Pasivno pušenje – pušači koji ne puše


Rezultati istraživanja u SAD o nehotičnom, pasivnom pušenju


Skraćenica SHS – secondhand smoke, označava udisanje duvanskog dima. Sporedni dim (iz druge ruke), dim koji udišu oni koji ne puše aktivno već dele prostor s pušačima, po istraživanju Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA – US Environmental Protection Agency), sadrži veću koncentraciju kancerogenih materija i toksičniji je nego glavni dim koji udišu pušači. EPA je klasifikovala pasivno pušenje kao „poznati humani kancerogen“.

Duvanski dim je mešavina gasova i čestica. Sadrži više od 7.000 hemijskih jedinjenja. Više od 250 ovih hemikalija su štetne, a najmanje 69 su poznate kao izazivači raka. Roditelji koji su pušili pre i tokom trudnoće češće su dobijali dete s hepatoblastomom – retkim oblikom raka jetre, Spontani pobačaji i novorođenčad s malom telesnom težinom mnogo su češći ako majka puši, ali i ako je izložena SHSza koji se smatra da nastaje dok je dete još u materici. U poređenju s roditeljima nepušačima, rizik je bio dva puta veći ako je samo jedan roditelj pušač, a čak pet puta veći ako su oba roditelja pušila.

Od 1964. godine US Surgeon General je objavio 34 odvojena izveštaja kako bi skrenuo pažnju javnosti na zdravstvene probleme povezane s pušenjem i SHS. Istraživanja koja su korišćena u ovim izveštajima i dalje podržavaju činjenicu da su pušenje i SHS povezani s ozbiljnim zdravstvenim problemima koji bi se mogli sprečiti. Milioni Amerikanaca još uvek su izloženi pasivnom pušenju uprkos velike kampanje o štetnosti pušenja i zakonskim odredbama o zabrani pušenja na pojedinim mestima.

Nekada je najveća izloženost duvanskom dimu bila na radnom mestu, ali je mera zabrane pušenja na poslu SHS svela na nulu, a i aktivni pušači mnogo manje puše.

Prema ovom istraživanju, sada je najveća izloženost duvanskom dimu u kući. Procenjeno je da jedno od četiri deteta, uzrasta 3-11 godina u SAD živi s bar jednim pušačem. Studije pokazuju da se starija deca čiji roditelji puše češće razbolevaju. Dobijaju bronhitis i upalu pluća češće, više kašlju i teže dišu. SHS može izazvati napade astme, pogoršati njene simptome i čak prouzrokovati nove slučajeve astme kod dece koja nisu imala te simptome ranije. Više od 40% dece koja dospevaju u hitnu pomoć zbog astme, žive s pušačima. Slično je i s infekcijama uha.  

Duvanski dim se kreće kroz vazduh, zidove i pukotine u podu, ulazi u kabine liftova i zajedničke prostorije, SHS – secondhand smoke, označava udisanje duvanskog dima ukoliko delite prostor s pušačima iako sami ne pušitetako da se SHS ne može pouzdano kontrolisati preko ventilacije, čistača vazduha…

Automobili su posebna priča – otrovi se brzo koncentrišu ukoliko neko puši u kolima. Neke države i gradovi u SAD imaju zakone koji zabranjuju pušenje u automobilima u kojima su putnici mlađi od određene starosne granice.

Neki su zabranili ne samo pušenje u svojim objektima, što je opšteprihvaćeno, već i na parkinzima tih objekata. Detaljne informacije o zabrani pušenja u svakoj državi SAD dostupne su na sajtu američkog udruženja American Lung Association (www.lungusa2.org/slati/).

Po svemu sudeći, u SAD se od zabrane pušenja jedino još žilavo brane restorani i klubovi, i to oni koji pretenduju da gosti kod njih provedu celo veče, možda i noć.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    1
    Share

You May Also Like

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *