50 nijansi mraka

Šta je, licemeri?

Jelena Milenković Mladenović

Godina gospodnja 2015, najbrojnije srednjeklasno pučanstvo morališe i mrsomudi o vrednostima porodice, ljubavi za sva vremena, monogamnom seksu; verbalno uglavnom i previše oslobođeno, a ovamo, ogromno interesovanje za film po knjizi pisanoj stilom netalentovanog četrnaestogodišnjaka, nakon što je odgledao prva tri pornića u životu.

Šta je, licemeri?

Idete da gledate plastične BDSM scene, kupujete besomučno karte kao što ste besomučno kupovali i knjigu, da se, kobajagi, zgražavate, a?

Fuj – sado-mazo, fuj – dominacija, fuj – grupnjaci, fuj – švaleri, fuj, fuj, fuj!

Slušam priče kako to niko ne bi radio, al, eto, ’oće da vidi. Pa da ima šta da se opljune.

U stvarnosti, smetaju gejevi, smetaju svingeri, smeta BDSM, smeta sve što se nikad nije probalo, al’ smeta! Kako znaš da ti smeta ako nisi probao? Ako nemaš potrebu da probaš, što ti smetaju oni koji bi, ako ne teraju i tebe da im se pridružiš?

Što se mene tiče, seksualnost je ravnopravan deo ličnosti, temperamenta i karaktera. Ne vidim zašto bi bila transparentna, ali ne vidim ni zašto ne bi, ako to nekome odgovara. Mogla bih da podržim svaki vid intimnog odnosa između dvoje odraslih ljudi, osim ako od toga ne naprave državnu religiju. Ali, mogla bih i da radim sve što zadovoljava moje potrebe, maštarije, znatiželju, sa izuzetkom bilo kakve prisile nad partnerom.

A ti?

Osim u mašti, da li bi imao petlju da živiš po svojim erotskim pravilima, bez obzira na (ne)opravdano moralisanje? Naravno da bi.

Ali tvoje želje nisu perverzne, je l da?

Dovoljan ti je tvoj partner, je l tako?

Seks je kruna ljubavi, zar ne?

Dobro, sad, pogleda se i sa strane, živ čovek!

Ako si svinger, to je sramota, niko ne sme da zna. Ako si promiskuitetan, švaler si, laka si, ovak’a si, onak’i si. Ako si BDSM, mora da se šališ, devijantan si! Od „Može mama da mu bude“, „Može tata da joj bude“ predrasuda, može samo da mi se digne pritisak! Od „ostaviću ga ako me prevari“ do „maco, sve ti je oprošteno“, put je kratak, eksplozivan, čest i nadasve jadan.

Koga, bre, i dokle ljudi misle da foliraju?

Garantujem da svako od nas ima u bližoj ili blagoširoj okolini bar jednog rođaka, poznanika, kuminu tetku, od kumine tetke sestrića – koji imaju ili su imali seksualnu vanbračnu aferu (o vezama da i ne govorimo). Pazite onda koliki je to broj ljudi! Svi moralisti, svi „ne bi nikad“ , niko ne bi „oprostio prevaru“, a u realnosti, 70% „švalera“ i „švalerki“! Ako je ta pojava toliko odvratna, nepopularna, ponižavajuća, kako to da dosad nije iskorenjena by moralisti?! To me zanima. U redu je moralisati, al’ nije u redu osuđivati druge zato što to ne rade, ali rade sve ono zbog čega moralisti celog sveta gutaju BDSM priču, od koje su bolje sve one vulgarno-erotske blablarije iz raznih „Startova“, „Erotika“, „Čikova“, i ostalih pokojnih časopisa za odrasle.

Nije u redu da je u redu ako je na filmu ili u literaturi, a u životu „ju, bože sačuvaj!“

Nisu u redu dvostruki aršini, život koji ne prati želje, mašta koja se prlja izrazom „prljava“, telo čijih se potreba stidiš. (Izuzimam boleštine tipa silovanje, pedofilija, nekrofilija i ostale filije, zbog kojih mi je žao što kastracija nije legalna). Nije u redu raditi na očuvanju patrijahalnog društva dok nekom drugom puniš inboks lascivnim, obnaženim fotografijama. Nije u redu transparentno mahati vernošću ako si erektivno najsposobniji, maštajući o jednom dok telesne sokove razmenjuješ sa drugim. Nije, jbg!

Očekujem barjak moralista, nasađen na floskuletinu „kad bi svako kako hoće, ovaj svet bi otišao u krasni…“

Da vas pitam, a gde je sada?!

Šta je logičnije, upražnjavati želje, ili želeti kartu za film?

Živeti takav kakav si, ili čekati da umreš onakav kakav bi bilo poželjno da budeš?

Kud da ide ovaj svet, kad je glavna tekovina seksualne revolucije sloboda psovanja uz upotrebu raznih imenica, glagola a bogami i atributa lascivnog značenja? Kad su seksualne slobode tabu, a sloboda foliranja forsirana?

Koga lažemo i dokle,bre, sebe?!

Tako nam svih 50 nijansi mrkloga mraka!