Fabrika šala „Uvrnutog Ala“
Uz Madonu i Majkla Džeksona, Weird Al Yankovic je jedini izvođač koji je na američkoj top listi singlova imao bar po jedan Top40 hit tokom četiri uzastopne decenije. Šaljivdžija (i) srpskog porekla se još po mnogo čemu izdvaja u savremenoj pop ponudi
Marko Nikolić
Njegov najnoviji, ovogodišnji, 14. po redu album Mandatory Fun (Obavezna zabava), prva je ploča komične sadržine koja se našla na čelu američke liste albuma još od 1963. godine, i na neki način je kruna 35 godina duge karijere ovog momka rođenog u Kaliforniji 1959. u porodici pridošlica iz Kanzasa Nika i Meri Jenkovik. Meri je italijansko-engleskog porekla, a Nik je rođen u Americi 1917. u porodici srpskih emigranata, Meta i Meri. Otac je umnogome uticao na svog sina jedinca: dan pre njegovog šestog rođendana od putujućeg prodavca mu je kupio harmoniku i stalno mu je ponavljao da je „ključ uspeha bavljenje poslom koji te čini srećnim.“ Zahvaljujući religioznom vaspitanju, Al ne pije, ne puši, ne drogira se i ne psuje.
Iako je kao dete na rođakovoj svadbi harmonikom uveseljavao svatove, i sve svoje slobodno vreme trošio na slušanje i „skidanje“ omiljenih pesama, pre svega onih koje je pevao Elton Džon, Al je sa 16 godina upisao Cal Poly univerzitet kako bi jednog dana postao arhitekta. I u tim okolnostima, njegove muzičke sklonosti su došle do izražaja – volontirao je kao DJ na univerzitetskoj radio stanici na kojoj je puštao muziku koja se njemu sviđala, od Frenka Zape do grupe Talking Heads. Tamo je dobio i svoj nadimak „Uvrnuti Al“ koji je oberučke prihvatio zato što je „konačno neko primetio da uopšte postoji“. Bio je sramežljiv u susretu sa pripadnicama suprotnog pola, koje su za njega smatrale da je bizaran. No, kada su kolege konačno otkrile šta sve Al ume sa harmonikom – ni žene, ni društvo nisu više bili problem.
Radeći na radio stanici tokom 1979. Al je primetio da je pesma grupe Knack „My Sharona“ duplo traženija od slušalaca nego sve ostale zajedno. Uzeo je harmoniku i u svlačionici univerziteta snimio parodiju „My Bologna“ koju je zatim i izveo na amaterskoj večeri u obližnjem kafeu. Čim je počeo sa pesmom, nastao je tajac, a zahvaljujući naklonosti Dr. Dementa, ikoni parodičnog radio programa u Americi, ploča sa ovom pesmom se za mesec dana prodala u deset hiljada primeraka. Ubrzo je na unioverzitet stigao i Knack, a Jenkovik se upoznao sa pevačem ove grupe Dagom Figerom, kome se svidela obrada. Odmah do njega, stajao je Rupert Peri, potpredsednik etikete Capitol. „Potpišite ugovor s ovim momkom“, savetovao je Figer Perija.
Debi album je snimljen i lepo prihvaćen, ali je Jenkovik postao nacionalna muzička i TV zvezda kada je pesmu Majkla Džeksona „Beat It“ prepevao u „Eat It“, delom i zahvaljujući spotu koji će postati njegov zaštitni znak, a za koje je dobar deo svoje karijere pisao scenarije i bio glavni glumac. Pokojni Džekson je za njega govorio da je „genije“, a „saradnja“ se nastavila i kada je njegova „Bad“ postala Alova „Fat“. Ipak Džekson nije Jenkoviku dozvolio da preradi „Black or White“ u „Snack All Night“, zato što je smatrao da je antirasistička poruka ove pesme suviše važna da bi bila parodirana.
Al je već tada imao spremnu „rezervu“: zahvaljujući prijateljima koji su bili deo ekipe TV emisije Saturday Night Live, uspeo je da dođe do Kurta Cobaina i pita ga za dozvolu da li sme da preradi njihov najveći hit „Smells Like Teen Spirit“. Cobain je odgovorio potvrdno uz potpitanje: „Da li će se u pesmi pominjati hrana?“, pošto je Jenkovik dobar deo svojih parodija bazirao upravo na ovoj tematici. „Ne, pesma će biti o tome kako niko ne razume stihove u njoj“, odgovorio mu je Al, na šta je Cobain dobro reagovao i dao pristanak. Nekoliko meseci kasnije, članovi grupe Nirvana umirali su od smeha gledajući video za Alovu parodiju „Smells Like Nirvana“ koja je uključivala i grgoljenje vodom pri oponašanju poznatog gitarskog sola. A onda je neko naglas rekao ono što su svi pomislili: „To je to. Kada nas je Al obradio, znači da smo uspeli!“.
Slično razmišlja velika većina muzičara, koje Al iz kurtoazije uvek pita za pristanak „jer ne želi da se iko oseća uvređeno i omalovažavano“, iako ga zakoni o autorskim pravima ne obavezuju na taj korak. Muzičari u velikoj većini daju pristanak, a mnogi među njima imaju uslov da i sami učestvuju u „sklapanju“ obrade, kao što je to bio slučaj sa Markom Noflerom, vođom grupe Dire Straits. Među retkima koji nisu dali pristanak je Prince – „On već neko vreme nije imao hit, ali kada ga sledeći put bude imao, spreman sam da opet ispitam teren“, izjavio je pre nekoliko godina Jenkovik.
Neretko, Alove obrade postaju popularnije od originala, a najbolji primer je pesma „White and Nerdy“, obrada Gremijem nagrađene Chamillionaireove pesme „Ridin“ iz 2005. godine. Spot za ovu pesmu je, sudeći po podacima sa jutjuba, duplo manje gledan od Alove verzije koja osim što je skrenula pažnju na postojanje tzv. nerdcore rapa, pokazala i da u promenjenim uslovima funkcionisanja muzičke industrije moguće ne samo zadržati već i poboljšati sopstvenu poziciju spretnim korišćenjem interneta. U međuvremenu, Jenkovik je krajem devedesetih obrijao brkove i skinuo dioptriju, i sa osveženim imidžom pokazao put kojim su zatim pošli mnogi, sa manje ili više uspeha: dok za brojne video imitatore, od Eminema i Foo Fighters do Bloodhound Gang i „malog miliona“ jutjub klonova teško može da se utvrdi da su dostigli Alove standarde, Bijonsi je preuzevši njegov model objavljivanja nekolicine spotova na jutjubu još više povećala svoj ionako veliki uspeh.
Iako u Americi važi za zvezdu dugog trajanja, Al je godinama zaobilazio Evropu. Tek 2010. godine, zahvaljujući pozivu kvebečke post rock grupe Godspeed You! Black Emperor, koja se našla na mestu kuratora ATP festivala, Al je prvi put svirao u Engleskoj i Holandiji. Nastupi po Americi su mnogo češći, a posebno je upečatljiv nastup u Epltonu 2004. održanom samo nekoliko sati pošto je otkriveno da su se Alovi roditelji preminuli usled trovanja karbon monoksidom u nesreći u porodičnom domu u Kaliforniji. „Pošto je moja muzika pomogla brojnim mojim fanovima kada su prolazili kroz teške periode u životu, možda će večeras i meni“, rekao je utučeni Al i dodao: „Barem neću jecati sve vreme.“
Jenkovik je vegan više od dvadeset godina, a već 13 je u braku sa Suzan Krajevski, sa kojom ima ćerku Ninu. Porodica živi u ruralnom delu Havaja, daleko od očiju javnosti. Sam Al je nekoliko puta izjavljivao „da ne zna čime bi se bavio da nema muzike“, mada je pre nekoliko godina objavio o jednu knjigu za decu. Posebna priča je njegov prisan odnos sa fanovima koji su godinama vodili kampanje da Al dobije svoju zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih, da bude primljen u Rokenrol kuću slavnih i da nastupa u poluvremenu Superboula, koji se u Americi smatra za krunu muzičke karijere. Jenkovik, koji kaže da nakon što mu je istekao ugovor sa etiketom RCA ne zna da li će ubuduće objavljivati albume, uvek je pozitivno odgovarao na želje svojih obožavalaca te su se na svakoj od dosadašnjih njegovih ploča osim parodičnih obrada, pastiša (pesama koje stilski podsećaju na neke izvođače ali nisu obrade njihovih pesama) i originalnih pesama, uvek našli i tzv. polka medliji – numere sačinjene od nekoliko hitova odsviranih na harmonici, vrlo blizu onome što takođe decenijame rade njegovi ispisnici, finski humppa i jenkka kompilatori Eläkeläiset.
Podržavalaca i imitatora je bezbroj, a Metju Alfred „Weird Al“ Jenkovik je odavno dokazao da je unikat.
Ostavite odgovor