rose

Teško prepričljiva biografija velikog religioznog mislioca i „podvižnika“ prošloga veka. Više bih voleo da su nas „mučili“ ovakvim knjigama, nego Komunističkim manifestom, Marksovim „Tezama o Fojerbahu“ i Muhamedom Filipovićem (pao zbog njega 2x na ispitu)

Dario Stajić

„Manastiri su za crkvu i religiju, isto što i univerziteti, škole i klinike za nauku.“ – Konstantin Leontijev

„Otac Serafim Rouz, rođeni je Amerikanac, danas poznat i voljen u celoj Rusiji.“ Pomalo je neobično kad neko, čiji preci dolaze iz Norveške, Francuske, Holandije; rodi se za vreme Velike depresije (1934) u San Dijegu; uči kineski, nemački, proučava Ničea i Renea Genona; studira Zen kod Alana Votsa, druži se sa ortodoksnim Jevrejima, Hindusima, izučava Sufizam i filozofije dalekog istoka i još mnogo i mnogo toga; od ubeđenog i militantnog ateiste; odjednom (ali i postepeno); ne samo pređe u pravoslavlje, ne samo postane monah, nego svojim literarnim opusom ostavi tako veliki trag u religiji XX veka. Posebno sa knjigom „Orthodoxy and the Religion of the Future“.

Životni put oca Serafima Rouza, trajao je samo 48 godina. Jednom prilikom, u mladosti, upoznao je i Džeka Keruaka i Gerija Snajdera, zen heroja Keruakove knjige „Darma lutalice“, umetnike, ljude, podjednako razočarane i u konstantnoj potrazi za dubljim smislom svakodnevnice. Da li su tolike stranputice, poroci, pogrešne i spolja i iznutra indukovane patnje, samo delići istinskog puta, teško je proceniti, jer svi smo deo istorije, procesa koji traje, ali i ponavlja se? Kad su u pitanju trajne vrednosti, Rouz je ponudio odgovore nad kojima se vredi zamisliti. Posle mnogo godina mladalačkog lutanja, zapisao je: „Isus je jedini izlaz iz ovog sveta; svi ostali izlazi – seksualno ushićenje, politička utopija, ekonomska samostalnost – slepe su ulice u kojima trunu leševi mnogih koji su ih isprobali.“

„Transformacija čoveka“, poznata iz zlodela Hitlera i Musolinija, i dela Marksa i Engelsa, danas po Rouzu dostiže svoj novi vrhunac, ili svoje novo dno u „konceptu „new agea“, u čemu je „novo“ apsolutno…“, u smislu „ustoličavanja novog vremena.“ I potiskivanja svih prošlih vremena.

Knjiga je vrlo obimna (1151 stranica) i prilično pokazuje koliko je svet i cela situacija u svetu i oko njega „zastranila“ od prvobitnih zamisli. Postalo je jako teško imitirati, oponašati veru starih učitelja vere. Iz aviona se vidi koliko je „perestrojka“ ili „glasnost“ unazadila svet i udaljila nas i psihički i fizički od naših domova. Nekako, bilo je lakše dok su se dva neprijatelja slobodnog čoveka gložila međusobno.

„Tihi čovek, sin mudrosti, uvek u potrazi za znanjem“, u realnom svetu nije više nikakvo merilo, što ne znači da ne smemo za njega da se tiho borimo. Vreme duhovnosti i dalje traje, samo što je prilično zakamuflirano.

Ili kako Lao Ce govori: „Budi ponizan i ostaćeš ceo/sveži se u čvor i ostaćeš ispravan/ponašaj se jasno i drži se jednostavnosti.“

Sudeći po ovoj knjizi, otac Serafim Rouz, bio je i više od toga. S druge strane i dalje će mnoge nesreće ovoga sveta – za mnoge od nas – ostati neobjašnjene.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •