Šok budućnosti (Future Shock) – Alvin Toffler (Bantam Books, 1970)
Pre 50 godina izašla je knjiga Šok budućnosti (Future Shock) sociologa i futurologa Alvina Tofflera koja otvara oči i onima koji u vreme njenog nastanka nisu ni pomišljali na to da će se jednog dana roditi
Darko Doni
Ovih dana navršava se pedeset godina od objavljivanja svetskog bestselera Šok budućnosti (Future shock) sociologa i futurologa Alvina Tofflera. Izašloj u preko šest miliona primeraka uključujući i jugoslovensko izdanje Otokara Keršovanija iz Rijeke, ovoj knjizi se i dan-danas, u određenim krugovima, pruža nesmanjena pažnja; njeni tematika i sadržaj i pored nekih prevaziđenih poglavlja – i te kako su aktuelni.
Sutrašnjica i sve neizvesnosti koje tehnološki razvoj sobom donosi, duboko su se usadili u čovekovu percepciju. Naročito starije, ali i mlađe generacije, imaju probleme u snalaženju s njima. Granice u prilagodljivosti i strategije preživljavanja? Da li je i aktuelna pandemija virusa korona svedočanstvo sveopšte inertnosti, iferiornosti i nesnalaženja kad je u pitanju širenje bolesti, ali i pronalaženju informacija o njoj? Preobilje informacija (infomation overload) usled globalizacije i smanjivanja planete, čine sve da s njom, informacijom, sve teže i teže izlazimo na kraj, a o poteškoćama kako da prepoznamo onu pravu i istinsku, nema potrebe da se diskutuje.
„Ubrzavanje promena, u naše vreme, samo po sebi, elementarna je sila.” Postoje dva oblika u kojima se to ubrzavanje manifestuje. Prvi, „psihobiološki” jeste da je ta preopterećenost postala kod velikog broja ljudi, uglavnom pritajena – dijagnoza. Drugi je taj, kako je veoma mali broj onih koji su za te buduće promene adekvatno pripremljeni.
Toffler na početku knjige govori o „smrti permanentnog” i promenama s kojima se „zapadno društvo” sučeljava duže od 300 godina. Danas, u vreme interneta, gugla, SIDAe, MCOfficea, uspona Kine i dalekoistočnih divova i svega onoga što nije postojalo u vreme nastanka knjige, možemo slobodno da proširimo tematiku i na ostatak čovečanstva. I dalje, „sve što učimo iz naše okoline, posmatrajući je konstantno, predstavlja, nekad i podsvesno, modeliranje”, simulaciju stvarnosti. Saznanje je – „gorivo koje pokreće ljudsku zajednicu”.
Kritička razlika između čoveka prošlosti i čoveka budućnosti može da se nazove „tranzijentnost”. Sredine s visokom tranzijentnošću tendiraju odbacivanju tradicije, kulturnog nasleđa, produciranju velikog otpada, svega onoga što prosečnog građanina zabrinjava u vreme galopirajućeg turbokapitalizma. Ljudi često menjaju radna mesta, firme nastaju i nestaju, radna snaga gubi vrednost i automatizacija nesmanjenom brzinom čini mnoge stvari i uloge ili suvišnima, ili ih obezvređuje.
Isto se dešava i na polju ljudskih odnosa. Prijateljstva postaju sve površnija, sve ih je manje i sve su beznačajnija.
U novom društvu postavlja se pitanje šta je još uvek savremeno? Rok trajanja trendova sve je kraći i kraći. Ako ih uopšte još i ima. Govorimo o današnjici. I ovoj i onoj od pre pedeset godina.
Mnoge stavke iz knjige, kao što je napredak medicine, naročito transplantologije, već su postale deo stvarnosti. Ispitivanja na polju veštačke inteligencije, sedamdesetih još u povojima, danas su deo svakodnevice. Da li sumjate da vas vaš mejlboks špijunira? 😊 Homoseksualni brakovi, iznajmljivanje trudnoće, veliki broj urušenih i nefunkcionalnih bračnih zajednica onda još nisu bili aktuelni – sada su standardo pakovanje.
Autor ispituje korene prevelikog izbora „overchoice” na primerima izdavaštva. Broj štampanih medija rastao je skoro eksponencijalno pedesetih i šezdesetih. U najnovije doba, taj trend ide obrnutim intenzitetom, naročito kad su u pitanju časopisi. Ljudi više nemaju toliko slobodnog vremena. Došlo je do izvesnog prezasićenja publike.
Različiti životni stilovi (hipi komune, new age…) koji su u to vreme (početak sedamdesetih) imali svoj procvat, danas su u nekom fluidnom status quo stanju. Diversifikacija je zaustavljena i ljudi se svode sve više i više na najnužnije potrebe, tip mobilnog telefona, what‘s up, gedžet. Senzibilizacija, lažna ili iskrena, dešava se na globalnom nivou. Niko o njoj i ne razmišlja.
Kako se sve to dešava u hodu, nije najjasnije? Toffler predlaže neka rešenja kao što je uvođenje ombudsmana koji bi kontrolisali i nadgledali razvoj tehnologije, društva i zajednice i, nezavisno od političkog sistema, ukazivali na akutne nedostatke i moguća rešenja. Mora se imati u vidu da je delo nastalo u hladnoratovskom periodu.
Evidentno je da mnogi ljudi danas žive u problemima, a da nisu svesni da ih imaju i koliko ih imaju. Ova knjiga otvara oči i onima koji u vreme njenog nastanka nisu ni pomišljali na to da će se jednog dana roditi. A taj šok budućnosti, ili ta šokantna budućnost, toliko su postali deo naše svakodnevice, da se mnogi osećaju puno bolje, ne razmišljajući o onome što ih snalazi i što ih je sve snašlo. Da ni ne znaju kako se osećaju stvarno.
Tako da pored šokova koje nam je donela budućnost, slobodno možemo da govorimo o šokantnoj sadašnjosti. Posvetite se malo više sebi samima. Pronađite pravi ritam i pustite da se vaši uređaji i računar malo odmore. Budućnost može da sačeka.
Ostavite odgovor