Bezdan
Drugarice smo, četverac koji se smeje, olajava muškiće. Pomažemo jedna drugoj
Radica Milovanović
Retko se čujemo, još ređe viđamo. Ne želi nas u svom životu. Kao da ga se stidi.
Želi da izbriše svoje postojanje. Pojavi se kada mora, kad ne postoje izgovori, kad je trezna.
Ne, ne, to ne znači da će takva i ostati. Dve litre piva za nju su minimum.
Upoznala sam je pre petnaest godina, sveže razvedenu, tužnu, samu, sa detetom. Pijuckala je i tada – malu flašu piva. Prihvatila sam je takvu. Svako viđanje – flaša piva. Voli žena da pije pivo. Nekad joj pravim društvo. Uglavnom ne. Ne volim pivo.
Nizale su se godine, još dve, i nastao je čuveni četverac.
Puno dana smo iživele zajedno.
Napala me je pre nekoliko godina, lupala je rukom o sto, psovala, unosila se u lice, umalo batine da dobijem. Što je ona bila glasnija, ja sam bila tiša. Ostale su se, ćutke, u neverici, pitale šta se dešava.
Prvi put sam joj tada rekla da je alkoholičarka. Pitala sam je kakav primer daje ćerki, i otkrila da se bojim da ću je za koju godinu skupljati po ulici. Rekla sam joj da treba da se leči.
Otišla je.
Godinu dana tišine.
Bilo mi je teško, neobično bez nje. Ostale dve retko su se čule sa njom. Govorile su mi da je skoro uvek pijana, da je čuju kako glogoće dok priča.
Nedostajala mi je.
Pozvala me je i rekla mi da me voli. Otišla sam kod nje. Dugo smo pričale. Obećala je da će ići da se leči.
Otišla je kod psihijatra i ispričala mu svoju verziju priče. Da popije ponekad kad je neraspoložena. Šta da joj čovek kaže na to!? Dao joj je tablete za podizanje raspoloženja i mislim da više nije odlazila.
Pitala me da li može vikendom da pije. Radnim danima piće lekove. Pomislih da ne bude naglo, nisam stručnjak i rekoh da može. Mislim da bi isto uradila i da joj ništa nisam rekla.
Nekoliko nedelja je izdržala tako i onda nastavila po starom. Dođe s posla, kupi dvolitru piva, zatvori se i pije. Na telefone se ne javlja. Vrata ne otvara.
Još uvek je tako.
Često posmatram i svoj život. Ne učestvuje mi se u njemu.
Razmatram i njen. Nemoćno i sa tugom.
Odavno sam prestala da je zovem po nadimku. Ne sećam se kada, ne znam ni zašto.
Ne znam šta to govori.
Ostavite odgovor