želi da zameni android na svojim uređajima, što je veliki udar na SAD; 3) u Pekingu je u septembru otvoren aerodrom Dasjing, najveći na svetu (47 km², kapacitet 45 miliona putnika godišnje).

U Etiopiji je 30. jula za samo jedan dan posađeno 350 miliona stabala, što je svetski rekord u sadnji drveća.

Ćelije raka dojke stručnjaci s Univerziteta u Bazelu „naterali su” da se pretvore u salo i postanu bezopasne. Dalja ispitivanja su u toku.

Krajem godine, puštanjem i železničke deonice Krimskog mosta u saobraćaj, završen je najduži most u Evropi.

Nobelovu nagradu za književnost dobio je Peter Handke, što je u pojedinim krugovima izazvalo veliko negodovanje.

Srbija je dobila predlog za novi praznik – Dan Ćirila i Metodija, 24. maja.

Arheologija

U blizini grada Minja (južno od Kaira, čita se Min+ja) otkrivena je faraonska grobnica s 50 očuvanih mumija.

Još 1978. u pećini Apidima (Grčka) pronađena je lobanja, kojoj je tek u julu prošle godine određena starost najsavremenijim metodama. Naime, to je najraniji primerak homo sapijensa van Afrike jer je star neverovatnih 215.000 godina.

U Srbiji, kod Vitkova (Aleksandrovac), pronađena je možda najveća figurina Venere, nazvana Župska, a starost joj je skoro 6.000 godina.

Katastrofe

April i jul bili su najgori meseci u 2019. U aprilu su Rusija i NATO potpuno prekinule vojnu i civilnu saradnju, praktično više nema kontrole u trci u naoružanju, što je zabrinulo ceo svet; istog dana, 15. aprila, izbio je veliku požar u pariskoj katedrali Notr Dam i mnogo je oštetio; u Šri Lanki je u eksplozijama u crkvama i hotelima poginulo više od 200 ljudi, a povređeno 560.

U julu je u predgrađu Tripolija u vazdušnom napadu stradalo 53 i ranjeno više od 130 ilegalnih migranata u njihovom centru Tadžura; izbila je kolera u Kongu, koju je SZO (Svetska zdravstvena organizacija) proglasila hitnim slučajem od međunarodnog interesa.

Po tragičnim posledicama treba izdvojiti i pucnjavu u dve džamije na Novom Zelandu u martu, u gradu Krajstčerč, gde je poginulo oko 50 ljudi; u maju je bila erupcija vulkana Popokatepetl u Maksiku; u junu erupcija vulkanâ Manam i Ulavun u Papui Novoj Gvineji, kad je evakuisano 15.000 ljudi; a u decembru jе petoro ljudi stradalo u erupciji vulkana Vakari na Novom Zelandu.

Na Balkanu je bila serija zemljotresa, a najviše je stradala Albanija. Epicentar prvog, u septembru, bio je u okolini Drača, a osetio se i u Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj, BiH, Hrvatskoj, Grčkoj i Italiji. U novembru se tresao Leposavić, ali je znatno snažniji zemljotres, u stvari serija zemljotresa, opet pogodila Drač u Albaniji, ovaj put s epicentrom u Mamurasu. Nešto slabiji, ali i dalje izuzetno jak zemljotres, pogodio je Hercegovinu, s epicentrom oko Nevesinja.

Sport

Laureus akademija je u februaru još jednom Novaka Đokovića proglasila za najboljeg sportistu na svetu. U martu nas je obradovala Ivana Španović zlatnom medaljom, trećom zaredom, na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Glazgovu.

Dramatične završnice s pobedničkim rezultatom priredili su nam vaterpolisti (u junu osvojili Svetsku ligu na utakmici s Hrvatskom – 12:11), odbojkašice (u septembru pobedile Tursku u Ankari (3:2) u dramatičnoj utakmici i postale prvakinje Evrope) i odbojkaši (takođe postali evropski prvaci u finalu protiv Slovenije u Parizu (3:1), a publika je mahom bila slovenačka, Slovenci kao da su igrali na domaćem terenu).

I jedan presedan: Toronto reptors, kanadski košarkaški klub, osvojio je NBA ligu.

Žene u politici

Prva žena predsednik u Slovačkoj postala je Zuzana Čaputova, odrasla u radničkoj porodici, koja i dalje živi u gradiću Pezinoku, ne u Bratislavi. Poznata je po zalaganju za ekologiju, prava na abortus, da i istopolni brakovi mogu da usvajaju decu…

U Moldaviji je premijer postala Maja Sandu, koja je postala poznata 2016, kad je u drugom krugu glasanja izgubila mesto predsednika od Igora Dodona. Govori rumunski, ruski, engleski i španski jezik.

Skandali

Možda ne bi trebalo da je skandal jer je reč o spomeniku, ali ipak jeste zbog razloga njegovog podizanja, i to skandal svetskih razmera – postavljen je spomenik prvom nestalom glečeru na Islandu, žrtvi klimatskih promena.

Eksplodirala su dva tankera u Saudijskoj Arabiji, vlasništvo Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pored velike opasnosti po bezbednost snabdevanja naftom, digla se i velika prašina ko je to uradio, u čijem je interesu nestabilnost ne samo u ovom regionu već i u svetu.

Skandal koji se vukao i po žutoj štampi u vezi je s austrijskim vicekancelarom i liderom Slobodne partije Hajnc-Kristijanom Štraheom, koji je na video-snimku „rođaci ruskog milijardera” nudio političke ustupke za finansijsku podršku njegovoj stranci. Štajner je podneo ostavku, a kancelar Kurc je hitno održao izbore u parlamentu za poverenje prelaznoj vladi. Socijaldemokratska partija Austrije podnela je predlog o izglasavanju nepoverenja vladi, što je i usvojeno.

Iz Zelenog trezora, istorijskog muzeja u Drezdenu, u novembru je ukraden nakit u vrednosti od minimalno milijardu evra.

WADA (Svetska atidoping agencija) suspendovala je Rusiju na četiri godine zbog navodnog organizovanog dopinga ruskih sportista.

Vartolomej I, vaseljenski patrijarh, proglasio je Ukrajinsku pravoslavnu crkvu za autokefalnu, a raskolnika Epifanija Dumenka Aleksandrijska pravoslavna crkva proglasila je za poglavara.

Sredinom oktobra EU nije dala datum za početak pregovora Albaniji i Severnoj Makedoniji, bez obzira na ispunjene uslove.

Donald Tramp, predsednik SAD, otkazao je posetu Danskoj zato što ta zemlja odbija da mu proda Grenland.

Venecuela

U januaru je počeo drugi predsednički mandat Nikolasa Madura. Već krajem meseca poginulo je 12 osoba u antivladinim protestima pod vođstvom Huana Gvaida koji se samoproglasio za „prelaznog” predsednika. Mesec dana kasnije, usled haosa u zemlji, a pogotovo što su Gvaida podržale skoro sve zapadne zemlje na čelu sa SAD, Maduro je predložio stalnu mobilizaciju zbog mogućnosti strane invazije. Gvaido je na tu meru odgovorio pozivom vojsci da „podrži promene u zemlji” i u roku od osam dana pređe na stranu opozicije, odnosno da se stavi pod njegovo vođstvo.

Na granici s Kolumbijom, koja je priznala Gvaida za predsednika, došlo je do nereda, na šta je Venecuela, odnosno Maduro, prekinuo s ovom zemljom diplomatske odnose. Nereda je bilo i na granici s Brazilom, gde je četvoro ljudi poginulo, a 24 osobe su ranjene. Krajem februara je napadnuta Nacionalna garda Venecuele na granici s Kolumbijom.

Eskalacija sukoba Madura i Gvaida je državni udar krajem aprila, ali je vojska ostala uz Madura. U zemlji je nestašica svega, inflacija je nezapamćena…

Kao i u mnogim drugim sukobima na svetu, i ovde je očigledan sukob Rusije i SAD. Rusija je uz Madura, koji je zatražio pomoć i dobio je naoružanje od Rusije, a SAD podržavaju Gvaida i, naravno, uvela je sankcije Venecueli.

Indija–Pakistan

Mediji ne izveštavaju toliko o odnosima Indije i Pakistana, ali je vrlo verovatan ratni sukob s ozbiljnim posledicama budući da su obe zemlje nuklearne sile. U februaru je Indija bombardovala deo Kašmira pod pakistanskom kontrolom pravdajući akciju sprečavanjem terorizma. Javna je tajna da tu postoji kamp za obuku terorističke organizacije Džaiš el Muhamed, koji je u ovom napadu potpuno uništen. Pakistan je kao odgovor stavio vojsku u punu ratnu pripravnost i oborio indijski helikopter, što je Indija potvrdila, kao i pogibiju dve osobe. Pakistan je objavio i da je srušio dva indijska aviona i jednog pilota zarobio, što je Indija negirala. Konflikt svakog trenutka može da eskalira.

Genocid nad Jermenima

Dve države su potvrdile genocid nad Jermenima: 6. februara je francuski predsednik Makron proglasio 24. april Danom sećanja na žrtve genocida nad Jermenima; i Američki kongres je usvojio Deklaraciju o genocidu nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata u Otomanskom carstvu.

Libija

U Libiji besni građanski rat između pristalica Fajisa al Saradša, koji kontroliše severozapad zemlje i koga priznaje Zapad, i Kalifa Haftara, koji kontroliše istok zemlje i koga priznaje Rusija. U aprilu je Libijska nacionalna armija (Haftar) napala Tripoli kako bi ga „oslobodila od terorista”. U žestokim sukobima smenjivale su se vesti o tome ko drži Tripoli, ali je u maju postalo jasno da su četiri regiona na jugu Tripolija pod kontrolom Haftara. Kako bi se situacija malo smirila i koliko-toliko normalizovala, Rusija je predložila posredovanje, ali je Kalif Haftar, iako došao u Moskvu, napustio pregovore bez reči i ikakvog sporazuma.

Sirija

I dalje toliko kompikovana situacija, da se povremeno čini kako u Siriji svako ratuje sa svakim. Ipak, s priličnom sigurnošću se može tvrditi da su na jednoj strani Sirija i Rusija, na drugoj Turska i sirijski pobunjenici, a na trećoj SAD „čuva” sirijsku naftu, odnosno neovlašćeno je koristi bez ikakvih posledica. A šta je tu komplikovano? Komplikovano je što Rusija i Turska nisu u sukobu, a SAD je mirotvorac.

U središtu sukoba je Idlib, tačnije – južni Idlib, na koji je u aprilu Sirijska arapska vojska započela ofanzivu. Tokom borbi stradale su turske snage, pa je Rusija isposlovala sporazum o prekidu vatre. Na primirje se u nekoliko navrata žalila Turska optužujući Siriju da ga krši.

U oktobru je Turska napala delove severne i istočne Sirije, u operaciji Izvor mira (kako to ironično zvuči). Sirijska vojska je žestoko odgovorila, potpomognuta ruskim snagama. Rezultat – posle šest godina sirijska vojska ušla je u gradove Raku i Kobani na granici s Turskom.

Krajem meseca u Sočiju su Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan potpisali memorandum o situaciji na severu Sirije.

SAD

Početkom godine SAD je zajedno s Izraelom istupila iz Uneska u znak protesta što je Palestina primljena u ovu organizaciju.

Donald Tramp proglasio je u februaru vanredno stanje (tako može da uzima milijarde dolara iz državne kase) kako bi izgradio zid s meksičkom granicom.

U aprilu je SAD stavila na listu stranih terorističkih grupa Iransku revolucionarnu gardu, a u maju je naložila osoblju ambasade u Iraku da napusti zemlju zbog tenzija s Iranom.

Tačno dva meseca nakon što je Ekvador osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu ukinuo azil i uhapsila ga britanska policija, Ministarstvo pravde SAD zatražilo je njegovo izručenje.

Bregzit

Japanska kompanija Soni je u januaru premestila svoju centralu iz Londona u Amsterdam zbog Bregzita koji je trebalo da se okonča krajem marta.

Međutim, sredinom marta Parlament je glasao protiv Bregzita, a bez ikakvog sporazuma s EU. Nekoliko dana kasnije na ulicama Londona bile su velike demonstracije protiv Bregzita, i demonstranti su zahtevali novi referendum. Krajem meseca Parlament je opet odbacio plan Tereze Mej za Bregzit i sporazum s EU. Kao prvoaprilska šala usledila je izjava predsednika EK Žan-Kloda Junkera 1. aprila da je lakše dešifrovati sfingu nego britanske poslanike.

Donji dom Parlamenta usvojio je nacrt zakona o garancijama da UK ne može da izađe iz EU bez sporazuma, kao odgovor na Junkerovo pitanje „UK, šta hoćete?”. Britanska premijerka Tereza Mej podnela je ostavku posle neuspešnih pregovora s EU o Bregzitu.

Novi premijer postao je Boris Džonson, čija Konzevativna partija ima većinu u parlamentu, što je omogućilo sprovođenje Bregzita.

Katalonija

Posle neuspele secesije 2017. godine, 12 katalonskih separatista čekalo je sudski proces. U februaru je u Barseloni bio protestni marš na kome su učesnici tražili da se lideri oslobode optužbi. S vremena na vreme demonstracije, marševi i protesti obeležili su celu godinu, ali su postali naročito žestoki posle osude devetorice katalonskih lidera. Najmanje 170 ljudi je povređeno 15. oktobra u sukobu demonstranata i policije. Sutradan su iz više gradova Katalonije krenuli protestni marševi ka Barseloni, uz usputne sukobe s povređenima na obe strane. Kad su stigli u Barselonu, žestoko su se sukobili s policijom. Ministarstvo unutrašnjih poslova poslalo je pojačanje, i neredi su se smirili posle skoro nedelju dana.

Crna Gora

Do kraja maja u Crnoj Gori aktuelan je bio protest Odupri se – 97.000, koji je želeo političke promene u državi. Protesti, iako inicirani aferom Koverta (Duško Knežević), postali su sve slabiji zbog neslaganja pokreta Odupri se i Kneževića.

U junu su sasvim spontano počeli novi protesti – Odbranimo svetinje. Trojčindanski sabor 15. juna ispred Sabornog hrama u Podgorici okupio je mnogo sveta. U tom trenutku to je bilo najmasovnije okupljanje u istoriji Crne Gore. U stvari, mnogoljudno okupljanje na Saboru bilo je reakcija na Nacrt zakona Vlade Crne Gore o slobodi veroispovesti i uverenja. Bez obzira na vrlo demokratičan i civilizovan naziv, ovaj zakon je osporavao legitimnost Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, kao i njenu imovinu.

Sve do kraja godine samo se žustro polemisalo o tome u javnosti, dok nije došlo do incidenta u Skupštini Crne Gore prilikom glasanja o Predlogu zakona o slobodi veroispovesti, koji je usvojen. Povređen je poslanik Milan Knežević, a svi poslanici DF (Demokratskog fronta) su uhapšeni, među njima i povređeni Knežević. Građani su počeli da se okupljaju ispred Centra bezbednosti u Podgorici tokom noći, kao i u svim većim naseljima u Crnoj Gori. Na Đurđevića Tari (most) policija je tokom protesta brutalno pretukla episkopa Metodija koji je primljen na VMA. Sutradan su se ispred Hrama Svetog Vasilija u Nikšiću sukobili građani i policija. Oko dvesta Podgoričana je krenulo od Hrama Hristovog vaskrsenja ka centru grada, i zvanično su to prve litije, koje su se kasnije održavale masovno i redovno, po celoj zemlji.

Da je vrag odneo šalu videlo se već 29. decembra, kad je policija objavila kako su je građani u Podgorici kamenovali, a ona upotrebila suzavac. To je poslednji izgred nezadovoljnih građana na litijama, koje su izuzetno mirne i bez ikakvih naznaka nasilja od učesnika. Pored Podgorice, protesti, u stvari litije i molebani, bili su i u Beranama, Tivtu, Nikšiću… bez obzira na (nepovoljne) vremenske prilike. Ovaj svojevrsni građanski protest, iako se na prvi pogled tiče samo crkve, preneo se i u ovu godinu, i omasovio se i pripadnicima drugih verskih zajednica. Ako se uzme u obzir broj stanovnika u Crnoj Gori, a na litijama učestvuje trećina građana, vidi se koliko je protest masovan.

Severna Makedonija

Polazna tačka da bi se uopšte razgovaralo o mogućnosti pregovora o ulasku u EU za tadašnju BJRM (Bivšu jugoslovensku republiku Makedoniju) bilo je pitanje imena države „Makedonija”, čemu se protivila Grčka, članica EU. Naime, na severu Grčke postoji regija po imenu Makedonija, to ime je duboko povezano s grčkom istorijom… Pored brojnih protesta i s jedne i s druge strane, na Prespanskom jezeru sklopljen je sporazum o imenu – Severna Makedonija. Sobranje Republike Makedonije 10. januara izglasalo je amandmane na Ustav kojim se menja ime države, a 25. januara je i Grčka ratifikovala Prespanski sporazum. Bez obzira na promenu imena, do pristupnih pregovora Severne Makedonije za EU nije došlo.

Stevo Pendarovski iz SSM (Socijaldemokratskog saveza Makedonije) postao je predsednik Severne Makedonije posle drugog kruga glasanja. Iako se u svojim prvim razgovorima u svojstvu predsednika zalagao za što bolje odnose sa Srbijom, do izručenja Tomora Morine, bivšeg pripadnika OVK, i pored postojanja međunarodne poternice, nije došlo.

Albanija

Demokratska partija (opoziciona) organizovala je antivladin protest 16. februara, koji je vrlo brzo prerastao u nemire zbog sukoba s policijom. U kasnijim protestima skoro da je bio isti scenario. Izdvaja se nekoliko opasnih: krajem marta opozicija je pokušala nasilno da uđe u vladu tokom plenarne sednice (povređeno je nekoliko policajaca); u aprilu su demonstranti na sat blokirali nekoliko važnih državnih puteva; u maju je policija ispalila suzavac jer je grupa demonstranata probila policijski kordon, bacali su molotovljeve koktele i petarde na policiju.

Glavni zahtev demonstranata bio je ostavka premijera Edija Rame zbog optužbi za korupciju i vezu s organizovanim kriminalom.

Priština

U takozvanoj državi Kosovo stalno se dešava nešto, a u stvari se ništa ne menja. Ipak, kao kuriozitet treba pomenuti da je Skupština privremenih institucija u Prištini 16. maja usvojila Rezoluciju o genocidu Srbije tokom rata na Kosovu 1998–1999. godine!

Ramuš Haradinaj podneo je ostavku na mesto premijera 19. jula zbog poziva u Hag u svojstvu osumnjičenog. Vanredni parlamentarni izbori 6. oktobra doveli su Aljbina Kurtija na premijersko mesto, to je prvi čovek u vrhu vlasti koji nije bio u OVK, ali je formiranje vlade bilo poput španske serije – puno obrta, ponekad dramatično, a najčešće patetično. Dok ovo pišem u tamošnjoj Skupštini je rasprava o poverenju vladi. Usred pandemije kovid 19.

Dvanaest dana (6–18 avgusta) na teritoriji tzv. Kosova srpsi pasoši bili su – nevažeći.

Na srednjovekovnoj srpskoj tvrđavi kod Novog Brda bila je istaknuta takozvana kosovska zastava, a početkom avgusta je u pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola u Novom Brdu služena katolička misa bez obaveštenja i traženja dopuštenja od SPC.

Češki predsednik Miloš Zeman je tokom posete Srbiji u septembru izjavio da voli Srbe, a Kosovo ne voli; da ratni zločinci ne bi trebalo da vladaju nekom evropskom zemljom; i da će pokrenuti inicijativu o povlačenju priznanja nezavisnosti Kosova. Češka vlada je odbacila bilo kakvu raspravu na tu temu.

Ali su zato četiri države povukle priznanje: Centralnoafrička Republika (u julu), Togo (u avgustu), Gana i Nauru (u novembru).

Srbija

U Srbiji su protekle godine najviše prašine podigle afere Krušik (oružje) i Jovanjica (poljoprivredno dobro na kome je, osim organske hrane, gajeno i više od 65.000 stabljika marihuane). Ništa manji skandal nije izazvao ni poništen doktorat ministra Siniše Malog. Protest studenata koji su u jednom momentu čak i blokirali Rektorat danima je bio vruća tema. U javnosti su otvoreni slučajevi doktorata ali i osnovnih studija ministra policije Nebojše Stefanovića, guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković, a zatraženo je i ispitivanje doktorata direktorke Službenog glasnika Jelene Trivan.

Najveći ili najkontroverzniji kulturni slučaj u Srbiji tokom 2019. bila je retrospektivna izložba Marine Abramović – Čistač – u Muzeju savremene umetnosti. Posle skoro pola veka „kraljica performansa” ponovo je izlagala u Beogradu. Nažalost, više se pričalo o ceni izložbe (150 miliona dinara) za koju je Vlada Srbije izdvojila više od polovine sume.