Fenomen „Đus“

Najpoznatiji srpski reper oglasio se prethodne sedmice „Hiphopiumom 3“, dugo čekanim novim albumom. Kao njegov dugogodišnji slušalac, Bata se pozabavio tajnom njegove kontradiktornosti, kontroverze i ekscentričnosti. Sa Đusom, ravnodušnost nije opcija – on prosto mami i provocira na ekstremna osećanja

Bratislav Nikolić

Postoje ti neki umetnici koje je uvek teško definisati i negde smestiti. Oni su zbog toga i najinteresantniji jer te teraju da izađeš iz standardnih okvira pripadanja dok razmišljaš o njima. Pored njih shvataš da ništa u životu nije crno i belo ako širom otvorenih očiju posmatraš stvari.

Đus – to smo verovatno svi mi ovde, samo kad bi se  do kraja ogolili u svoj našoj kontradiktornosti. On je čovek koji istetovira na ramenu Koju, Caneta i Milana Mladenovića, a paralelno peva i sluša narodnjake tipa Šemse i Južnog vetra. U pozitivnom kontekstu pominje kontroverznog Adžima na novom albumu Hiphopiumu 3, na kom istovremeno napravi pesmu u fazonu već pomenutog Caneta i Bareta iz Majki. Da ne govorimo da mu je na svakom albumu gost Kojot iz Eyesburna, jedan od simbola alternativnog Beograda. A u novom spotu zajedno je sa zloglasnom Mirom Škorić, kojoj je i posvetio pesmu. Potpuno nespojive stvari za ove naše prostore, to nimalo nije lako ukapirati. On, kao jedna podeljena ličnost, u stvari je sjajan baš za to povezivanje između suprotstavljenih kultura.

“Koja iz Discipline kičme mi je pre deset godina dao pohvale za moj rep na engleskom, a danas kad bi me video možda me baš i ne bi pohvalio. Inače, kad sam bio dete zvali su me mali Koja, jer sam ličio na njega, imao sam sličnu frizuru. A što se tiče Caneta, jedan od najlepših događaja u životu mi je što sam se našao u knjizi o Partibrejkersima “Sloboda ili ništa”. Poslednji pasus u knjizi je o mom susretu sa Canetom, i meni je to vrhunac. To je nešto što potapa sve te predrasude o meni, jer je Cane, najveći intelektualac koga sam upoznao, bio šokiran kada je video tetovažu, pet minuta nije mogao da izgovori ništa. Posle svega šta je on radio i doživeo, dolazim mu ja sa njegovom “slikom”. I baš je tada rekao da ta situacija puno govori o nama – koliko smo spremni da u trenutku prihvatimo nečiju ljubav i da se otvorimo prema nekome koga ne poznajemo”, reći će Đus u jednom intervjuu pre četiri godine, nakon pobede u rijalitiju “Dvor”.

Đus je jedna papazjanija sastavljena od svega i svačega, koja trpi potpuno različite uticaje i sve ih upija, ne odbacujući ništa. Njega može da shvati samo neko ko kao i on razume kod sebe tu žicu kontradiktornosti i to prihvata. A o tome su još davno pisali i Žid i Živojin Pavlović.

“Tolerancija je na prvom mestu. Ne treba ulaziti u nova poznanstva sa predrasudama. Hoćeš da se šetaš ulicama Londona, Berlina, Pariza i da prođe pored tebe “trandža”, a u Beogradu ti kao smeta”. Ovo bez problema možete da pripišete nekom današnjem hipsteru sa Savamale, a u stvari je to izjavio dizelaš par excellence – Đus. Čovek koji se u rijalitiju najviše družio sa Vesnom Vukelić Vendi i Bokijem 13, osobama koje kod Đusove publike sigurno izazivaju zgražavanje. Ali on očigledno voli te odbačene i posrnule gubitnike.

“…Imam sestru Jovu, imao sam tetku Ljubu
imam još jednu sestru Minu, tetku Micu i Dudu.”

(iz pesme “Braća”)

Ima li lepše i nežnije posvete ženama u svojoj porodici od ove strofe? To su sve imena i nadimci koje ćemo najčešće pronaći na periferiji grada, na margini, odakle Đus i potiče, i toga se nimalo ne stidi. I to je jedna od njegovih iskrenih priča o sebi i svom životu onakvom kakav zaista jeste. Braće Jerković, Marinkova bara, komšiluk, familija, rakija, trenerke, stariji krimosi kao uzori, hip hop i rok kultura, vrhunska veština crtanja uličnih grafita, dizelaštvo, Sinan Sakić, Džoni Racković, Brejkersi, ljubav prema parama, inteligencija, autentičnost… Sve to asocira na njega i na stvari koje on voli i koje su ga profilisale da bude onakav kakav danas jeste.

Đus, ti si i kulov i važan gradski lik u isto vreme. Eto, to ti je definicija.