Dizel-skandal i tonus-drama

Folksvagen i tonus hleb imaju mnogo toga zajedničkog, verovali ili ne

Milja Lukić

Folksvagen od 2009. godine u dizel-motore svojih automobila ugrađuje softver koji pokazuju niže vrednosti emisije štetnih izduvnih gasova. Ovu praksu, koja je u suštini drsko varanje potrošača, prekinuo je tek 18. septembra ove godine kad je Agencija za zaštitu životne sredine SAD (Environmental Protection Agency) zvanično objavila da se radi o prevari. Da li se Folksvagen može tako direktno optužiti za prevaru? Svakako – može.

U Srbiji se vremenski paralelno s „dizel-skandalom”, kako je nazvan slučaj Folksvagen, odvijala „tonus-drama”. Da se ukratko podsetimo: tonus hlebu je na etiketi pisalo da se proizvodi „po licenci Ruske akademije nauka”, „leči dijabetes” i „zaustavlja razvoj onkoloških oboljenja”. Ispostavilo se da nema licencu, ali je hleb kreirao ruski akademik Vladimir Antonov, pa je oznaka skinuta s ambalaže. Inače, tonus hleb je jedini hleb koji je klinički ispitan a prodaje se kod nas. Odrednice „leči dijabetes” i „zaustavlja razvoj onkoloških oboljenja” zamenjene su s „koristan za lečenje dijabetesa” i „blokira kancerogene materije“.

Za posledice dizel-krize postoje konkretni podaci: za nepunih nedelju dana od objavljivanja podataka smenjeni su generalni i izvršni direktor, koji su dali prve izjave, priznajući krivicu Folksvagena u potpunosti, garantujući da su vozila bezbedna za vožnju i izvinjavajući se; a u brojkama ovom svetski poznatom brendu predstoji povlačenje iz prodaje i promena softvera u 11 miliona dizel-vozila, 24 milijarde evra štete, 20% pad vrednosti akcija, krivični postupci protiv desetina menadžera unutar kompanije…

Na društvenim mrežama razvila se žučna polemika, i, kako vreme prolazi, sve je veći jaz među kupcima koji voze folksvagen – bez obzira na dokazanu prevaru, jedni i dalje ostaju verni brendu, čak ga i brane, a drugi organizuju grupne tužbe protiv proizvođača, očajni i duboko razočarani. Na prvi pogled, ništa strašno, međutim, Folksvagen je jedan od simbola nemačke privrede, a nemačka privreda je svuda u svetu simbol kvaliteta, postojanosti i poštenog odnosa prema korisnicima. Folksvagen je ovakvim, svesnim krimi ponašanjem ozbiljno poljuljao poverenje potrošača u „made in Germany”.

Kod nas je s tonusom to izgledalo malo drugačije – manje su bile bitne brojke, ali su zato reči bile žestoke. Budući da više volimo da kritikujemo nego da hvalimo, digla se nezapamćena hajka na „hleb bez brašna”, u koju su se uključili svi, od blogera do celokupne farmaceutske industrije. Ovima poslednjima unapred se oprašta jer im se digne kosa na glavi na sam pomen da nešto što nije lek – „leči”. Obični ljudi, kojima ni farmacija ni pekarstvo ni marketing… nisu struka, osuli su neverovatnu paljbu na „prevarante”. Išlo se dotle da se zgražavaju: „Koliko je jadno stanje u Srbiji kad ljudi veruju da hleb može da ih izleči od raka!” Retki su bili neopredeljeni, a još ređi oni koji su stali u odbranu tonusa.

Neopredeljeni su pisali kako im se sviđa ukus tonus hleba i da ga zato kupuju, a branioci su ukazivali na zakulisne igre prodavaca magle tipa „ja tebi ti meni” oko ovog proizvoda. Potpisnica ovih redova, iako svaki novi proizvod obavezno makar proba, nažalost nije okusila ni mrvicu tonusa (ima li taj hleb mrvice, s obzirom na to da se ne pravi od brašna?) jer je – preskup. Kad se digla prašina i drama pretila da dobije razmere antičke tragedije, želela je da ga kupi i oceni da li vredi „te pare”, ali ga nigde nije bilo. Povučen je iz prodaje u mnogim objektima.

Kako god, najavljeno je da će slučaj biti prijavljen prekršajnom sudu zbog kršenja Zakona o oglašavanju. U poslednje vreme polemika je utihnula, nije poznato šta se dalje desilo, ako se nešto uopšte i desilo.