50 nijansi – siva – Sem Tejlor-Džonson

Ako ste obožavali roman, film će vam se svideti još više. Zaista, da li postoji neko ko je čitao „Pedeset nijansi – siva”, a da nije imao film u glavi? Kakav je film? Prosečan. Knjiga je, samim tim, ispod proseka

Milja Lukić

Mnogi se pitaju u čemu je tajna planetarne popularnost trilogije E. L. Džejms Pedeset nijansi – siva. Utoliko je fenomen čudniji što se bez ikakve ograde može reći da je knjiga očajno napisana, odnosno da joj se književna vrednost kreće u okvirima srednjoškolskog pisanja pismenog zadatka, ali – o „bezobraznoj” temi. Skoro da nema čak ni bezobraznih reči. Pošto nema ničeg drugog kao opravdanja za „svetski uspeh”, ostaje mogućnost, mada i ona deluje slabašno, da je kvaka u – bezobraznoj temi.
Naići ćete na prikaze ovog romana koji ga svrstavaju u erotiku, neki u pornografiju, oni koji mnogo visoko pucaju dodele mu epitet „psihološkog”, mada se autorka i režiserka ovog dela i te kako trude da „Pedeset nijansi” smeste u – ljubavnu priču.

Svakako je treba svrstati u ljubavnu priču, i to od one vrste „ljubića” koji se kupuju na kioscima, znate im kraj posle pročitane prve stranice i imaju strukturu po obrascu likova – ona je naivna, čedna, ma, najbolje da je sasvim nevina; a on je moćan, bogat, muževan, zgodan i naravno – ne može da joj odoli. Ona mu je slaba tačka. Obrazac je poštovan od početka do kraja (mada kraj nije „živeli su srećno do kraja života”), samo što se ljubav ovde razvija kroz seks (ipak smo u 21. veku, pogledi i poljupci nisu više vrhunac uzbuđenja). Kroz seksualne granice koje je neko potpuno neiskusan u stanju da doživi i preživi samo zato što nekog – voli. Ovo je kičma i priče i filma. Sve okolo, puka je scenografija. Neuspeli pokušaji da se dobije na „težini” – helikopteri, avioni, kamioni… na jednoj strani, i nevinost, bezazlenost, neograničeno poverenje… na drugoj strani.

Još jednom se na delu potvrdila Kročeova maksima da „delo neće niti vrednije ako je na njemu general umesto običnog vojnika”. Ovde je sve sam general do generala, ali je slaba vojska ispala.

Džejmi Dornan, koji tumači Kristijana Greja, dobro se snašao u ulozi. Krajnji domet. Teško je biti stopostotno uverljiv kad tumačiš multimilijardera, a 27 ti je leta, i još ništa nisi nasledio nego si sam stekao. I kad se po svaku cenu nameće „tajnovitost” užasa koje je preživeo… pa, iako nije do kraja jasno kako ih je preživeo, izuzev da mu je bilo „užasno”, to sad čitalac, odnosno gledalac treba da zamisli, a bez ijedne naznake šta bi to moglo biti. Majka narkomanka? Ima tu i te koliko varijanti za „užase”, samo što je pitanje koji li su bili kod njega. Šta ga pokreće? Želja za kontrolom? I to nam se nameće kao datost, samo što nema prave motivacije. Ipak, mlađani Dornan se snašao, deluje koliko-toliko uverljivo, svakako uverljivije nego gdin Sivi iz romana. Možda baš zato što u filmu ima manje teksta.

Zato je Dakota Džonson bila zaista odlična. Da, impresivna mala seljančica koja voli da čita, pojma nema o seksu, istovremeno je i drska i čedna, i bezobrazna i primerno vaspitana… Očigledno je da autorka romana bolje poznaje žene (stvarno?) nego muškarce, jer je i u romanu lik Anastazije uverljiviji, bez obzira što bi se na osnovu pukog opisa neko namrštio i pitao: „Kakva je to glupost?” Lik Anastazije Stil je vojnik, ne general, ali je slika vrednija.

Ako hoćemo da izvučemo još neku kap vode iz suve drenovine, da potegnemo i pitanje naslova. Glavni junak je u prevodu gdin Sivi, a i siva je mešavina bele (nevinost Anastazije) i crne (sado-mazo porivi Kristijana). A i reče on u filmu da je na 50 načina – sjeban.

Kako god, ako niste čitali roman, ništa niste propustili, a ako ne budete gledali film, takođe ništa nećete propustiti. Uz jednu ogradu – ako ste neiskusna tinejdžerka ili tinejdžer i mislite da postoji samo misionarska poza i da se „te stvari” rade kako bi se izrodilo neko potomstvo, onda će i štivo i film za vas biti – otkrovenje. Šta dvoje ljudi koji se privlače rade kad ostanu sami, stvar je mašte, trenutka, inspiracije, želje… i nema granica. Izuzetan marketing može da ubedi konzumente da su ubuđale, trule jabuke ukusne i da ih treba jesti iz – 50 razloga.