Godišnje liste 2019: Đorđe Kalijadis


Pet filmova koji su bili najveće razočarenje u protekloj godini – izbor Đorđe Kalijadis


Miljenica (The Favourite)

Film Jorgosa Lantimosa je veliko razočarenje. Pored tolikih pohvala, olako sam pomislio da će to biti prvi Lantimosov film koji će mi se možda dopasti. Ovako, upisao se u listu autora s kojima se nikad nisam našao. OK, njegov prvi film Dogtooth bio mi je zanimljiv, ali nikad nisam poželeo da ga pogledam ponovo. Ovde nam je Lantimos isporučio nekakvo postmoderno čitanje Opasnih veza, uzevši za priču delić života britanske kraljice Ane iz XVIII veka i intrige na njenom dvoru. Sve je to ispalo dosadnjikavo i već viđeno, dok je dramaturški koncept, s dijalozima u savremenom slengu, pretenciozan i prilično neoriginalan. Slažem se da dosada nije estetski kriterijum, kao i da dosadan film može da bude vrhunski umetnički film, ali mislim da Miljenica nije uspela da dobaci ni do tog nivoa.

 

Poslednji Srbin u Hrvatskoj

Kad gledam žanrovske filmove, najviše mi prija kad na prvom nivou vidim isključivo žanr u kome režiseri izvode svoje zanatske, artističke i filosofske opservacije, i kad se tek ispod drugog-trećeg nivoa priče uoči politički komentar ili politička poruka koju žele da nam prezentuju. U filmu Predraga Ličine je previše upadljiv politički komentar, a žanr i sve ostalo je tek u drugom planu. Kontam da je on tako želeo, što je skroz legitimno, jer sâm naslov filma ukazuje na to. Potreba za političkim komentarom na prostoru bivše Jugoslavije generalno je dosadila i zbog toga su mi svi filmovi (i romani) koji imaju potrebu da podsećaju i „osvešćuju” prilično odbojni. Ličina srećom nije pretenciozan i nema potrebu da osvešćuje, ali je opet nekako uzdržan i proračunat. S obzirom na to da je u pitanju zombi komedija, očekivao sam malo više Zombilenda, a malo manje Složne braće. Krajnji utisak je da je film previše strejt, u svakom smislu te reči, i sigurno se neću zakucati za fotelju jednog dana kad bude imao TV premijeru.

 

Starac s revolverom (The Old Man & the Gun)

Robert Redford je objavio da filmom Dejvida Lourija odlazi u penziju. Ne znam da li se u međuvremenu nešto promenilo. Iako se potrudio da sve to izgleda šarmantno, iako su tu Sisi Spejsik, Deni Glover i Tom Vejts, ipak nije otišao u velikom stilu. Mnogo toga nedostaje ovom filmu da bi bio dobar. Dejvid Louri je odičan reditelj koji iza sebe ima nekoliko baš dobrih filmova. Ovde je promašio, a imao je kasting iz snova. Gledljiv jeste, ali prilično praznjikav.

 

To, poglavlje 2 (It Chapter Two)

Koliko mi se dopao prvi deo, toliko sam navijao da drugi bude još bolji i da konačno kultni roman Stivena Kinga bude prenet na film onako kako zaslužuje. Šarm je ovde izostao, ali i napetost, dok je glupost rediteljskih rešenja i samo vođenje priče uništilo magiju koju sam očekivao.

 

Juče (Yesterday)

Voleo sam rane radove Denija Bojla. Na osnovu njih imao je veliki kredit kod mene, tako da sam uvek odlazio u bioskop da pogledam svaki njegov film. Bilo je i ranije promašaja, ali uvek sam mu praštao. Praštam mu i ovaj put. Možda sledeće godine snimi dobar film. Juče je jedan od onih filmova s genijalnom idejom, i baš zbog toga je mogao da bude veliki Bojlov povratak i jedan od najlepših omaža Bitlsima. Ipak, negde se izgubio tokom realizacije i neke stvari je prilično banalizovao. Na kraju je ispalo osrednje.

 

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share