Gde mi pamet?

Pre dvanaest godina brat i ja otišli u selo, niko drugi nije mogao, da izađemo ćaletu na grob

Radica Milovanović

Bilo je pola godine od ćaletove smrti. Rešili smo, najzad, da to obavimo na naš način, a ne kao što je matori tražio od nas za života – da ga sahranimo po svim običajima kakvi su u selu. Za sahranu je predviđeno i ovan da se seče na groblju i ždere preko groba i svašta nešto. Tako i za četr’es’ dana. Obećali smo da ćemo tako da uradimo, poštovali njegovu želju, i dosta.

Bio je maj, već otoplilo, i mi na Kosmaju u našem seocetu. Odosmo do kuće da je obiđemo, malo posedimo, pa na groblje s kaficom, rakijicom i naravno cigaricom za matorog, i to je to. Kad tamo stric. Zaboravio da je šest meseci i kolje svinju s komšijama. Nema veze, opušteno. Skiči ona svinja, sunce ti kalajisano, ja se zatvorila u kuću. Nikad to nisam mogla ni da slušam ni da gledam. Kuvala nam svima kafu. Izađem kasnije napolje, jer je struja jaka i dok voda provri možeš da odigraš kolo, baby.

Visi ono svinjče na nekoj grani, ne znam ni šta je, ne gledam, samo okrznem oketom. Briju ga, rascopavaju po sredini. Fuj! Ja postavila kafu ko prava i sela, pa tako s leđa dobacim po neku. Ode i brat da pomogne, a iza mene sedi komšija, s flašom rakijice, da popije neku, a ko zna koliko ih je već pošikao. Svađa se on sa sinom, koji tamo dere, brije, šta li radi sa svinjom, ne znam. Pljušte psovke, da se čovek prekrsiti i levom i desnom. Ja se nekoliko puta nasmejala, nešto dobacila… i zaćutala. Bacim pogled u šljivike i livade i isključim se od koljačkog voda i svađa.

Nirvana.

Odjednom, tras! Komšija je lupio šakom o sto. Mislim, ja to nisam znala, onako s leđa sam samo čula neki udarac. Skočim, okrenem se da vidim šta je, a on i dalje s onom šakom na stolu, ja onako zabezeknuta viknem:

-Idi bre, čoveče, istera me iz pameti!

A on me gleda onako mutnim očima i upita:

– A gde ti pamet?

Šta da kažem, jebote da jebote?

Posle početnog šoka, suze su mi išle od smeha kao i ostalima.

Inače, kad god idemo kod ćaleta na grob, dobijamo napade smeha. Ovog puta smo se smejali jer, bre, ne znam odgovor na pitanje!

I tako, još se pitam i još me pitaju gde mi je pamet, a je ne znam šta da odgovorim.